U Ženevi je od 28. maja do 8. juna 2018. godine održano 107. redovno zasedanje Međunarodne konferencije rada koje je ukupilo preko pet hiljada akreditovanih predstavnika iz ukupno 187 zemalja članica Međunarodne organizacije rada.
Konferencija predstavlja najveće godišnje okupljanje svih članica Međunarodne organizacije rada osnovane 1919. godine Versajskim ugovorom o miru, sa statusom samostalne organizacije vezane za Društvo naroda. Nakon osnivanja organizacije Ujedinjenih nacija, transformisana je u specijalizovanu agenciju Ujedinjenih nacija za oblast rada, radnih odnosa i socijalne politike. Republika Srbija je član Međunarodne organizacije rada od njenog osnivanja. U tom periodu, dva puta je bila izvan njenog članstva. Prvi put od 1949. do 1951. godine, a drugi put od 1993. do 2000. godine. Od ukupno donete 185 konvencije ove tripartitne organizacije, Republika Srbija je ratifikovala 76. I ove godine, tripartitna Delegacija Republike Srbije je učestvovala u radu Međunarodne konferencije rada, izvršna sekretarka Čedanka Andrić učestvovala je sa statusom zamenika delegata u toku druge radne nedelje od 4. do 8. juna.
Pored stalnih pitanja na Konferenciji koja obuhvataju Izveštaj predsedavajućeg Administrativnog komiteta i budžet, rad se u najvećoj meri odvijao preko stručnih komiteta za različite oblasti.
KOMITET ZA RASPRAVU O STRATEŠKIM CILJEVIMA SOCIJALNOG DIJALOGA I TRIPARTIZMA
Ovaj Komitet, takođe sačinjen na tripartitnoj osnovi, uradio je Izveštaj sa zaključcima koji je usvojen na plenarnoj sednici održanoj 7. juna. Komitet je u svom radu pošao od stava da su slobodni, nezavisni i jaki sindikati i poslodavačke organizacije preduslov svakog efektivnog socijalnog dijaloga uz uvažavanje njihove autonomije od strane vlade i njene posvećenosti socijalnom dijalogu. Najznačajni zaključci Komiteta preporučuju sledeće mere:
- Svet rada, kroz proces socijalnog dijaloga, i sa odgovarajućim resursima, mora biti uključen u kreiranje najznačajnijih politika.
- Neophodna je puna sloboda organizovanja radnika i poslodavaca i poštovanje prava na kolektivno pregovaranje, poštujući u potpunosti odredbe Konvencija 87 i 98.
- Neophodno je obezbediti pravni i institucionalni okvir za promociju socijalnog dijaloga.
- Obavezno je jačanje mehanizama i institucija socijalnog dijaloga u debatama i kreiranjima politika koje se odnose na promene u svetu rada uključujući tehnološke promene, zelenu ekonomiju, demografska kretanja i globalizaciju.
- Jačanje aktivnosti na promociji kolektivnog pregovaranja na svim nivoima, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima obezbeđujući time uslove za dostojanstven rad, pravičnu zaradu, rodnu ravnopravnost, istovremeno razvijajući veštine za unapređenje održivosti preduzeća.
- Ohrabrivanje efektivne saradnje na radnom mestu kao načinu povećanja produktivnosti uz poštovanje kolektivnih ugovora i uloge sindikalnih organizacija.
- Promovisanje efektivnog povezivanja svih nivoa socijalnog dijaloga.
- Obezbeđivanje neophodnih finansijskih, tehničkih i ljudskih kapaciteta u cilju jačanja i efikasnijeg rada državne administracije koja pokriva radne odnose.
- Stvaranje uslova da se rezultati socijalnog dijaloga i postignuti dogovori poštuju i od strane vlade i od strane socijalnih partnera.
- Razvijanje inovativnih pristupa uključujući i inicijative koje će omogućiti slobodu organizovanja i kolektivnog pregovaranja i u oblastima koje nisu tradicionalno bile dostupne i time omogućiti pokrivenost kolektivnim ugovorima i radnicima na novim formama rada.
- Stvaranje takvog okruženja koje će omogućiti slobodu organizovanja i kolektivnog pregovaranja i radnicima koji su u procesu prelaska iz neformalne u formalnu ekonomiju, u skladu sa nacionalnim okolnostima.
- Gde god je to moguće, potrebno je promovisati preko-granični socijalni dijalog, a u cilju promocije dostojanstvenog rada uključujući ranjive grupe i radnike u globalnim lancima snabdevanja.
- Promovisanje rodne ravnopravnosti i borbe protiv diskriminacije kako bi se povećala i osnažila uključenost žena i mladih u socijalni dijalog.
- Gde god je to moguće, potrebno je sa odgovarajućim predstavnicima vlasti voditi socijalni dijalog po pitanjima radne migracije.
KOMITET ZA PRIMENU STANDARDA
Ove godine Srbija se našla pred Komitetom za primenu standarda zbog žalbi vezanih za primenu Konvencije 144 o tripartitnim konsultacijama. Nakon razmatranja situacije i iznete argumentacije sve tri strane, Komitet je Vladi Republike Srbije preporučio sledeće:
- Potrebno je preduzeti neophodne korake kako bi se obezbedile efektivne i pravovremene konsultacije o pitanjima koja se odnose na međunarodne standarde rada, uključujući i one koje se vode u okviru Socijalno-ekonoskog saveta Republike Srbije.
- O navedenom je potrebno podneti izveštaj Komitetu eksperata pre sednice koju ovo telo ima u novembru 2018. godine.
Komitet je pozvao Vladu Srbije da potraži tehničku pomoć Međunarodne organizacije rada po ovom pitanju.
GLOBALNI INDEKS PRAVA MEĐUNARODNE KONFEDERACIJE SINDIKATA
I ove godine Međunarodna konfederacija sindikata predstavila je Globalni indeks prava, dokument koji predstavlja prikaz stanja sindikalnih prava širom sveta. Indeks se kreće od 1 do 5+ i znači:
5+ – Ne garantuju se sindikalna prava kao posledica nepostojanja vladavine prava
5 – Ne garantuju se prava
4 – Sistematsko kršenje prava
3 – Redovno se krše prava
2 – Kršenje prava se ponavlja
1 – Bez redovnih kršenja prava
Srbija kao i prošle godine, zauzima neslavno mesto u Indeksu 4 koji okuplja zemlje u kojima se sistematski krše sindikalna prava zajedno sa: Angolom, Argentinom, Bolivijom, Bosnom i Hercegovinom, Botsvanom, Brazilom, Kamerunom, Čadom, Kongom, Obalom Slonovače, Džibutijem, Etiopijom, Fidžijem, Haitijem, Irakom, Kenijom, Libanom, Malezijom, Malijem, Mauricijusom, Mijanmarom, Omanom, Panamom, Paragvajem, Peruom, Rumunijom, Senegalom, Sijera Leoneom, Svazilendom, Tanzanijom, Tajlandom, Trinidadom i Tobagom, Tunisom, Ugandom, Sjedinjenim Američkim Državama, Vjetnamom i Zambijom.
Najbolje rangirane zemlje sa samo sporadičnim kršenjem prava su: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemačka, Island, Irska, Italija, Holandija, Norveška, Slovačka, Švedska i Urugvaj.
