Globalna stopa nezaposlenosti će još rasti što će prouzrokovati povećanje društvenih nejednakosti – ključne su prognoze juče predstavljenog izveštaja Međunarodne organizacije rada o trendovima na svetskom tržištu rada i socijalnim perspektivama u 2024. godini
Međunarodna organizacija rada (MOR) objavila je juče u Ženevi svoj najnoviji izveštaj o trendovima na globalnom tržištu rada i socijalnim perspektivama sveta u godini koja je počela (World Employment and Social Outlook: Trends 2024).
Tržišta rada pokazala su iznenađujuću otpornost uprkos pogoršanju ekonomskih uslova, ali se nastavlja neujednačen oporavak od pandemije jer nove “ranjivosti” i višestruke krize narušavaju izglede za veću socijalnu pravdu, navodi se u izveštaju koji su juče u Ženevi na brifingu sa novinarima predstavili generalni direktor MOR-a Žilber Hungbo, direktor istraživačkog sektora MOR-a Ričard Samans i šef Istraživačke jedinice MOR-a Ekehard Ernst.
Izveštaj ukazuje da su i stopa nezaposlenosti i stopa jaza u zapošljavanju – što predstavlja broj osoba bez zaposlenja koje su zainteresovane da nađu posao – pale ispod nivoa pre pandemije. Globalna stopa nezaposlenosti u 2023. iznosila je 5,1 odsto, što je skromno poboljšanje u odnosu na 2022. kada je iznosila 5,3 odsto. Globalni jaz u zapošljavanju i stope učešća na tržištu rada takođe su se poboljšale 2023. Međutim, ovi brojevi su na krhkim osnovama, navodi se u izveštaju.
Nastavak pogoršanja
Predviđa se da će se izgledi na tržištu rada i globalna nezaposlenost pogoršati. Očekuje se da će 2024. godine još dva miliona radnika tražiti posao, čime će se globalna stopa nezaposlenosti sa 5,1 odsto u 2023. podići na 5,2 odsto. Izveštaj ukazuje da su u većini zemalja G20 (19 najrazvijenijih ekonomija plus EU) opali raspoloživi prihodi i da je “malo verovatno da će se brzo nadoknaditi“, pre svega zbog erozije životnog standarda izazvane inflacijom.
I dalje postoje značajne razlike između zemalja sa višim i nižim prihodima. Dok je stopa jaza u zapošljavanju u zemljama sa visokim dohotkom 2023. bila 8,2 procenata, u grupaciji država sa niskim prihodima jaz je bio na niovu 20,5 odsto. Slično tome, dok je stopa nezaposlenosti u zemljama sa visokim dohotkom prošle godine ostala na 4,5 odsto, ona je u zemljama sa niskim prihodima porasla na 5,7 procenata.
MOR prognozira da će i u godini koja je počela veliki broj zaposlenih živeti u siromaštvu. Broj radnika koji žive u ekstremnom siromaštvu (zarađuju manje od 2,15 US dolara dnevno) u 2023. godini je porastao za približno milion dok je istovremeno za 8,4 miliona povećan broj radnika u umerenom siromaštvu (zarađuju manje od 3,65 dolara dnevno).
Nejednakost u dohotku se takođe proširila, upozorava se u izveštaju MOR-a, uz napomenu da je erozija realnog raspoloživog dohotka „loša za agregatnu tražnju i održiviji ekonomski oporavak“.
Prognoza je i da će u toku 2024. godine stope neformalnog rada ostati statične, učestvujući sa približno 58 odsto u globalnoj radnoj snazi.
Neravnoteže na tržištu rada
Povratak na stope učešća na tržištu rada pre pandemije varirao je između različitih grupa. Učešće žena se brzo vratilo, ali primetan rodni jaz i dalje postoji, posebno u zemljama u razvoju. Nezaposlenost mladih i dalje predstavlja veliki izazov, dok je procenat ljudi definisanih kao NEET (nisu u zapošljavanju, obrazovanju ili obuci) i dalje visok, posebno među mladim ženama, što otežava dugoročne izglede za zapošljavanje.
Izveštaj MOR-a je takođe otkrio da ljudi koji su nakon pandemije ponovo ušli na tržište rada obično ne rade isti broj sati kao ranije, dok se značajno povećao broj dana bolovanja.
Usporen rast produktivnosti
Produktivnost rada se nakon kratkog povećanja posle pandemije vratila na nizak nivo iz prethodne decenije. Izveštaj ukazuje da rast produktivnosti nastavlja da usporava uprkos tehnološkom napretku i povećanim investicijama. Jedan od razloga za to je što su značajne količine investicija bile usmerene ka manje produktivnim sektorima kao što su usluge i građevinarstvo. Ostale prepreke za brži rast produktivnosti su nedostatak veština i dominacija velikih digitalnih monopola, što ometa brži transfer tehnologije, posebno kod zemalja u razvoju i sektora u kojima dominiraju preduzeća niske produktivnosti.
Neizvesni izgledi
„Ovaj izveštaj se oslanja na glavne brojke sa tržišta rada a ono što on otkriva mora biti razlog za veliku zabrinutost. Počinje da se čini da ove neravnoteže nisu samo deo oporavka od pandemije već su strukturalne“, rekao je generalni direktor MOR-a Žilber Hungbo juče u razgovoru sa novinarima u Ženevi.
Žilber Hungbo, generalni direktor MOR-a
Prema njegovim rečima, izazovi na tržištu radne snage na koje ukazuje izveštaj MOR-a predstavljaju pretnju i za život pojedinca i za preduzeća, i zato je suštinski važno “da se uhvatimo u koštac sa tim izazovima efikasno i brzo”.
“Pad životnog standarda i slaba produktivnost u kombinaciji sa upornom inflacijom stvaraju uslove za sve veću nejednakost i potkopavaju napore za postizanje socijalne pravde. A bez veće socijalne pravde nikada nećemo imati održiv oporavak”, zaključio je generalni direktor Međunarodne organizacije rada.
S.R.
