Poštovane vođe,
EU je izuzetno uspešan projekat međunarodne saradnje. Nivo saradnje između evropskih naroda je znatno doprineo prosperitetu i miru. Evropa je nezamisliva bez te saradnje i slobode i mogućnosti koje ona sa sobom nosi.
Ipak, EU je suočena sa do sada nezabeleženim izazovima i nezadovoljstvom ljudi. Ovo nezadovoljstvo je u velikoj meri posledica socijalnog uticaja finansijske krize i politika usvojenih da bi se rešavalo pitanje krize.
Prošlog leta u Bratislavi, nacionalne vlade i organi EU rešili su da pokrenu raspravu o budućnosti Evrope, koja treba da se završi 25. marta u Rimu, povodom 60. godišnjice Rimskog ugovora. Nakon višemesečne rasprave, Evropska komisija je objavila Belu knjigu koja sadrži samo razmišljanja i scenarije. Na naše veliko razočarenje, socijalna dimenzija Evrope se čak i ne pominje u ovom dokumentu. Zaključujemo da predsednik Junker nije mogao da izloži ništa jasnije ili ambicioznije zbog nepostojanja saglasnosti između država članica. Ovaj utisak je potvrđen u govoru predsednika Junkera prilikom predstavljanja Bele knjige Evropskom parlamentu, u kojem je on otvorenije identifikovao prepreke preoblikovanju budućnosti Evrope.
Mi, Evropska konfederacija sindikata, koji zajedno sa svojim organizacijama članicama predstavljamo više od 45 miliona radnika širom Evrope, želeli bismo da uzmete u obzir razočarenje, strah i nepoverenje među radnim ljudima i građanima, uglavnom zbog nezaposlenosti, siromaštva, nejednakosti, socijalne isključenosti i nepostojanja prilika. To je problem za sve vas, ne samo za institucije EU, a jedini način da se počne sa njegovim rešavanjem jeste izgradnja jače i čvršće ujedinjene Evropske unije, koja građanima i radnim ljudima može pružiti konkretna rešenja za njihove probleme.
Obraćamo vam se kako bismo vas pozvali da preuzmete odgovornost, počev od sastanka Saveta 9. i 10. marta i neformalnog samita u Rimu 25. marta. Evropska unija ne može da nastavi sa niskim rastom ili čak bez ikakvog rasta, visokom nezaposlenošću (i katastrofalnom nezaposlenošću mladih), neodgovarajućim investicijama, sve većim nejednakostima i nesigurnim radnim mestima i institucijama koje ne mogu da se dogovore o odlučnoj zajedničkoj akciji u vezi sa nizom ključnih izazova od izbeglica do toga kako reagovati na Rusiju i Siriju, sve do pitanja budućnosti Evrope.
Radnim ljudima je potrebna nada, da razumeju u kom pravcu se kreće Evropa i da vide kako će im ona ponuditi bolji život za njihovu porodicu i njihovu decu. Veoma su potrebni razgovor i stvarno angažovanje sa građanima, sindikatima i organizacijama civilnog društva i nacionalnim parlamentima i treba ih podsticati. Niko ne želi diktat, ali to nije razlog da se ne ponudi vizija.
Podstičemo vas da radite odlučno da biste postigli dogovor o budućem napretku evropske saradnje i integracije. Da se obavežete na jasnu, naprednu i ambicioznu viziju Evrope koja je pravedna, održiva, demokratska i inkluzivna. Evrope sa jakim socijalnim stubom i koja jača ekonomsku i monetarnu uniju. Evrope sa jakom socijalnom zaštitom, zaštitom potrošača i životne sredine, kvalitetnim zapošljavanjem, pristojnim javnim uslugama i nadom za budućnost. Evrope koja obezbeđuje budućnost svim svojim ljudima uprkos izazovima koji uključuju klimatske promene, digitalizaciju i globalizaciju. Nije dovoljno postići bezbednost Evrope putem odbrane i graničnih kontrola: bezbednost mora takođe biti ekonomska, socijalna i u oblasti životne sredine.
Vlade koje ne mogu da prate put ka socijalnijoj Evropi sa jačom saradnjom i integracijom, ne bi trebalo da stoje na putu drugima koji žele da Evropu povedu napred. Iskreno se nadamo da će se sve države članice angažovati za bolju budućnost, a mi kao sindikati spremni smo da tome doprinesemo.
S poštovanjem,
Luca Visentini
generalni sekretar
Evropske konfederacije sindikata