Autorski tekstovi, Mirjana Stevanović Izvor: Nezavisnost.org
Iako poslednjih godina plate i penzije u Srbiji rastu i nominalno i realno, čak i iznad zabeležene inflacije, prosečna zarada i dalje nije dovoljna za prosečnu potrošačku korpu, baš kao što ni onu minimalnu ne pokriva najniže garantovano primanje radnika
Od radnika sa minimalnom i prosečnom zaradom nisu u mnogo boljem položaju ni ona polovina zaposlenih kojima zarada ne prelazi iznos medijalne plate, jer iako mogu da obezbede minimalnu korpu, do one prosečne im je put dalek.
Od sredine 2021. godine, kada je inflacija globalno počela da raste, Srbija je imala jednu od najviših inflatornih stopa u Evropi – u martu 2023. iznosila je čak 16,2 odsto da bi potom polako počela da pada. Poskupljenja potom nisu, naravno, zaustavljena, samo su usporena pa je kumulativni rast cena iz prosečne potrošačke korpe od januara 2022. do istog meseca ove godine iznosio 26,15 odsto, dok je minimalna korpa imala nešto veći “udar“, rast od 26,38 procenata. U brojkama, prosečna korpa pre dve godine u januaru iznosila je 80.891 a ove 102.044 dinara.
Najveći rast u tom periodu zabeležen je kod hrane i energenata, upravo najvažnijih “sastojaka“ potrošačke korpe. Tako je početkom 2022, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna cena za kilogram hleba bila 96,31 dinar a u januaru ove godine 115,21. Svinjsko meso sa koskom poskupelo je u tom periodu sa 541,56 na 765,55 dinara, juneće sa 777,75 na 978,24 dok je piletina bila u “mirovanju“, sa 301,72 dostigla je 319,85 dinara za kilogram.
Rekorderi cenovnika
Specifično kretanje imala je cena ulja koje je u januaru 2022. koštalo 196,87 i tada je već bilo među namirnicama sa najvećim rastom. Maksimalnu cenu dostiglo je početkom 2023, čak 218,50, da bi potom postalo sve jeftinije i na početku ove godine prosečna cena bila mu je 161,41 dinar.
Među rekorderima po poskupljenju je i mleko koje je januara 2022. koštalo 95,24 dinara, prošle godine je cena još uvek rasla do prosečnih 150,86 a potom je počelo spuštanje, pa je ovog januara litar bio 146,76. Nije drugačije ni cenovno kretanje sira, koji je na početku 2022. koštao u proseku 423,81 dinar a ove godine 640,28. Poskupelo je i povrće, krompir je u ovom periodu od 78,84 došao do 108,22 a pasulj sa 302,43 na 379,88 dinara. Deterdžetni su se takođe “istakli“ jer su sa 159,2 dinara za kilogram tokom dve godine došli na 233,27 dinara.
Koliko vredi minimalac
Ali, to nije sve. U obe potrošačke korpe ulaze i troškovi stanovanja i energenti, a cene su i tu rasle. Gas je za poslednje dve godine poskupeo oko 18 odsto, struja čak 34,2 procenta. Ako je za utehu, idu lokalni izbori i vlast će paziti da ne naljuti birače, tako da ovog maja verovatno neće uslediti novi skok cena električne energije iako je to ranije dogovoreno sa MMF-om.
Kretanje zarada
Inflacija je u dvogodišnjem periodu pogurala i zarade, ali je njihovo uvećanje bila posledica i nedostatka radne snage na tržištu, majstorskih profila kao i u IT sektoru. Tako su prosečne plate iz januara 2022. na januar prošle godine porasle za 35,13 odsto, sa 70.920 na 95.836 dinara. Istovremeno, medijalna zarada je pre dve godine u tom periodu bila 53.372 a na početku ove 73.733 dinara ili kumulativno, porasla je za 38,15 odsto. Minimalac je zabeležio najveći rast, sa 33.805 u januaru 2022. na 49.864 na početku ove godine, ili ukupno 47,5 odsto, ali je i dalje nedovoljan za osnovne potrebe iz najjeftinije korpe.
Otežavajuća je činjenica što se minimalna zarada utvrđuje jednom godišnje dok troškovi života rastu iz meseca u mesec. U sličnoj su poziciji i penzioneri jer se usklađivanja penzija vrši povremeno, “kad se steknu uslovi“.
Dugoročniji trend
Ipak, poslednje dve godine sadržale su mnogo netipičnih ekonomskih kretanja na globalnom i lokalnom tržištu roba i radne snage, što je uticalo na inflaciju, podiglo cene hrane i energenata, dok su pojedine političke odluke, posebno dva izborna ciklusa kroz jednokratna davanja podigla prihode nekim kategorijama stanovništva. Zato bi trend na relaciji zarada i troškova mogao preciznije da se sagleda ako se posmatra malo duži vremenski period, kaže za Portal Nezavisnost.org Aleksandra Anić, docentkinja na Ekonomskom fakultetu.
