Poslodavac koji u okviru Programa rešavanja viška zaposlenih umesto otkaza ugovora o radu omogući zaposlenom rad sa nepunim radnim vremenom , dužan je da zaposelnom u tom slučaju ponudi aneks ugovora o radu, a odbijanje zaposlenog da isti potpiše predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu.
“Članom 155. stav 1. tačka 5) Zakona o radu propisano je da poslodavac u okviru programa rešavanja viška zaposlenih treba da predvidi neke mere za zapošljavanje zaposlenog koji je višak, koja može biti rad sa nepunim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje gore navedenih prava, poslodavac može da zaposlenom ponudi izmenu ugovorenih uslova (aneks ugovora o radu), u skladu sa članom 171. stav 1. tačka 4) Zakona.
Ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu, zaposlenom može da prestane radni odnos u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 2) Zakona.
Iz navedenog sledi da je poslodavac, kada u okviru programa rešavanja viška zaposlenih umesto otkaza ugovora o radu omogući zaposlenom rad sa nepunim radnim vremenom, dužan je da zaposlenom u tom slučaju ponudi aneks ugovora o radu, a odbijanje zaposlenog da ga potpiše predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu.
Međutim, kada nema obaveze donošenja programa za rešavanje viška zaposlenih, može se zaposlenom ponuditi rad sa nepunim radnim vremenom, ali odbijanje takve ponude od zaposlenog ne može da predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa, u skladu sa članom 171. stav 1. tačka 4) Zakona. Zaposleni u tom slučaju ostaje višak i radni odnos mu može prestati po osnovu člana 179. stav 5. tačka1) Zakona uz obavezu isplate otpremnine.“
(Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad, broj 011-00-569/2015-02 od 5.6.2015.godine)
