- avgust 2022. Kategorija: Analize Izvor: Nezavisnost.org, mediji Foto:ec.europa.com, shutterstock
Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji iznosila je u junu 9,6 odsto, što je novi rekordni nivo – veći od majskog od 8,8 procenata. Cene su najbrže rasle u Estoniji a najsporije na Malti. Evropska komisija naniže revidirala svoje ekonomske prognoze za ovu i narednu godinu a zaposleni uveliko prete štrajkovima
Najviše godišnje stope inflacije registrovane su pribaltičkim državama – Estoniji (22%), Litvaniji (20,5%) i Letoniji (19,2%), dok su cene najsporije rasle na Malti (6,1%), u Francuskoj (6,5%) i Finskoj (8,1%), objavio je Evrostat (direkcija za statistiku EU). Ovde valja podsetiti da je prošle godine u junu, stopa inflacije u 27-članom bloku EU iznosila je 2,2 odsto.
U evrozoni je na godišnjem nivou očekivano najviše poskupela energija za 42 procenta, sok su cene svežeg voća i povrća porasle za 11,2 posto. Slede hrana, alkoholna pića i duvan koji su u junu ove godine u odnosu na isti mesec 2021. poskupeli za 8,9 odsto.
Trenutna stopa inflacije na prostoru Unije najviša je od njenog formalnog konstituisanja 1992. godine. Pre početka rasta početkom ove godine, rast cena u EU je kontinuirano bio na relativno niskom nivou, pri čemu je stopa inflacije ostala ispod tri odsto između januara 2012. i avgusta 2021.
Sa inflacijom raste i nezadovoljstvo radnika
Rastuća inflacija poskupljuje troškove života što istovremeno podiže i nezadovoljstvo zaposlenih širom Evrope. Najveća medijska mreža na “starom kontinentu” Euronjuz obaveštava o tom rastućem nezadovoljstvu. U Francuskoj i Velikoj Britaniji železničari štrajkuju i traže povećanje plata, brojni letovi u Evropi su otkazani zbog nezadovoljstva kabinskog osoblja u aviokompanijama, a slična je situacija i sa radnicima u pristaništima u Nemačkoj i na naftnim platformama u Nemačkoj. Vruć septembar uveliko najavljuju prosvetari i komunalci u Škotskoj. Stručnjaci napominju da je uzrok ovih problema ogromna recesija i globalna politička kriza. Napominju i da je problem što je Evropa iz jedne krize ušla u drugu i upozoravaju da je moguć scenario da štrajkovi prerastu u globalni socijalni bunt.
Analiza digitalne platforme Statista.com, koja objedinjuje statističke podatke o više od 80.000 tema iz preko 22.500 izvora širom sveta, pokazuje da je ponovno otvaranje evropske ekonomije 2021, nakon šoka izazvanog pandemijom COVID-19, izazvalo nekoliko faktora koji su doveli do tako brzog rasta u drugom kvartalu 2022. godine.
Globalni lanci snabdevanja se još nisu oporavili od svojih proizvodnih problema izazvanih pandemijom, kao što su ograničena putovanja i manjak adekvatne radne snage. Rastući troškovi energije izazvani ratom u Ukrajini drastično su pogoršali probleme u snabdevanju, posebno u sektoru transporta, koji je imao najveću stopu inflacije od bilo kog sektora u EU još u decembru 2021. godine.
Visoke stope inflacije u Evropi lančano su uticale i na druge delove sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama indeks potrošačkih cena dostigao je 40-godišnji maksimum od sedam procenata u decembru 2021, pod uticajem istih faktora koji su uticali na evropsku inflaciju.
Optimistički i pesimistički scenario
Kao evropski, tako se i američki ekonomisti stručnjaci nadaju da će se do kraja godine dobrim delom sanirati problemi u lancu snabdevanja, što bi trebalo da doprinese postepeni pad inflacije tokom druge polovine 2022. godine.
Međutim, nisu sve ekonomske prognoze tako optimistične. Ugledna novinska agencija Asošijeted pres nedavno je pozivajući se na stručne prognoze objavila procenu da će inflacija širom EU ostati izuzetno visoka do kraja godine, držeći tako kompanije i domaćinstva pod dugoročnim finansijskim pritiskom.
