30. septembar 2022. Kategorija: Vesti Izvor: Nezavisnost.org Foto: Medija centar
Sistem obrazovanja u Srbiji je iz godine u godinu upropaštavan i tako srozan na nivo sa koga će moći da se uzdigne samo uz mnogo novca, zalaganja, energije i volje, posebno one političke, kako bi ponovo postao jedan od temelja društva, konstatovano je u debati koju su organizovali Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost”.
Okrugli sto “Prosveta na popravnom ispitu“ okupio je 30. septembra u beogradskom Medija centru predstavnike reprezentativnih sindikata, roditeljskih udruženja kao i medicinske i pedagoške stručnjake. Moderatorka rasprave novinarka Ljubica Gojgić usmeravala je eminentne učesnike u debati na teme kao što su status i kvalitet obrazovanja u srpskom društvu, funkcionisanje škola tokom bezmalo tri godine pandemije i materijalni položaj zaposlenih.
Učesnici su ukazali, između ostalog, da je i pre pandemije sistem obrazovanja patio od mnogih bolesti, među kojima su hronične – loš materijalni položaj i unižavanje ugleda prosvete i njenih kadrova, slab kvalitet nastavnog procesa, neadekvatni tehničko-tehnološki uslovi za funkcionisanje “škole 21. veka”, nezadovoljstvo nastavnog osoblja, nepoverenje učenika i njihovih roditelja, loša komunikacija (“imitacija socijalnog dijaloga”) sa nadležnim državnim institucijama… Tim problemima, kako je rečeno, treba dodati demotivaciju i dezorijentaciju prosvetara, a onda i njihovih đaka koji iz škola izlaze sa sve manje znanja i veština, a često i funkcionalno nepismeni. Lošu dijagnozu obrazovanja pandemija Covida 19 je samo dodatno pogoršala.
Ilustrujući aktuelno stanje u obrazovnom sistemu, uvodničarka Vesna Vojvodić Mitrović je podsetila da se u ovom trenutku ne zna ko će biti ministar prosvete, ali da je mnogima jasno da to nije ni bitno, zato što je resor obrazovanja lišen realne moći i kao takav veoma neprivlačan. Portparolka Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” ocenila je da “prosveti sleduje neko ko bi mogao sa pola srca, volje, mozga i entuzijazma upravljati sistemom obrazovanja, ali ne na način kako bi se iscelile njegove rane i problemi koji su doveli do vrlo nezavidne situacije u kojoj se obrazovanje i društvo nalaze”.
Dodajući da su očekivanja prosvetnih radnika od naredne školske godine i budućeg ministra “niska kao nikada ranije”, uvodničarka je upozorila da i za to postoji crvena linija: “To mora biti čovek čije su diplome i obrazovanje neupitni, da se vrlo kritički i javno odnosi prema plagijarizmu i akademskoj nečasnosti, kao i da konačno uključi nastavnike u kreiranje obrazovne politike i socijalni dijalog“, istakla je Vesna Vojvodić Mitrović.
Profesor Filozofskog fakulteta, psiholog Aleksandar Baucal ocenio je da stvarni status sistema obrazovanja u Srbiji pokazuje i pitanje da li će uopšte biti diskusije o tome ko će u novoj vladi voditi taj resor.
„Ako nam je to važno kao društvu, onda će to biti jedna od glavnih tema u koalicionim pregovorima, a videćemo kakav je status i po tome ko će biti osoba postavljena na tu funkciju“, naglasio je Baucal.
Govoreći o unutrašnjim slabostima obrazovnog sistema, Baucal je napomenuo da, na primer, pandemija nije iskorišćena za odgovarajuće nastavno gradivo. Uprkos stručnim tumačenjima o transformaciji virusa korona ta saznanja nisu pretočena u nastavu “o virusima, koji su, za raziliku od ljudi veoma predvidljivi”. Psiholog je kazao i da “u srpskom obrazovanju ima mnogo aktera koji u suštini samo odrađuju svoje uloge”, i da je danas “veoma teško pokrenuti obrazovne političare, nastavnike, decu, roditelje…” Doduše, Baucal vidi “odskočnu dasku” u sazrevanju uverenja građana da nam je obrazovanje veliki resurs. Međutim, nasuprot toj šansi je veoma nizak društveni status obrazovanja. Primera radi, pomenuo je Englesku u kojoj je ministar obrazovanja četvrti po prestižu među članovima vlade. Kod nas se ta funkcija kod sastavljanja vlade obično koristi za podmirivanje najmanje zadovoljnih koalicionih partnera.
Za predsednika Foruma beogradskih gimnazija Aleksandra Markova nema dileme da je poslednjih decenija vlast najveći krivac za veoma teško stanje u sistemu obrazovanja, ali, dodao je, ni nastavnici nisu bezgrešni: “Nije problem ministra prosvete i vlasti što su očekivanja prosvetnih radnika od njih tako niska”.
