Protest javnog sektora: Za veće plate i dostojanstvo profesije

10. decembar 2022. Kategorija: Vesti Izvor i fotografije: Nezavisnost.org 

Više stotina zaposlenih okupilo se na Međunarodni dan ljudskih prava ispred Vlade Srbije zahtevajući hitno poboljšanje uslova rada u zdravstvu, obrazovanju, državnoj administraciji, pravosuđu, policiji, vojsci, komunalnim preduzećima, kulturi, socijalnoj zaštiti… 

Protestu pod nazivom “Javni sektor – za veće plate i dostojanstvo profesije” koji su organizovali Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” odazvali su se radnici iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Niša i drugih gradova Srbije koji su blokirali Nemanjinu ulicu. 

Kratak spisak zahteva, koji su pročitani i bučno podržani na samom skupu, ostavljeni su na prijavnici Vlade, sa porukom da je rok za njihovo ispunjenje veoma kratak. 

Zahtevi javnog sektora

UGS “Nezavisnost” zahteva da se svim zaposlenima u javnom sektoru plate povećaju za 25 odsto. I to “bez diskriminacije”, jer kako je naglašeno, “važni su svi zaposleni u zdravstvu, obrazovanju, pošti, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, pravosuđu, policiji, vojsci, javnim medijskim servisima, ustanovama kulture, komunalnim delatnostima, saobraćaju, telekomunikacijama, socijalnoj zaštiti, predškolskim ustanovama…”

Zahtev je i da se osiguraju bezbedni uslovi rada i zaštita od svih oblika nasilja na radnom mestu. 

Svim zaposlenima u celom javnom sektoru mora se omogućiti i garantovati pravo na redovnu isplatu nadoknada za topli obrok i regres za godišnji odmor. 

Zahtev sa protesta je i da se za sve delatnosti u javnom sektoru potpišu kolektivni ugovori koji će se stvarno poštovati. 

Ključna poruka na kraju svih zahteva je da zaposleni u javnom sektoru ne žele da se stide svojih plata već da se njima ponose kao što se ponose poslovima koje rade, a bez kojih nijedno društvo ne može normalno da funkconiše.  

“Naši zahtevi su realni i u interesu su kako radnika i sindikata, tako i države Srbije u kojoj živimo, plaćamo poreze i doprinose, školujemo decu ubeđujući ih da odrastaju u zemlji u kojoj ima smisla živeti”, stoji na kraju zahteva koji su predati Vladi Srbije. 

Male zarade – veliki problemi 

Predsednica UGS “Nezavisnost” Čedanka Andrić naglasila je da niko ne treba da bude iznenađen zahtevima „jer su to isti zahtevi koje ponavljamo godinama”.

“Godinama upozoravamo da će politika niskih zarada dovesti do toga da deo radnika ode iz zemlje a da drugi deo ostane da živi na nedostojanstven način. Ubeđujemo poslodavce i u javnom i u privatnom sektoru da to nije način da se čuvaju radna mesta. Danas slušamo poslodavce da kako kažu nemaju kvalifikovanu radnu snagu. Dobro jutro! Šta su mislili, da će ljudi ostati da rade za mizerne plate? Nama je u interesu da ceo javni sektor, bez diskriminacije, dobije povećanje plata za 25 odsto ne zato što smo alavi, već zato što onih ponuđenih 12 ipo odsto nije dovoljno. Kada smo u septembru pregovarali o novoj minimalnoj ceni rada rekli smo da je povećanje od 14,3 odsto koje je Vlada ponudila nedovoljno jer će ga brzo pojesti inflacija. I to se desilo. Vara se svako ko misli da se kvalifikovani radnici u javnom sektoru – u železnici, saobraćaju, zdravstvu, upravi, pravosuđu, vojsci… mogu zameniti za 24 sata”, rekla je predsednica “Nezavisnosti”. 

Andrić je dodala da cilj “Nezavisnosti” nije samo da protestuje na ulicama, već i da argumentovano razgovara. 

“Mislimo da za ovo povećanje ima dovoljno para. Smatramo da država treba da uvede progresivno oporezivanje, smanji sivu ekonomiju i puni budžet kako bi se pravednije raspoređivao”, istakla je Čedanka Andrić, izražavajući zahvalnost kolegama iz privatnog sektora koji su došli da podrže zahteve javnog sektora kao što će kad zatreba sindikati javnog sektora podržati njih. 

