11.mart 2023. Kategorija: Analize Izvor: Nezavisnost.org Foto:
Pitanje je da li je upravo u ekonomskoj jednakosti ključ za dekodiranje nazadnih tradicionalnih ideja o ženi kojoj je mesto u kući – da brine o deci, spremanju hrane, pranju i peglanju.
Žene u Nemačkoj će ubuduće, ukoliko žele, moći da plivaju na svim bazenima u Berlinu bez grudnjaka, pošto je jedna od njih smatrala da je diskriminisana u odnosu na muškarce koji ne moraju da pokrivaju prsa prilikom relaksacije na bazenima. Poslala je žalbu a rezultat je sledeći:
„Kompanija za upravljanje bazenima u Berlinu će ubuduće primenjivati propise o kupanju na način da poštuje rodnu ravnopravnost. Plivanje obnaženih grudi biće moguće u budućnosti i za žene”, navedeno je u saopštenju koje ovdašnjem patrijarhalnom, pa i mizoginom uhu mogu zazvučati kao najobičnija “feministička bahanalija”.
Svaka druga žena žrtva nasilja
Uostalom, 9. marta kada je ova vest objavljena domaći mediji i javnost žalilili su za još jednom ubijenom ženom, devetom od početka godine uključujući i devojčicu od dve godine. A koliko je onih koje u tišini trpe torturu? Podaci svih istraživanja pokazuju da je svaka druga žena u Srbiji doživela neki oblik nasilja – ekonomsko, verbalno, psihičko, seksualno, a čak svaka treća bila je fizički zlostavljana!
O neravnopravnosti na tržištu rada, visini plata koje primaju i uopšte mogućnostima zaposlenja da i ne govorimo! Istina, Srbija nije izolovan slučaj po tome što je ženski rad plaćen manje od muškog, ali verovatno jeste po tome što nas je društvo patrijarhata ubedilo da zaista i vredimo manje što je otkrila anketa Infostuda iz 2021. To istraživanje je pokazalo da su žene za isti posao spremnije da rade za čak 200 evra manju platu nego njihove kolege, bez obzira na to što su obrazovanije i kompjuterski veštije.
Pitanje je da li je upravo tu u ekonomskoj jednakosti ključ za dekodiranje nazadnih tradicionalnih ideja o ženi kojoj je mesto u kući, među decom, šerpama i prljavim vešom?
“Ekonomska zavisnost od partnera i tradicionalno viđenje žene kao domaćice kojoj je namenjena podređena uloga u odnosu na muškarcu su ključ za smanjivanje svakog oblika nasilja nad ženama”, tvrdi Anja Zečević iz Autonomnog ženskog centra u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.
Na konkretno pitanje, može li se iz iskustva rada sa žrtvama nasilja tvrditi da bi duplo manje žena trpelo zlostavljanje da su bile u boljoj ekonomskoj situaciji, Zečević odgovara potvrdno.
“Ako su zaposlene, žene često rade za minimalac a onda im partner traži da mu predaju novac koji zarade ili im nametnu obavezu da one od svojih primanja obezbeđuju sve što je potrebno za decu”, objašnjava naša sagovornica upućujući nas na porazne podatke objavljene ovih dana a koi se tiču položaja mama i budućih majki.
Neravnopravne na poslu i u braku
Naime, istraživanje „Finansijska nezavisnost mama u Srbiji: Pravo na svoj dinar“, u kom je učestvovala 2.381 majka iz svih krajeva Srbije, pokazalo je da svakoj desetoj ženi partner ograničava pristup novcu, dok 14 odsto partnera/muževa smatra da ima pravo da svojim ženama određuje koliko im je novca „dovoljno“.
Više od četvrtine majki (26 odsto) mora da se pravda svom partneru o tome gde su potrošile novac. Svakoj petoj partner ne dozvoljava da kupi ono što želi, a pet odsto njih je bilo primorano da na zahtev partnera i protiv svoje volje pozajmi novac ili proda neku dragocenost. I dok 26 odsto majki nije zadovoljno načinom na koji se raspolaže novcem u njihovom domaćinstvu, kontrolu nad finansijama svoje porodice nema čak 30 odsto njih.
“U našem društvu se o ekonomskom nasilju kao obliku rodno zasnovanog nasilja veoma malo priča, iako ono predstavlja ozbiljnu pretnju po ekonomsku sigurnost i samostalnost mama. Neki od vidova tog nasilja toliko dugo su prisutni u srpskom društvu, da su postali normalan oblik ponašanja u partnerskoj zajednici, što je veoma zabrinjavajuće”, konstatuje Jovana Ružičić, osnivačica i direktorka Centra za mame.
Ona govori o “sklopu kontrolišućih obrazaca” koji se u konačnici svode na kontrolu finansija od strane muškarca što uključuje i pravdanje gde je novac potrošen ako žena uopšte njime raspolaže.
“Još je teže kada je žena nezaposlena jer je to sigurna prepreka da izađe iz bilo kog oblika nasilja. One često nemaju gde da odu, nemaju novca da iznajme stan a one koje rade takođe često nemaju dovoljno da bi od plate izdržavale sebe i decu. Uglavnom nemaju svoje nekretnine i primorane su da ostanu u odnosu u kome trpe a posebno je sve to teško izvesti ako je reč o fizičkom nasilju”, prenosi iskustva žrtava Anja Zečević. Ona je nekoliko puta u razgovoru naglašava da su ekonomska nezavisnost i psihološko osnaživanje žena ključ za smanjivanje nasilja nad ženama.
