Poštovani gospodine Vulin,
Posredstvom sajta Vašeg Ministarstva, kao i iz nekih sredstava javnog informisanja, “obavešteni“ da u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku, DAKLE, BEZ IKAKVE, PO ZAKONU OBAVEZNE, KONSULTACIJE SA REPREZENTATIVNIM SOCIJALNIM PARTNERIMA, ulazi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ovo je, valjda, novi način komunikacije sa reprezentativnim socijalnim partnerima, pretpostavljamo “uobičajen“ u zemljama EU u koju želimo što pre da uđemo, ili “preporučen“ od Saveta stranih investitora ili Američke privredne komore.
Navikli smo, već, na poimanje i način primene osnovnih načela socijalnog dijaloga od strane Vlade (po kojima je stvar dobre volje Vlade da li će socijalnim partnerima dati, i koliko, prava da učestvuju u odlučivanju o pitanjima od vitalnog značaja za one čiji su legitimni predstavnici), ali nas je ovakav način procedure u donošenju vrlo značajnog zakonskog rešenja ipak iznenadio, zbog iskustva sa Zakonom o radu.
Prosto je neverovatno da, nakon svega što smo, kao reprezentativni sindikati, morali da prođemo (i još ćemo prolaziti) kako bismo se izborili da, koliko-toliko, zaštitimo prava zaposlenih koja pokušavate totalno derogirati predloženim izmenama Zakona o radu (kao i drugih zakonskih rešenja – zakonima o privatizaciji i stečaju). U poslednjih godinu dana, a posebno poslednjih nekoliko dana, tim povodom, sretali smo se više puta, a da, ni jednom, čak ni kao mogućnost ili naznaku, niste pomenuli, na koji način imate nameru da donesete Zakon o PIO. Niste, valjda, mislili da će nam, preokupiranima problemima oko Zakona o radu, promaći Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PIO?
Zanima nas, kako će predstavnici Vlade, u postupku pregovora za ulazak u EU, kada dođe na red Poglavlje o socijalnom dijalogu, objasniti ovakvu praksu!!!
Toliko o socijalnom dijalogu u Srbiji.
A sad nešto o sadržaju predloženih izmena u penzijskom i invalidskom osiguranju. Ono što ste predložili, logičan je sled, očigledne namere da se stanovništvo Srbije totalno obespravi i osiromaši, do upitnosti fizičkog opstanka.
Ukoliko neko od zaposlenih uspe da “preživi“ od “prevelikih“ zarada i drugih “pogodnosti“ koje ćete im obezbediti izmenama Zakona o radu i drugih zakona iz korpusa radnog zakonodavstva, “doskočićete“ mu kad ode (ili ga iznesu) u penziju. Naravno, ukoliko uopšte bude mogao da ostvari pravo na penziju, jer mu “društveno odgovorni poslodavci“, za koje toliko brinete, nisu godinama uplaćivali (po zakonu obavezne) doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (Kakve je mere Vlada preduzela po tom pitanju?). Posebno ste se “pobrinuli“ za one zaposlene koji, zbog “odličnih“ uslova rada (“razmaženi neradnici i lezilebovići“) moraju otići u prevremenu penziju. “Nagrada“ od preko 4% po godini prevremenog odlaska u penziju,trajnog umanjenja penzije je premalo, najbolje da im se kompletna penzija ukine. Kakve veze ime što su preko 40 godina uredno uplaćivali doprinose ?!!!
Prave namere Vlade vidljive su, posebno, kroz predlog o sastavu Upravnog odbora Fonda PIO. Odnos 4:3, u predstavnicima Vlade i svih ostalih učesnika, jasno govore da ovu oblast smatrate svojim vlasništvom (zbog toga vam ne treba ni Nadzorni odbor, pa ste ga Nacrtom Zakona ukinuli – nećete, valjda, sami sebe da nadzirete). Ovakav Upravni odbor nema nikakve svrhe, ukinite ga sasvim i Zakonom utvrdite da je to jedino pravo Države, odnosno Vlade. Odnos Vlade prema oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, odavno nam je jasan. To je Vlada potvrdila i praktično, kada više od godinu periodu (2012. – 3013. godina), nije delegirala svoje predstavnike u Upravni i Nadzorni odbor, uprkos stalnom insistiranju Upravnog odbora i menadžmenta Fonda PIO.
Da rezimiramo.
Ništa novo, od strane Vlade i resornog Ministarstva. Nova lica, stare navike. Vi osmislite “reforme“, hvalite se njima, uživate u pohvalama i podršci onih do čijeg vam je mišljenja stalo (to naravno nisu socijalni partneri, a još manje sindikati), a zaposleni sve to plačaju !!!
Međutim, upozoravamo Vas, kao Ministra i člana Vlade i Socijalno-ekonomskog saveta Republike, da ni reprezentativni sindikati – UGS NEZAVISNOST i Savez samostalnih sindikata Srbije, NEĆE NI POVODOM OVE, NAJNOVIJE “PARODIJE“ NA SOCIJALNI DIJALOG, ODUSTATI OD SVOJIH PRINCIPA I NAČELA I ZAKONSKIH, STATUTARNIH I PROGRAMSKIH OBAVEZA DA ŠTITI I UNAPREĐUJE POLOŽAJ SVOJIH ČLANOVA I SVIH ZAPOSLENIH. U tom smislu, preduzećemo sve, zakonom dozvoljene metode sindikalne borbe, da sprečimo donošenje ovakvog Zakona.
Na kraju, gospodine Vulin, podsećamo Vas na pismo podrške našim sindikalnim centralama, koje ste nam, povodom aktivnosti vezanih za Zakon o radu, pre nekoliko meseci uputili kao predsednik stranke. Nadamo se da, kao častan i dosledan čovek, niste promenili mišljenje i stav, samo zato što ste, u međuvremenu, postali Ministar.
S poštovanjem
