Foto: Print screen/TV Insajder
Godinu dana od majskih tragedija u beogradskoj školi i mladenovačkim selima nismo naučili ništa: stanje u školama je gore nego što je bilo, nasilje se svakodnevno generiše i promoviše, a institucije ignorišu stvarne i toliko očigledne probleme u društvu, ukazuju prosvetni stručnjaci
Najozbiljnija upozorenja na veoma loše stanje u obrazovnom sistemu izrekli su juče prosvetni stručnjaci na tribini Društva za održivu budućnost „Koraci“ prilikom predstavljanja smernica i preporuka za smanjenje nasilja u školama i u društvu. Građanski savet za vanredne i krizne situacije, osnovan u okviru Društva „Koraci“, na skupu održanom u Sali UGS Nezavisnost, predstavio je unapređene verzije smernica i preporuka za podršku školama nakon masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i selima Dubona i Orašje kod Mladenovca, početkom maja prošle godine.
U izradi dokumenta, koji je upućen na adrese više državnih institucija kao odgovor na narastajuće tenzije i podele u društvu, učestvovalo je 30-ak stručnjaka – psihologa, pedagoga, psihijatara, socijalnih radnika, tužilaca, sudija…
Predsednik Društva „Koraci“ Marko Oljača objasnio je da je zapravo je reč o unapređenom dokumentu u odnosu na smernice i preporuke koji je javnosti i institucijama predstavljene 17. maja 2023. a kojim su uzete u obzir u međuvremenu donesene odluke i preduzete mere i aktivnosti različitih aktera nakon tragičnih događaja od 3. i 4. maja u školi „Ribnikar“ i mladenovačkim selima.
„Od tada se nije promenilo ništa“, konstatovao je Oljača dodajući da je za smanjenje nasilja u školama potrebna promena ukupe atmosfere u društvu.
Oljača je ukazao da se ovim dokumentom od Ministarstva prosvete traži ukidanje Pravilnika o obavljanju društveno korisnog rada koji za promovisanje i uspostavljanje socijalno poželjnog ponašanja predviđa kazne i sankcije. Takođe je potrebno staviti van snage odnosno doraditi Pravilnik o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, jer su nedovoljne i neadekvatne propisane procedure, dok je prevencija nasilja izostala.
Kada je reč o angažovanju u OŠ „Ribnikar“, zbog velike specifičnosti i osetljivosti problema, Građanski savet za vanredne i krizne situacije smatra da je, bez ikakvih daljih kalkulacija, neophodno da pažnja i resursi države budu usmereni na otklanjenje propusta učinjenih u danima i nedeljama nakon tragičnog događaja (maj-jun 2023.) kao i na prevazilaženje krize nastale povodom donošenja odluke o daljoj sudbini škole i izgradnji memorijalnog centra u školskom kompleksu.
Psihološkinja i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović istakla je potrebu kadrovskog jačanja svih relevantnih sistema koji se bave mentalnim zdravljem kao i psihološko-pedagoških službi kako bi se što efikasnije sprovele aktivnosti usmerene na unapređenje mentalnog zdravlja dece i mladih. Precizirala je da je neophodna edukacija kroz radionice za rešavanje konflikata, jačanje empatije i solidarnosti.
„I pre majskih tragedija govorili smo o potrebi osnivanja dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju. U Beogradu je postojala takva ustanova, ali na nivou projektnog finansiranja i ugašena je kada je projekat završen, iako je imala fantastične efekte. Grad je odobrio ovu uslugu posle majskih tragedija, iako je inicijativa stručnjaka bila upućena u decembru 2022. godine. Međutim, dnevni boravak još nije otvoren“, kazala je profesorka. Prema njenim rečima, u aprilu bi u Beogradu trebalo da počne da radi Centar za mentalno zdravlje namenjen deci i mladima a takve ustanove bi trebalo osnovati i u drugim mestima s tim što bi trebalo da pružaju podršku i drugim kategorijama građana.
Džamonja Ignjatović je navela i da je potrebno osnovati intersektorske ustanove zatvorenog tipa za vaspitanje i rehabilitaciju maloletnih počinilaca krivičnih dela koji nisu krivično odgovorni, a predstavljaju bezbednosnu pretnju. Dodala je da ne treba pretvarati dečje psihijatrijske klinika u zatvorske ustanove u kojima nema adekvatnih tretmana.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal, takođe jedan od autora Smernica i preporuka, rekao je da su bez efekta mnoge mere preduzete posle majskih tragedija, što ukazuje da je problem mnogo veći od onog na koji su se nadležni usmeravali u toku prethodnih godinu dana.
„Imamo rastuću kulturu nasilja u društvu i to smo videli i na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije, koja ima jednu od najvažnijih uloga u društvu. Ako ti ljudi koji su predstavnici nas građana sistematski praktikuju nasilje u međusobnim odnosima, to je nešto što se veoma lako širi u društvu. U kulturi nasilja koja ne samo da se neguje, nego se i promoviše u našem javnom životu, irelevantno je da li ste obrazovani ili ne. Na taj način, ne samo da promovišemo nasilje, već šaljemo i implicitnu poruku da obrazovanje nije važno. Time smo praktično delegitimizovali smisao svake škole, svakog nastavnika, pa čak i ono što radi svaki učenik koji odlazi u školu“, istakao je Baucal.
