U periodu od 23. do 26. maja 2018. godine, u Skoplju (Makedonija), održan je Regionalni seminar na temu „Jačanje socijalnog dijaloga u kontekstu evropskih integracija“. Seminar je organizovan od strane makedonskog nezavisnog sindikata UNISAM (Unija nezavisnih autonomnih sindikata Makedonije), kao deo programa za radničke organizacije Zapadnog Balkana koji, već pet godina, sprovodi Evropski komitet za radnička pitanja EZA koji okuplja 73 organizacije (sindikate, naučne organizacije i organizacije civilnog društva koje se bave radničkim pitanjima) iz ukupno 30 zemalja.
U radu seminara je, pored predstavnika EZE i Evropske federacije zaposlenih u javnim službama (EUROFEDOP), učestvovalo više od 40 delegacija iz 6 zemalja regiona: Hrvatske, Crne Gore, Srbije, Makedonije, Bugarske i Albanije, kao i sa Kosova. Među delegacijama su bili predstavnici sindikalnih konfederacija, kao i brojni predstavnici sektorskih sindikata, uglavnom iz oblasti policije, pravosuđa, zdravstva, transporta, telekomunikacija, državne administracije, kulture i medija, dok su iz Makedonije došli i predstavnici organizacije poslodavaca.
Cilj seminara bio je razmena iskustava u pogledu stanja socijalnog dijaloga u navedenim zemljama, kao i analiza zajedničkih problema sa kojima se suočavaju radnici i sindikati Zapadnog Balkana. Tokom dvodnevnog rada, predstavnici sindikata su istakli više problema sa kojima se suočavaju u svojim nacionalnim sredinama, a koji se ispostavljaju kao zajednički većini zemalja Zapadnog Balkana. Među njima, najistaknutiji su:
- Kriza na tržištu rada, praćena sve obimnijom pojavom nesigurnih oblika radnog angažovanja, pri čemu izvršna vlast prednost daje statističkim kvantitativnim pokazateljima razvoja, svesno zanemarujući kvalitet zaposlenosti. S toga je prvi prioritet okupljenih sindikalnih predstavnika – siguran i kvalitetan posao;
- Voluntarizam stranih investitora, baziran na obećanju nacionalnih političkih elita o velikodušnoj ponudi domaće (jeftine a obespravljene) radne snage, uz izraženi problem diskriminacije na radnom mestu;
- Sindikati trpe pritisak od strane poslodavaca, a mediji ne izveštavaju objektivno o sindikalnim aktivnostima;
- Partijsko zapošljavanje prisutno je u velikom broju zemalja u regionu, pri čemu se članstvo u vladajućim političkim strankama postavlja kao neformalni uslov za zaposlenje (Srbija je, sa zvaničnih 600.000 a nezvaničnih milion članova Srpske naprene stranke – šampion partijskog zapošljavanja) u regionu;
- Problem minimalne zarade koja nikako ne odgovara minimalnoj potrošačkoj korpi i, samim time, ne omogućava zadovoljavanje egzistancijalnih potreba, sledeći je zajednički problem regiona, pri čemu je on najizraženiji na Kosovu (minimalna zarada u Srbiji kreće se oko 200 eura neto, dok je u Bugarskoj 250 eura);
- Nepostojanje adekvatne zakonske regulative, odnosno pojava zastarelog normativnog okvira koji ne prepoznaje nove izazove na tržištu rada (kao što su atipični oblici rada, nastali kao posledica procesa globalizacije i digitalizacije) nije problem koji je moguće prevazići pukim usaglašavanjem sa evropskim direktivama i preporukama, posebno zato što je radno-pravni okvir u zemljama Zapadnog Balkana praćen gotovo obaveznim odsustvom implementacije zakonskih normi (istaknuti je primer Hrvatske koja je, tokom pristupnih pregovora, izmenila brojne radno-pravne norme, da bi – nakon ulaska u EU – zaboravila da ih primeni);
- Formalizovan socijalni dijalog koji se, u realnom kontekstu, pretvara u sociijalni monolog vladajuće elite (Ilustrativna je činjenica da se pozivu makedonskog sindikata na ovaj regionalni seminar nisu odazvali jedino predstavnici makedonskog Ministarstva rada). Većina predstavnika reprezentativnih sindikata ocenjuje svoju ulogu u oblasti socijalnog dijaloga kao ulogu naknadnih verifikatora odluka koje su već donete u tajnosti, bez prethodnih konsultacija sa socijalnim partnerima. Problematično je i pitanje reprezentativnosti socijalnih partnera.
- Ogroman odliv mladih iz zemlje prisutan je u svim zemljama regiona;
- Mnoge zemlje se još uvek suočavaju sa nedostatkom sindikalnog jedinstva, odnosno sa postojanjem razjedinjenih sindikalnih centrala (Srbija, u ovom pogledu, prednjači kao pozitivan primer postizanja minimalnog akcionog jedinstva među reprezentatvnim sindikalnim centralama);
- Posledično, iz svega prethodnog, proizilazi društvena nemoć sindikata koji se suočavaju sa permanentnim neuspehom u pokušajima pokretanja ukupnih društvenih promena.
Uzimajući u obzir navedene probleme koji su zajednička karakteristika Zapadnog Balkana, postavlja se pitanje na koji način je moguće, u ovom regionu, promovisati istinski socijalni dijalog kao evropsku vrednost i princip na kome se temelji i evropski stub socijalnih prava. Govoreći o socijalnom dijalogu kao mehanizmu unapređenja socijalne pravde, makedonski ekspert Konstantin Petkovski istakao je da se u nerazvijenim zemljama diskutuje o plati, a u razvijenim o radnom vremenu i ostalim uslovima rada. Petrovski smatra da je za ostvarivanje tri osnovne funkcije socijalnog dijaloga (1. protektivna koja se tiče uslova rada, 2. inkluzivna koja se odnosi na raspodelu benefita od rasta produktivnosti i 3. konflikta, u smislu ključnog doprinosa socijalnom miru) neophodno prihvatiti ovaj dijalog kao metod unapređenja javnih politika i, u okviru svake sindikalne organizacije, ojačati kapacitete za učešće u njemu. Preduslov ovakvom pristupu, Norbert Klajn iz EZE vidi u uspostavljanju odnosa poverenja i ozbiljnom pristupu svih socijalnih partnera. Pri tome se nameće potreba posebno za edukacijom mladih članova sindikata o liderstvu, asertivnosti, razvoju emocionalne inteligencije i odnosima sa javnošću, o čemu je govorio generalni sekretar EUROFEDOP-a, Bert Van Caelenverg.
Učesnici seminara, zaključivši da postoji fenomen predominacije države i loše zaštite prava radnika na Zapadnom Balkanu i da nijedan od problema sa kojima se suočavaju nema usko nacionalni karakter, dogovorili su potpisivanje zajedničkog Memoranduma o saradnji koji bi kreirao platformu za bližu saradnju sindikata u regionu, u cilju zaštite ukupnih radnih prava na Zapadnom Balkanu, a koji bi ostavio mogućnost potpisivanja posebnih sporazuma među sektorskim sindikatima. Predlog Memoranduma biće prosleđen svim sindikalnim konfederacijama čiji su predstavnici učestovali u radu seminara, na razmatranje.