“Prosečna potrošačka korpa je iznosila 98.000 dinara u 2023. godini, i ona je u odnosu na 2019. godinu nominalno veća za 37,6 odsto. Minimalna potrošačka korpa od 52.000 dinara u 2023. godini je veća za 39,8 odsto u istom periodu. Ako uzmemo u obzir da je u posmatranom periodu kumulativna inflacija iznosila 33 procenta, realni rast prosečne potrošačke korpe je iznosio 3,4 odsto, dok je kod minimalne potrošačke korpe iznosio 5,1 odsto. Poslednji dostupni podaci Ministarstva trgovine za potrošačku korpu su iz januara 2024. godine. U odnosu na prosek 2023. u januaru je prosečna potrošačka korpa neznatno realno porasla, dok je minimalna potrošačka korpa čak realno manja za pola procenta. U januaru 2024. u odnosu na isti mesec prethodne godine, i minimalna i prosečna potrošačka korpa su stagnirale”, ukazuje Aleksandra Antić.
Penzije samo za osnovne potrebe
Naša sagovornica potvrđuje da su hrana i bezalkoholna pića imali najveće učešće u potrošačkoj korpi, čak 31 odsto. Sledi stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, koje učestvuju sa 14 odsto. U 2023. u odnosu na prethodnu godinu, cene su porasle za 12,4 odsto u proseku. Cene hrane i bezalkoholnih pića su više za 18,1 odsto, pri čemu su najveći godišnji rast ostvarili meso, sir i jaja, 25,7 procenata i povrće 27,7 odsto. Troškovi stanovanja su porasli za 18 procenata.
Poreske olakšice samo za bogate
“Odnos prosečne zarade i prosečne potrošačke korpe, kao i minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe se povećao u poslednjih par godina. U 2023. godini prosečna zarada je pokrivala 87,5 odsto prosečne potrošačke korpe, dok je minimalna zarada pokrivala 76,9 odsto minimalne potrošačke korpe. Prilikom poređenja zarade i potrošačke korpe treba imati u vidu da se potrošačka korpa odnosi na tročlano domaćinstvo”, navodi Anić.
Dodaje da prosečna plata realno raste više nego minimalna. U 2023. godini prosečna plata je realno povećana za 17,7 odsto u odnosu na 2019. godinu, dok je minimalna plata realno porasla tek za 10,9 odsto. Rast medijalne zarade je isti kao i realni rast prosečne zarade, kaže Anić i podseća da je medijalna zarada ona koja deli distribuciju plata na dva dela, što znači da je u 2023. godini polovina zaposlenih primala manje od 66.000 dinara.
“Imajući u vidu da je odnos medijalne i prosečne zarade stabilan poslednjih godina, i da su obe porasle više nego minimalna plata, nejednakost zarada se nije menjala tokom i nakon pandemije. Da bi se smanjile nejednakosti plata, potrebna je drastičnija izmena poreske politike. To bi podrazumevalo progresivnije oporezivanje zarada, ali i poreska oslobađanja za izdržavane članove porodice. Takva poreska oslobađanja sada postoje samo za one koji plaćaju godišnji porez na dohodak građana, a to su lica koja imaju veoma visoke zarade. S druge strane, oni koji primaju minimalnu i nešto preko minimalne zarade ne ostvaruju takve poreske olakšice, a to bi veoma značilo za ona lica koja se nalaze na nižim distribucijama plata”, objašanjava naša sagovornica.
Pohlepa kapitala
Aleksandra Antić ističe da iako se odnos prosečne zarade i prosečne potrošačke korpe povećao, kao i minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe, ne možemo da kažemo da se nejednakost smanjila. Za drastičnije smanjenje nejednakosti potrebno je da minimalna zarada i medijalna zarada rastu brže od prosečne zarade, kao i da se progresivnije oporezuju zarade već od nivoa jedne ili jedne i po prosečne zarade, zaključuje ona.
Vesna Bajić iz Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju u UGS “Nezavisnost” kaže da je vrlo uočljivo to što se minimalna zarada nikako ne izjednačava sa minimalnom protrošačkom korpom. Iako se sindikalni predstavnici na Socijalno-ekonomskom savetu bore za to, teško je odgovoriti na pitanje da li veći otpor pružaju predstavnici države ili poslodavaca, pa pre deluje kao da su jedan tim.
“Potrošačka korpa je mera troškova života i bitno je da se nastavi taj trend rasta zarada kako bi se ona u nekom momentu izjednačila sa primanjima. Postoji nada da bi bar medijalna plata mogla da dostigne prosečnu korpu, koja je neko merilo pristojnog života dok je minimalna dovoljna samo za biološko preživljavanje”, objašnjava Vesna Bajić za portal Nezavisnost.org.
Bajić dodaje da niko u državi ali i svetu ne može logično da objasni zašto produktivnost raste ali ne i broj radnih mesta, zašto se zarade smanjuju a jaz između bogatih i siromašnih raste: „To se ne dešava zbog privrednih kretanja, već zbog pohlepe krupnog kapitala koji želi da ostvari što veći profit“.