Pesimističan pogled na skoriju budućnost nudi i najnovija ekonomska prognoza koju je objavila Evropska komisija (EK): cene u evrozoni će tokom 2022. u proseku porasti za 7,6 odsto, dok će cela EU doživeti inflatorni skok od 8,3 procenta.
EK dalje procenjuje da će se inflacija osetnije povući u toku 2023. godine, ali da će i dalje ostati zabrinjavajuće visoka sa stopom od 4 odsto u evrozoni i 4,6 odsto u EU bloku. To je više nego dvostruko veći nivo inflacije od stope od 2 odsto koju je kao cilj za narednu godinu postavila Evropska centralna banka (ECB).
Predviđanja EK su da će devet od ukupno 27 država članica EU — Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka, Bugarska, Češka Republika, Mađarska, Poljska i Rumunija — završiti ovu godinu sa dvocifrenom inflacijom.
Istovremeno, EK je naniže revidirala svoje procene ekonomskog rasta u EU: nova procena glasi da će evrozona rasti za 2,6 odsto u 2022. i za skromnih 1,4 odsto u 2023. godini. Tim ažuriranjem skoro je prepolovljena ranija, zimska prognoza o stopi rasta od za 2022. 4 odsto, koja je kreirana pre ruske invazije na Ukrajinu koja je definitivno uzdrmala svetsku ekonomiju.
Prema najnovijim prognozama EK, indikativno je to da će industrijska sila kao što je Nemačka ove godine povećati svoj brutodruštveni proizvod (BDP) za samo 1,4 odsto. Francuska će doživeti razvoj za 2,4 odsto, dok će Italija u 2022. porasti za 2,9 procenta, ali će u narednoj godini rast BDP pasti na 0,9 odsto, što je najniža procena za zemlje u evrozoni.
Rat u Ukrajini promenio pravila igre
Kao glavne razloge promena u svojoj prognozi EK navodi uticaj rata na tržišta energije i hrane, a paralelno tome i rekordnu inflaciju koja narušava kupovnu moć građana. „U nemirnim smo vodama“, metaforički se izrazio Paolo Đentiloni, evropski komesar za ekonomiju, u izjavi za vodeću evropsku medijsku mrežu Euronjuz. Ministar EU za ekonomiju je dodao da je „24. februar (početak ruske agresije u Ukrajini) promenio igru, ne samo za geopolitiku, za mir i žrtve stradanja u Ukrajini, već i za našu ekonomiju”.
U kalkulacijama EK, gas se i dalje računa kao pokretačka snaga uzlaznog trenda. Prema najnovijim informacijama, u Holandskom sistemu za prenos, vodećem evropskom standardu, cene su porasle sa 71 evra po po megavat-satu (MWh) početkom februara na 184 evra sredinom jula (ekivavalentno ceni od 1.910 dolara za hiljadu kubika).
Evropska centralna banka je posle povećanja kamatnih stopa od 25 procentnih poena za jul, najavila još jedno povećanje, najverovatnije većeg obima, u septembru. Namera ECB je da poskupi novac kako bi usporila potražnju potrošača i time izazvala postepeni pad cena, ali takva strategija često podrazumeva i smanjenje privrednih aktivnosti. U međuvremenu, evro je dostigao paritet sa dolarom – po prvi put u poslednjih 20 godina.
Nova prognoza Evropske komisije objavljena je samo nekoliko dana nakon što je Severni tok 1, masivni gasovod koji povezuje Rusiju i Nemačku, početkom jula započeo planirano 10-dnevno održavanje. Mnogi su se plašili da će Kremlj iskoristiti taj zastoj da na neodređeno vreme prekine dotok gasa u znak odmazde za sankcije Zapada, a potpuni prekid gasa bi skoro sigurno gurnuo EU u duboku, bolnu recesiju. Ipak, 21. jula nakon desetodnevnog remonta ponovo je preko gasovoda Severni tok 1 potekao gas iz Rusije za Evropu, mada ne maksimalnim kapacitetom. Pak, u Evropi, posebno u Nemačkoj to je izazvalo olakšanje.
Hoće li to značiti i olakšanje za ekonomsku jesen, još je neizvesno a i nezahvalno prognozirati. Čak i za najveće optimiste.
S.R.