„Nezavisnost“ poziva na udruživanje
Osmomartovske šetnje ulicama Srbije ove godine uglavnom su s pravom bile posvećene zahtevima za ravnopravniji položaj na tržištu rada a pod parolom “Dostojanstvo-plata-život”. Učestvujući na tradicionalnom protesnom maršu, predsednica UGS „Nezavisnost“ Čedanka Andrić pozvala je dame da se udruže u sindikat. A evo i zašto:
„Imamo znanje, imamo veštine, imamo hrabrost – organizujmo se, udružujmo se i budimo solidarne, to je recept za naš uspeh a noćna mora za one koji bi da nas unize – neka se oni bore sa svojim noćnim morama, a mi ćemo se baviti ostvarenjem naših snova“, rekla je predsednica „Nezavisnosti“ u obraćanju skupu.
I zaista, žene u Srbiji, kao i celoj EU, obrazovanije su od muškaraca ali im to, za sada, nije donelo finansijske pa ni statusne benefite.
Naime, žena je manje na rukovodećim položajima, primaju manje plate od kolega čak i za potpuno isti posao. U Srbiji je među registrovanim aktivnim preduzetnicima svaka treća žena. Podaci iz Republičkog statističkog zavoda kažu da ih je na rukovodećim pozicijama, među funkcionerima i zakonodavcima – 33 odsto.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u februaru 2023. registrovano je 239.928 žena bez zaposlenja, što predstavlja 56 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Tek svaka četvrta žena je vlasnica nekretnine a sve pomenuto je i bukvalno i figurativno nedosanjani san za žene koje žive u selima Srbije.
“Žene iz ruralnih sredina imaju velike prepreke obrazovanju za željena zanimanja. Morale bi da žive u mestu u kome postoji takva škola, što je teško izvodljivo s obzirom na mala porodična primanja, ali i na još postojeće stereotipe u unutrašnjosti, da se ženska deca ne školuju dalje nego da se pripremaju za udaju i tradicionalnu ulogu žena koje rađaju i rade neplaćene fizičke poslove”, podsetila je Dragana Dobrosavljević iz Udruženja poslovnih žena Srbije.
To što je spremanje ručka, negovanje dece i briga o domaćinstvu neplaćen posao ne znači da ništa ne vredi – naprotiv. Računica pokazuje da to što žene svakog meseca obave u kući i oko dece vredi 546 evra.
Procena Ujedinjenih nacija je da u ovom trenutku oko milijardu žena u svetu radi u neformalnoj ekonomiji, ima ograničen pristup socijalnoj zaštiti, javnim uslugama i infrastrukturi koje bi mogle povećati njihovu produktivnost i sigurnost prihoda.
Podaci Svetske banke pokazuju da je za više od 2,7 milijardi žena zakonom zabranjeno da biraju kojim će se poslom baviti, u odnosu na muškarce za koje takva ograničenja ne postoje. Od 189 ekonomija u svetu u 2018. godini, čak 104 i dalje ima zakone koji sprečavaju žene da rade na određenim poslovima. Uz to, 59 zemalja na svetu nema zakone o seksualnom uznemiravanju na radnom mestu, a u 18 država zakon omogućava muškarcima da spreče žene da rade.
Obrazovanije ali slabije plaćene
Iako u Srbiji ne postoje ni slična zakonska ograničenja, ono što opstaje kroz vekove ne menja donošenje bilo kog propisa. I to se najbolje vidi na primeru profesija vezanih za takozvane STEM oblasti – nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika iz kojih dolazi radna snaga četvrte industrijske revolucije. Prema podacima UNDP-a, u odnosu na žiteljke EU, žene u Srbiji skoro duplo više upisuju i završavaju STEM fakultete (29 odsto svih studenata u Srbiji u odnosu na samo 17 odsto u EU). Ipak, one su manje zastupljene na rukovodećim pozicijama i na ključnim poslovima, poput generalnih direktora (CEO) ili glavnih tehnoloških direktora (CTO) u ovoj industriji.
Posledično, kako se navodi u publikaciji “Indeks rodne ravnopravnosti u Srbiji 2021”, “one koje su se školovale i zaposlile u STEM oblastima napuštaju tržište rada ili rade na slabije plaćenim pozicijama, umesto da napreduju”.
“Osipanje se primećuje od samog započinjanja karijere, najpre u tome što je broj žena koje rade kao stručnjaci u sektoru Informaciono – komunikacionih tehnologija manji nego broj onih koje su se za to obrazovale. Jaz između žena i muškaraca sve je izraženiji kako se krećemo ka rukovodećim pozicijama. Uz to, žene u IKT sektoru u Srbiji zarađuju oko devet odsto manje od muških kolega i češće rade poslove sa skraćenim radnim vremenom”, navodi se u pomenutoj publikaciji.
U ovogodišnjem obraćanju povodom 8. marta, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš konstatovao je da “ostvareni napredak u pogledu prava žena polako nestaje pred našim očima”.
“Najnovije prognoze procenjuju da će nam, ako nastavimo ovim tempom, biti potrebno još 300 godina da se postigne puna rodna ravnopravnost”, upozorio je Gutereš posvećujući dobar deo svog govora nejednakosti u sferi tehnologije i inovacija.
Za kraj ovog teksta citiraćemo takođe generalnog sekretara UN.
“Čak su i najbogatije zemlje na gubitku zbog rodno-zasnovanih stereotipa i istorijske pristrasnosti. Sve bi trebalo da nas alarmiraju proizvodi i usluge koji su od samog početka utemeljeni u rodnoj nejednakosti i kao takvi digitalizuju patrijarhat i mizoginiju. Silikonske doline ovog sveta ne smeju postati Doline smrti ženskih prava”.
Jelena Aleksić
