26. maj 2023. Kategorija: Vesti Izvor: Nezavisnost.org
Pregovori o povećanju minimalne cene rada u Srbiji prekinuti su već na samom početku jer su članovi nadležne radne grupe – predstavnici Vlade, poslodavaca i sindikata – juče zaključili da ne razgovaraju o istoj temi
Predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” i Saveza samostalnih sindikata došli su juče na sastanak radne grupe da bi se pregovaralo o povećanju “minimalca” od 1. jula. Međutim, predstavnici Vlade i Unije poslodavaca hteli su da razgovaraju o novoj ceni rada ali za 2024. godinu. Razgovori su juče prekinuti a o eventualnom nastavku pregovora odlučiće Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije.
Predstavnik UGS “Nezavisnost” u radnoj grupi ekonomista dr Zoran Ristić ispričao je za portal Nezavisnost.org kako su protekli razgovori na juče održanom sastanku.
“Pregovori su prekinuti jer se nismo složili oko toga da li minimalna cena rada treba da bude povećana od 1. januara 2024. godine ili od polovine ove godine. Naš stav je da cena rada treba da se podigne u drugoj polovini ove godine a da možemo da razgovaramo o tome da li novi iznos minimalne cene rada treba odmah podići na nivo cene mimimalne potrošačke korpe. Preciznije, da razgovaramo o tome da li su se stekli uslovi da se minimalna cena rada od 1. jula poveća sa 40.000 na 50.000 dinara. Stav dva reprezentativna sindikata je da se ide ka približavanju minimalne cene rada i cene minimalne potrošačke korpe što je, inače, bio i zaključak Socijalno-ekonomskog saveta. Međutim, na sastanku se ispostavilo da je ključni problem što ne znamo da li razgovaramo o tekućoj ili narednoj godini”, objasnio je Ristić.
Sindikalni predstavnici u radnoj grupi ukazali su na rast inflacije koja je pogoršala položaj zaposlenih ali su predstavnici Vlade, odnosno Ministarstva finansija tražili da se isključivo razgovara o 2024. godini.
“Rekli su da su njima vezane ruke za 2023. zato što je minimalna cena rada koja je na snazi projektovala pik inflacije u prvom delu godine što, prema njima, znači da je rast cena u ovoj godini uključen u januarsko povećanje minimalne cene rada od 14,3 procenata”, kazao je Ristić.
Pregovori ili marketing
Prema rečima našeg sagovornika, predstavnici Vlade su svoje protivljenje da se razgovara o povećanju “minimalca” u ovoj godini pravdali strahom da bi povećanje minimalne cene rada podstaklo rast inflacije i povećanje nezaposlenosti.
Predstavnici Unije poslodavca Srbije saopštili su juče da još nisu do kraja završili anketiranje svojih članova, te da zato nemaju konačan stav o eventualnom povećanju cene rada.
“Dobar deo njihovih članova nisu protiv povećanja cene rada u toku ove godine ali se uglavnom radi o poslodavcima koji već isplaćuju znatno veće osnovne zarade od minimalne cene rada. Tako da je problem sa manjim brojem članova Unije poslodavaca koji se o tome još nisu izjasnili ili smatraju da nema uslova za povećanje zarada. Kada se završi anketa Unija poslodavaca će imati jasniju sliku o tom pitanju”, rekao nam je Ristić.
On je dodao da je stav poslodavačke asocijacije da Zakon o radu ne omogućava da se minimalna zarada poveća pre kraja godine. Prema njihovom tumačenju zakona, o minimalnoj ceni rada pregovara se do 15. septembra tekuće godine isključivo o njenom iznosu za narednu godinu.
Pregovori su dakle prekinuti jer se dijametralno razlikuju pristupi predstavnika dva reprezentativna sindikata i predstavnika Vlade i Unije poslodavaca.
“Radna grupa je zaključila da se Socijalno-ekonomski savet treba da se izjasni o tome za koji period se razgovara o minimalnoj ceni rada. Nemoguće je da se istovremeno razgovara o povećanju minimalne cene rada za 2023. i o projekciji njenog iznosa u narednoj godini. Dok se to ne razjasni ovo deluje kao neka vrsta marketinškog nastupa jer se navodno pregovara o novoj ceni rada a faktički se to ne radi”, kazao nam je na kraju Zoran Ristić.
Na potezu je republički Socijalno-ekonomski savet ali je još nepoznato kada će ovo tripartitno telo održati svoju narednu sednicu.
S. R.
