Beograd, 11. 02. 2025.
U okviru projekta „Osnaživanje socijalnog dijaloga u Republici Srbiji“ koji realizuje Međunarodna organizacija rada, uz finansijsku podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, organizovana je studijska poseta Portugaliji. Delegaciju Republike Srbije činili su predstavnici Međunarodne organizacije rada i partneri u tripartitnom socijalnom dijalogu: predstavnici obe reprezentativne sindikalne centrale, Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata Srbije, predstavnici Unije poslodavaca Srbije, predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i predstavnici Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Delegacija je boravila u periodu od 02. do 06. februara 2025. u Lisabonu.
Upoznavanje sa pravnim i institucionalnim okvirom socijalnog dijaloga u Portugaliji započeto je posetom Generalnoj direkciji za zapošljavanje i radne odnose (DGERT) koja vrši nadzor nad sprovođenjem zakona i kolektivnih ugovora, Regionalnom savetu za rad (CRL) – instituciji posvećenoj podsticanju socijalnog dijaloga i unapređenju procesa kolektivnog pregovaranja i Inspektoratu za rad (ACT) koji, pored kontrole poštovanja propisa o radu, ima i poseban deo koji se bavi poštovanjem odredbi o bazbednosti i zdravlju na radu. Inspektorat, međutim, ne nadzire proces kolektivnog pregovaranja koji je u nadležnosti Generalne direkcije.
Na uspostavljanje institucija tržišta rada u Portugaliji, nakon revolucije i otpočinjanja procesa demokratske tranzicije, dominantno je uticala Međunarodna organizacija rada, a prva specifičnost portugalskog modela socijalnog dijaloga sa kojom se susrela delegacija iz Srbije jeste odsustvo objektivnih kriterijuma za reprezentativnost socijalnih partnera. Socijalni partneri se, u ovom modelu, jednostavno međusobno prepoznaju kao relevantni.
Tokom četvorodnevnog boravka, srpska delegacija je, posetila i održala radne sastanke i sa predstavnicima Ekonomsko-socijalnog saveta Portugalije (CES). Ekonomsko-socijalni savet, kao najviše telo za konsultacije i socijalni dijalog o ekonomskim i socijalnim politikama, u više ključnih aspekata razlikuje se Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije. U radu ovog tela, osim predstavnika socijalnih partnera, učestvuje i veliki broj zainteresovanih društvenih aktera (predstavnici organizacija civilnog društva, banaka, fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, naučnih organizacija i sl). Trenutno, ovo telo koje nema tripartitnu strukturu broji 70 članova i njime predsedava predsednik koga bira Skupština dvotrećinskom većinom, bez strogo definisanog mandatnog perioda.
Postoji i uže tripartitno telo – Stalni odbor za socijalno savetovanje (CPCS) koje je nezavisnos i predstavlja stvarnu platformu za dijalog između socijalnih partnera i Vlade, te realno odgovara našem Socijalno-ekonomskom savetu, dok je portugalski Ekonomsko-socijalni savet više kao šira konsultativna platforma smeštena između najviše tripartitne institucije i zakonodavne vlasti. Specifičnost Stalnog odbora za socijalno savetovanje, u odnosu na naš Socijalno-ekonomski savet, leži u činjenici da njime predsedava premijer, kao i u tome što su odluke Odbora „politički obavezujuće“, te nakon verifikacije od strane Parlamenta postaju obavezujuće i u pravnom smislu. Ovo telo se bavi i radnim sporovima i štrajkovima, pri čemu ne postoje razlike u utvrđivanju minimuma procesa rada u privatnom i javnom sektoru.
Možda je primer funkcionisanja Ekonomsko-socijalnog saveta najbolja ilustracija činjenice da je portugalski model socijalnog dijaloga unikatan i jedinstven u svetu.
Socijalne partnere činje dve sindikalne i četiri poslodavačke organizacije. Delegacija iz Republike Srbije je imala prilike da poseti i razgovara sa svih šest organizacija, što joj je otvorilo prostor za bolje razumevanje načina na koji funkcioniše socijalni dijalog u ovoj evropskoj zemlji.
U Portugaliji su reprezentativne dve sindikalne konfederacije: Generalna konfederacija portugalskih radnika (CGTP) i Opšta unija radnika (UGT). Konfederacija je starija sindikalna organizacija koja preferira borbenije sindikalne metode za zaštitu prava radnika, dok je Unija mlađa organizacija, nastala 1979. godine, na krilima novostečene slobode udruživanja, sa ciljem promocije vrednosti pluralizma i socijalnog dijaloga kao metode delovanja sindikata.
Kad je reč o udruženjima poslodavaca, delegacija je posetila Konfederaciju poslodavaca iz oblasti trgovine i usluga (CCP) koja predstavlja sektorsku krovnu organizaciju za više od 40 poslodavačkih asocijacija malih i srednjih preduzeća, a koja se, pored kolektivnog pregovaranja na tri nivoa (nivo kompanija, nivo poslodavačkih asocijacija i nivo poslodavačke konfederacije), bavi i obrazovanjem, odnosno ima školu za stručno obrazovanje u trgovini. Takođe, radni sastanci su održani i u Konfederaciji turizma (CTP), Konfederaciji industrije (CIP) i Konfederaciji poljoprivrednika (CAP).
Na oblikovanje radnih i industrijskih politika, takođe, u velikoj meri utiču i Institut za zapošljavanje i stručno osposobljavanje kao nacionalna javna služba koja se bavi ponudom i potražnjom na portugalskom tržištu rada, kao i Komisija za ravnopravnost na radu i pri zapošljavanju koja promoviše jednakost i suzbija diskriminaciju u oblasti zapošljavanja, rada i stručnog obrazovanja. Tripartitna srpska delegacija posetila je obe ove institucije i obavila sa njihovim predstavnicima korisne razgovore.
Osim razmene iskustava o izazovima savremenih ekonomskih prilika, članovi delegacije su, kroz direktan dijalog sa svojim portugalskim kolegama, bili u prilici da se upoznaju sa različitim aspektima bipartitnog i tripartitnog socijalnog dijaloga, te analiziraju specifična rešanja u portugalskom zakonodavstvu.
Sagledavajući efekte cele studijske posete, delegacija je imala priliku da se upozna sa velikim brojem modela i praksi koji se značajno razlikuju od onih u našoj zemlji, a implementacija nekih ideja, zasnovanih na portugalskim iskustvima mogla bi, u značajnoj meri, doprineti jačanju socijalnog dijaloga u Srbiji. Naime, sistem socijalnog dijaloga u Portugaliji, izgrađivan u postrevolucionarnom periodu od 1974. godine, iako delimično deregulisan i značajno fleksibilniji u odnosu na socijalni dijalog u Srbiji, predstavlja istovremeno primer stabilnog dijaloga, zasnovanom na međusobnom poverenju i uvažavanju socijalnih partnera koji je, u punom kapacitetu, uključen u evropski socijalni dijalog. Kao takav, primenom modela koji se mogu prilagoditi specifičnostima našeg tržišta rada, mogao bi doprineti snažnijoj ulozi socijalnih partnera u našoj zemlji na putu ka Evropskoj uniji, te je razmena iskustava tokom ove studijske posete od izuzetnog značaja za sve socijalne partnere u Republici Srbiji.