Na skupu je pročitana poruka sindikata “Nezavisnost” organizovanih u privatnim kompanijama kojom su potpuno podržani protest i zahtevi “Nezavisnosti” u javnom sektoru. U pismu se naglašava da je “zajednička borba za dostojanstvene uslove rada i zarade od kojih je moguće pristojno živeti”. Takođe se ukazuje na važnost uzajamne solidarnosti, kako unutar porodice “Nezavisnosti”, tako i sa svim građankama i građanima Srbije, jer je borba za radna, ekonomska i socijalna prava zaposlenih zapravo borba za osnovna ljudska prava.

Državna otimačina 

Na protestu su predočeni brojni podaci koji objašnjavaju opravdanost pomenutih zahteva. Objašnjeno je da su plate zaposlenih u administraciji lokalnih samouprava 2014. godine Uredbom vlade o koeficijentima za obračun zarada umanjene za više od 40 odsto, zbog čega danas približno 30.000 njih prima manje plate nego pre osam godina. Zaposleni u državnim organima u zvanju referenata i saradnika sa povećanjima od 2018. godine do danas mesečno primaju između 42.000 i 55.000 dinara, što je znatno ispod prosečne zarade u Srbiji. A samo četiri godine pre toga (2014.) njihova primanja su bila na nivou proseka. 

Takođe je rečeno da se u mnogim državnim organima krše prava zaposlenih na sindikalno organizovanje i slobodu govora, suprotno domaćim ustavnim i zakonskim normama i međunarodnim konvencijama. Izvršni sekretar Granskog sindikata Nezavisnost u upravi, pravosuđu, obrani i policiji Nebojša Pejčinović istakao je da su od 2014. do danas “najveći teret bede i odricanja” podneli upravo zaposleni u javnom sektoru. 

“Najveći broj javnih službenika je od usta odvajao da bi se budžet konsolidovao i država stala na čvrste noge. Kada se to dogodilo, dobili smo prvo simbolična a kasnije nešto veća povećanja plata ali neobjašnjivo različita. Umesto jedinstvene cene rada koju smo trebali da imamo na osnovu zakona o platnim razredima danas imamo više od deset raztličitih osnovica za obračun zarada u različitim delatnostima. Zašto? Jedini razuman odgovor je – zavadi pa vladaj, što u velikoj meri uspeva. Jer do danas nije bilo skupa na kome su različiti granski sindikati izašli sa zajedničkim zahtevom po pitanju plata”, kazao je Pejčinović. 

Prema njegovim rečima, zbog loših plata hiljade službenika napustilo je posao u opštinama, državnoj upravi, vojsci, prosveti, zdravstvu, komunalnim službama… Većina je bolji život potražila u inostranstvu. 

“Naši zahtevi moraju biti prihvaćeni jer je stanje u društvu neodrživo”, zaključio je Pejčinović.   

Poniženi, obespravljeni, siromašni 

Na skupu je rečeno da zvanično prosečna plata u Srbiji iznosi 75.000 dinara koja je mislena imenica za većinu od 120.000 zaposlenih u obrazovanju, iako čak 80 odsto njih ima visoku stručnu spremu. Primera radi, osnovna plata nastavnika sa sedmim stepenom i master studijama bez dodataka iznosi 66.400 dinara, dok minimalnu zaradu primaju zaposleni u obrazovanju sve do petog stepena stručnosti. 

Potpredsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” Slavko Derenj osvrnuo se na pomenute brojke i upitao: Ima li smisla biti prosvetni radnik u Srbiji?

“Poniženi, obespravljeni, siromašni, opravdano pesimistični, prinuđeni smo da trpimo udarce vlasti koja nas ubeđuje da nam nikada nije bilo bolje. Ministar finansija tvrdi da smo ekonomski tiger, da imamo novca. Da li se onda novac namerno uskraćuje obrazovnom sistemu? Šta je sa toplim obrokom? Ni najbolji matematičari među nama ne mogu da odgonetnu da li ga ima. Ako ga ima onda je jednak nuli. Ministar prosvete bi morao da odbaci demagošku retoriku kojom se zahvaljuje prosvetnim radnicima na izgradnji sistema vrednosti jer u istom tom sistemu najsiromašniji među nama, oni koji žive od minimalca, gorko plaćaju svoju odvažnost da zatraže topli obrok i regres”, naglasio je Derenj. 

On je poručio da je “zemlja u kojoj je prosvetni budžet tradicionalno minimalan osuđena da korača unazad”, i da je krajnje vreme da se to promeni jer u suprotnom “više neće imati šta da se spašava”.