Ekspert za veštačku inteligenciju Srđan Verbić, bivši ministar prosvete, primetio je da to ko će voditi novi resor obrazovanja “verovatno ne zna ni taj (budući) ministar“, koji će kada bude imenovan na raspolaganju imati samo „tri dana“ da osmisli kako da organizuje kabinet i koji će mu biti prioriteti.
„Kolikim novcem raspolaže znaće tek pred Novu godinu, kada se bude pravio budžet za narednu godinu. Zato nije ni čudo da ta pozicija nije vrednovana i da će je profesionalni političari verovatno izbegavati i govoriti dajte mi bilo šta drugo“.
Verbić, koji je prodekan za nastavu na fakultetu FEFA, upozorio je da se reforma obrazovanja ne pravi u kabinetu ministra, niti je Nemanjina ulica (sedište Vlade Srbije) ključna adresa za ozbiljnu, sveobuhvatnu reformu. “Moramo da promenimo odnos društva prema školi, jer ono što se dešava u školi je slika društva. Ako učenik vidi da diploma nije važna u društvu onda nije važna ni u školi… Sada se sve to vidi, nije više zamagljeno, i zato moramo da reagujemo”.
Verbić je ukazao i na problem nejednakosti pristupu obrazovanju koja je povećana tokom pandemije, a onda dodatno i zbog rata u Ukrajini: “Poskupelo je stanovanje u Beogradu pa će od studiranja prvi da odustanu oni koji dolaze iz unutrašnjosti, iz normalnih porodica, koje nemaju više novca da plate te stanove.”
Epidemiolog dr Zoran Radovanović ocenio je da školsku godinu treba početi na klasičan način, jer je virus očigledno oslabio, ali i da treba pratiti razvoj epidemiološke situacije i, ukoliko bude potrebno, preduzimati adekvatne mere u konkretnom odeljenju, školi ili gradu. Prema njegovim rečima, Srbija je platila strašnu demografsku cenu pandemije tokom koje je umrlo 60.000 ljudi više nego što je očekivano, i po čemu je, prema podacima Ujedinjenih nacija, druga država u svetu. Pored toga, “najveća žrtva ove pandemije je obrazovanje, pošto su tri generacije osakaćene defektnom nastavom“, ocenio je Radovanović.
Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić naveo je da je ta specijalna agencija UN obaveštena o nekim odlukama institucija u Srbiji koje su negativno uticale na materijalni položaj radnika u obrazovanju. Sindikalna žalba na odluku Vrhovnog kasacionog suda da su naknade za topli obrok i regres za godišnji odmor “tetkica” u školama već uračunate u minimalnu cenu rada, koliko inače iznose njihove plate, prosleđena je nadležnom telu MOR-a koje će o tome svakako zreći svoj stav.
Predstavnica udruženja Roditelj Gordana Plemić ukazala je da se nastavnici i roditelji školske dece često u medijima smeštaju u konfliktne priče, iako im je, zapravo, nesumnjivo zajednički cilj – unaprediti stnadarde i, uopšte, kvalitet obrazovanja u Srbiji.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije već je najavila da će štrajkom početi školsku godinu, a predsednica te organizacije Jasna Janković ukazala je da su kadrovi jedan od ključnih problema u prosveti. „Sve manje ljudi želi da radi u prosveti, zbog niskih plata, odnosa države i velikog broja dece u razredima. Nema podmlatka u prosveti, a bojim se da ćemo doći do toga da mladih u tom sektoru neće ni biti“, kazala je Janković.
Ona je ocenila i da je obrazovanje u “trajnoj dezorijentaciji” u iz koje će biti veoma teško ići napred, jer najbolji đaci ne žele u prosvetare. S tim u vezi, pomenula je “skoro neverovatnu situaciju” da je ove godine na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu za 50 budžetskih mesta za obrazovanje nastavnika matematike konkurisalo samo troje srednješkolaca. Takvo poražavajuće interesovanje za nastavnička zvanja evidentirano je i na smerovima biologije, hemije, fizike… “Deca nam u širokom krugu obilaze školovanje za nastavnike jer nemamo šta da im ponudimo”, konstatovala je Janković.
Otvarajući skup, predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić napomenula je da je obrazovanje izuzetno važna tema za sve građane, zaposlene i sindikate, nazavisno od grane ili vrste posla.
“Imamo poverenje u prosvetne radnike i cilj nam je da učinimo sve kako bi se poboljšao njihov materijalni položaj. Zato nam je važno da ostvarimo dijalog i sa predstavnicima roditelja i nadležnih državnih institucija. Takođe, usled aktuelne pandemijske situacije, i sa predstavnicima zdravstva”, naglasila je Andrić.
U toku rasprave, Andrić je kazala da je nesporno to da obrazovanje mora da košta, ali da je za sindikat neprihvatljiva sve izraženija neravnopravnost u pristupu obrazovnom procesu koja direktno smanjuje socijalnu mobilnost, čime se povećava neopravdana ekonomsko-socijalna nejednakost u društvu.
S.R.
