„Najproblematičniji je informativni program, tu se oseća najveći pritisak“
U današnje vreme u moru dezinformacija i sve učestalijem širenju teorija zavere preko su potrebni javni servisi, ali oba javna medijska servisa u Srbiji, Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, ne ispunjavaju u potpunosti svoju zakonsku ulogu i osnovnu funkciju – rad u javnom interesu, ocenjeno je danas na okruglom stolu „Kakvi javni servisi su nam potrebni?“, koji je u Novom Sadu organizovala Koalicija za slobodu medija.
Profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Smiljana Milinkov istakla je da ocene o lošem radu javnih servisa nisu utisak već da ih potvrđuju višegodišnji kontinuirani monitorinzi Novosadske novinarske škole, kada je reč o pokrajinskom javnom servisu, kao i brojne druge analize i Godišnji izveštaji Evropske komisije, koji poslednjih desetak godina ukazuju na problematičan način funkcionisanja oba javna servisa.
Ocenila je i da je najveći problem što rukovodstva i pojedini zaposleni „pogled usmeravaju ka državi umesto ka građanima“, koji bi zapravo trebalo da budu ti koji će omogućavati rad javnih servisa.
„Najproblematičniji je informativni program, tu se oseća najveći pritisak. Pomenula sam sada O radio koji funkcioniše dobro, postoje neke emisije na RTV koje takođe funkcionišu u skladu sa onim što bi i zakonski trebalo da rade. Radio Beograd 2 i 3 jesu ono što bi trebalo da bude zadatak radija u okviru javnog servisa, ali tu opet vidimo da se ne ulaže u osavremenjavanje produkcije na tom radiju“, navela je Milinkov.
Foto: Autonomija
Predsednica Evropske federacije novinara (European Federation of Journalists – EFJ) Maja Sever, istakla je da politički pritisak guši novinarske slobode ne samo u javnim medijskim servisima, a da bi zapravo javni servisi trebalo da budu ti koji će se izboriti za medijske slobode u svakoj državi.
Istakla je da je u Evropskoj uniji to prepoznato, te da predstoji usvajanje Zakona o medijskim slobodama na nivou Unije, u kojem javni medijski servisi imaju važnu tačku.
„Dve su najvažnije stvari: osiguranje političke nezavisnosti, odnosno nezavisnost od uticaja politike i političkih autoriteta na uređivačku politiku tih servisa, druga osiguravanje nezavisnog finansiranja javnih medijskih servisa. I jedna i druga tačka jako su u grožene ne samo u Hrvatskoj nego i u celoj Evropi“, navela je Sever.
Predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ (GS KUM NEZAVISNOST) Darko Šper ocenio je da je trenutno velika disproporcija u funkcionisanju dva javna servisa, te da novinari u Radio-televiziji Vojvodine imaju oko 50 odsto niža primanja od kolega u Radio-televiziji Srbije jer su primanja u RTV-u duži niz godina ispod republičkog proseka.
Ocenio je i da u postojećem zakonu mnogo toga ne funkcioniše, da televizijska taksa nije menjana nekoliko godina, iako zakon dozvoljava da ona sa postojećih nepunih 300 ide čak do 500 dinara, što bi, kako je naveo, umnogome olakašalo finasiranje i rad RTV-a.
U svetlu donošenja novog zakona o javnim medijskim servisima, istakao je da je jedino sindikat kojem pripada reprezentativan u oba javna medijska servisa – i RTS i RTV, te da očekuje da budu uključeni i u izradu ovog zakona.
„Mi nikada nismo dobili priliku da sednemo i razgovaramo sa državom. Prihvatili smo da nismo u ovoj igri ravnopravni, ali na osnovu broja člaova koje imamo i te reprezentativnosti, najmanje što očekujemo jeste da nas država sada prepozna prilikom pisanja ovog zakona“, rekao je Šper.
Foto: Autonomija
Snježana Milivojević, profesorka u penziji Fakulteta političkih nauka u Beogradu, istakla je da je u Evropi trenutno velika ofanzva u oblasti medijske politike, te da se sada prešlo na ideju da se kreira digitalno bezbedno okruženje za građane, te da i Srbija treba da iskoristi taj trenutak.
„S jedne strane reguliše se digitalna infrastruktura, s druge strane tržište. Zaštićena je i ideja o javnom servisu, gde se kaže da zakoni zemalja članica i EU štite poziciju javnog servisa, da se stvarAJU uslovi da javni servis obavlja nezavisno i nepristrasno svoju ulogu za društvo“, navela je Milivojević.
Dodala je i da je na države članice prebačena obaveza za stabilno finansiranje medijskih servisa, ali i da obezbede nevazisnost uređivačke politike i svih funkcija koje javni servis obavlja.
„Države imaju obavezu da uspostave najanje jedno telo koje će redovno monitorovati rad javnbog servisa i obaveštavati javnost o tome kako javni servis ispunjava svoju funkciju i imati ovlašćenja da u tom slučaju deluje, a ne da to bude nenakvo paravan telo kakvi su regulaori u nekim od zemalja“, navela je Milivojević.
Podsetlia je da je u Grčkoj nakon ukidanja javni servis ponovo vraćen jer je postalo jsno da je njegovo postojanje od izuzetnog značaja za medijsku situaciju u zemlji.
Okrugli sto organizovan je u NOvom Sadu, u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodne, a na početku je potpisan Memorandum o saradnji između Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ (GS KUM NEZAVISNOST) i Koalicije.