Učesnicima protesta saopšteno je da su za približno 65.000 radnika u javnim komunalnim preduzećima u Srbiji zarade ograničene nizom propisa. Posledica je da oko 40 odsto njih mesečno prima manje od minimalne zarade zbog čega im se  doplaćuje razlika do minimalca. A reč je o radnicima koji i u najtežim uslovima, po kiši, na vetru i hladnoći, danju i noću, vikendom i praznikom obavljaju važan posao u svojim komunalnim sredinama. Njima je zdravlje svakodnevno ugroženo pa veliki broj njih hronično oboleva. Komunalnim preduzećima gazduju lokalne samoprave pa je, kako je rečeno, situacija od opštine do opštine vrlo šarolika. Nemali broj preduzeća kasni sa isplatom ionako mizernih zarada i po nekoliko meseci, iako je prošle godine potpisan granski kolektivni ugovor. 

Usavršavanje za odlazak

Izvršna sekretarka Granskog sindikata javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti “Nezavisnost” Violeta Gojković ukazala je da zbog minimalnih zarada preduzeća ostaju bez kvalifikovanih izvršilaca poslova. 

“Nema vozača, vodoinstalatera i sličnih zanimanja, a odlazi i visokoobrazovni kadar. Odlaze zbog uvredljivo niskih zarada i teških uslova rada a komunalna privreda sa smanjenim brojem radnika neće nimalo moći da funkcioniše. Mi ne želimo da ljude školujemo, stručno osposobljavamo i usavršavamo da bi oni odlazili, već da bi ostali. Zato moramo da se izborimo za dostojanstvo rada i za dostojne zarade”, upozorila je Gojković.     

Učesnici protesta su gromoglasno pozdravili čitanje pisma Evropske federacije sindikata javnih službi (EFSJS) koja je podržala zahteve za povećanje plata i odbranu profesije u javnom sektoru Srbije. “Radnici u javnom sektoru zaslužuju bezbedne uslove rada, topli obrok, regres i ispunjenje kolektivnih ugovora”, navodi se u poruci iz Brisela. Dodaje se da je dan ranije EFSJS organizovala demonstracije zdravstvenih i socijalnih radnika širom Evrope sa zahtevom evropskim ministrima zdravstva da se u sektorima zdravstva i nege hitno poboljšaju uslovi rada. Radnici u tim sektorima su pre samo dve godine slavljeni kao heroji u borbi protiv pandemije a danas, suočeni s niskim platama, pitaju se da li su zaboravljeni, navodi se u pismu EFSJS.

Na skupu je rečeno da u sektoru javnog zdravstva i socijalne zaštite Srbije sa približno 130.000 zaposlenih postoje tri osnovice za obračun plata – za nemedicinski kadar, za medicinske sestre i tehničare i za lekare. U godini na izmaku, prosečna plata u zdravstvu sa tzv. kovid dodacima iznosila je oko 79.000 dinara, a u socijalnoj zaštiti oko 57.000 dinara. Uprkos posebnim kolektivnim ugovorima čije važenje je nedavno produženo, o iznosima plata nema pregovora već one zavise od volje Vlade.

Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite “Nezavisnost” Zoran Ilić zamolio je učesnike protesta da naklonom iskažu poštovanje i zahvalnost zaposlenima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. 

“Ako se ne ispune naši zahtevi, biće nas mnogo, mnogo više na ulici”, poručio je Ilić uz burno odobravanje učesnika protesta. 

Na prosjačkom štapu

O stanju u delatnosti kulture govorio je predsednik Granskog sindikata KUM (kultura, umetnost, mediji) Darko Šper koji je kazao da se u razgovoru sa strancima kulturom hvalimo kao našim “prirodnim i organskim obeležjem”, da je identifikujemo sa identiteom države i građana, kao sistem vrednosti bez kojeg nema društva. 

“Ali tu sliku menja vlast koja odlučuje o egzistenciji ljudi koji rade u oblasti kulture, brinu o njoj, unapređuju je i obogaćuju. Zaposleni u kulturi Srbije su slabo plaćena ‘vojska’. Gotovo polovina zaposlenih u kulturi, majstora specijalista svih mogućih profila bez kojih je nemoguće organizovati pozorišnu predstavu ili neku izložbu, radi za minimalac i za manje. Prekarijat je u kulturi! Od 35.000 do 50.000 dinara su plate zaposlenih koji sa mnogo znanja, veština i volje veoma često rade svoj posao uz pomoć ‘štapa i kanapa’. Stručnjaci i umetnici u kulturi rade za manje plate od istog nivoa stručnosti u drugim delatnostima. Može neko imati doktorat, internacionalni ugled, zasluge za nesumnjivi umetnički domet, ali to neće biti vrednovano kao kod nepotrebnog savetnika neuspešnog direktora nekog javnog preduzeća”, naveo je Darko Šper. 

Protest je završen predajom zahteva Vladi Srbije od koje se, kako je naglašeno, očekuju hitni odgovori. 

S.Raković