Obrazovni sistem je u takvoj atmosferi da učenici dolaze u školu bez većih interesovanja osim da se druže, a njihovi nastavnici često opterećeni brigom šta će im se loše desiti tog dana.
„U takvom sistemu slati nove protokole i pravilnike neće proizvesti efekat, jer njih neko treba da razume i da primeni. Ako učenici ne vide smisao boravka u školi, a nastavnici onoga što rade, to je sitaucija u kojoj veliki broj ljudi na malom prostoru provodi veliki deo dana u besmislenoj atmosferi, a to su uslovi u kojima raste frustracija, nervoza i verovatnoća da se desiti različiti događaji koje ne bismo hteli“, naveo je profesor.
Baucal je naglasio da bi trebalo raditi na revitalizaciji statusa obrazovanja u društvu a da u tom smeru prvi praktičan korak može biti izbor novog ministra prosvete što ne bi trebalo da bude „element potkusurivanja u odnosima političkih partija“. On takođe smatra da centalizovan obrazovni sistem, kakav je naš, ne može da reši problem, već samo da proizvodi dokumente kao što su pravilnici i protokoli koje neko mora smisleno da primeni u školi. A škola koja je, po rečima Baucala, navikla da se njome hijerarhijski upravlja iz jednog centra „nema kapacitet da se bavi primenom protokola“.
„Morali bismo pojačamo autonomiju škola. Tu treba da budemo pažljivi, jer se kod nas i do sada govorilo o autonomiji škola, ali u kriznim situacijama kada resorno Ministarstvo ne može da reši neki problem prebacuje ga na škole. Kod nas poziv na autonomiju implicitno znači prebacivanje odgovornosti“, kazao je profesor.
Zato bi, po njemu, autonomija škola morala da počne sa merom koja je politički nepopularna, a to je depolitizacija izbora direktora, jer „škola u kojoj je direktor nametnut političkim sredstvima ne može biti dobra zajednica, a škola koja nije dobra zajednica ne može da se bavi ni prevencijom, ni smanjenjem nasilja, već može samo da životari“. Da bi direktori bili istinski lideri u školskoj zajednici, glavnu ulogu u njihovom izboru treba da imaju nastavnici, roditelji i učenici.
Baucal smatra i da je potrebno promeniti hijerarhijsko upravljanje obrazovnim sistemom, što bi značilo da najvažnije mesto nije ministar prosvete, nego pojedinačna škola. Tada školske uprave ne bi bile samo prenosioci poruka Ministarstva, već instrument Ministarstva koji potpuno poznaje potrebe i stanje u svakoj školskoj ustanovi. Profesor upozorava da se tu, međutim, „suočavamo sa političkom kulturom u kojoj u vladajućoj partiji postoji samo jedno mesto sa koga se misli i odlučuje, a svi ostali su samo prenosioci odluka“. Zato bismo svi zajedno morali da otrgnemo obrazovni sistem od aktuelne atmosfere i politizacije.
Profesorka srpskog jezika i književnost Vesna Vojvodić Mitrović, inače članica Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, ocenila je da se bezmalo godinu dana posle majskih tragedija kao društvo „nismo ničemu naučili“ i da se kultura nasilja promoviše sa najviših nivoa vlasti. Ona je u tom kontekstu podsetila na agresivno i ničim objašnjeno nasilno prekidanje prethodne školske godine kada se niko iz Ministarstva prosvete nije učenicima i njihovim nastavnicima argumentovano objasni zašto se to dogodilo?
„Devet radnih dana pred početak nove školske godine dobili smo smernice iz Ministarstva, koje su bile ne samo nesprovodive, nego i groteskne. Prvu nedelju ćemo da se bavimo inicijalnim testovima, drugu nedelju da posvetimo priču o nasilju i to bi bilo to“, rekla je Vojvodić Mitrović.
Prema njenim rečima, nasilje u školama se izuzetno prikriva i često preimenuje kako bi se benigno okarakterisali događaji koje bi u demokratskoj, normaloj sredini i školskoj zajednici ozbiljno analizirali svi akteri obrazovnog sistema.
Kritikujući inovirani Pravlnik o protoloku o postupanju u situacijama nasilja, Vojvodić Mitrović je napomenula da je kao jedina novina uneto poglavlje o kriznim događajima, koje je zapravo mehanički preuzeto iz ranijeg dokumenta. Kako je rekla, volela bi da predstavnici Ministarstva dođu u školu i da praktično demonstriraju propisane procedure, napominjući da bi se došlo u apsurdnu situaciju da nastavnici ne mogu zdravorazumski da reaguju.
Zašto se tokom cele školske godine ne bi bavili nasiljem, gde god je to smisleno, logično i potrebno, upitala je Vojvodić Mitrović ukazujući da je jedan čas ljudskog i toplog razgovora sa učenicima mnogo delotvorniji od neadekvatnih pravilnika i protokola. Najvažnije u poslu nastavnika je da dopre do onoga što je duboko zakopano u duši deteta, istakla je i zaklučila da „u tom trenutku svi pravilici i protokoli postaju besmisleni, kao model kojim Ministarstvo prosvete pere ruke od opravdanih kritika i pitanja“.
S. R.
