Više od 60 miliona ljudi širom sveta angažovano je na poslovima i akcijama zaštite, očuvanja, restauracije i održivog korišćenja prirodnim ili modifikovanim ekosistemima, saopšteno na skupu UN koji se održava u Rijadu
Ulaganjem u rešenja zasnovana na prirodi (Nature-based Solutions – NbS) moglo bi se otvoriti do 32 miliona novih radnih mesta do 2030. godine, navodi se u zajedničkom izveštaju Međunarodne organizacije rada (MOR), Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) i Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).
Izveštaj o dostojanstvenom radu u rešenjima zasnovanim na prirodi 2024. predstavljen je na 16. sednici Konferencije strana (COP16) Konvencije UN za borbu protiv degradacije (dezertifikacije) zemljišta (UNCCD), koja se održava u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije od 2. do 13. decembra sa temom “Naša zemlja, naša budućnost”.
Za odgovorno upravljanje prirodom
Prema pomenutom zajedničkom izveštaju MOR-IUCN- UNEP, danas je više od 60 miliona ljudi širom sveta angažovano u aktivnostima kategorisanim kao NbS. Pre svega, reč je o akcijama zaštite, očuvanja, restauracije, održivog korišćenja i upravljanja prirodnim ili modifikovanim kopnenim, slatkovodnim, obalskim i morskim ekosistemima.
“NbS nudi suštinski alat u implementaciji okvira politike klime i biodiverziteta kada se planira i sprovodi korišćenjem čvrstog ekološkog, socijalnog i ekonomskog okvira u skladu sa IUCN globalnim standardom za rešenja zasnovana na prirodi. Ovo čini NbS efikasnim sredstvom za rešavanje međusobno povezanih kriza klime i biodiverziteta, istovremeno pružajući važne koristi za ljudsko blagostanje i sredstva za život, uključujući dobre poslove”, izjavio je Stjuart Maginis, zamenik generalnog direktora Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).
Kroz ciljane investicije, zaposlenost u NbS bi mogla da se poveća za još 32 miliona radnih mesta na globalnom nivou, navodi se u izveštaju. Najveći dobitak bi bio u Africi, Latinskoj Americi i arapskim državama, gde bi broj ljudi koji rade u NbS-u mogao da se poveća sa sadašnjih 2,5 miliona na preko 13 miliona do 2030. godine.
U zemljama sa niskim i srednjim prihodima u kojima je sektor NbS radno intenzivniji, postoji veliki prostor za zapošljavanje ugroženog stanovništva.
“Sa milijardama dolara ulaganja u infrastrukturu u narednim decenijama, NbS nudi odličnu priliku da se podstakne dostojanstveni rad i infrastruktura otpornija na klimatske promene“, ukazala je Mirei Atalah, šefica UNEP-ovog ogranka za prilagođavanje klimi.
Izveštaj naglašava da će u skladu sa rastom potraženje za NbS-om biti suštinski važno mobilisanje dodatnih resursa i sprovođenje pravednih tranzicionih mera da bi se obezbedila široka podrška takvim inicijativama.
„Nadamo se da će ovaj izveštaj doprineti globalnom dijalogu o važnosti pristojnog rada u zaštiti, obnavljanju i održivom upravljanju našim ekosistemima. Takođe se nadamo da će kreatorima politika dati smernice o iskorišćavanju mogućnosti zapošljavanja prilikom planiranja i implementacije NbS-a”, kazao je Mustafa Kamal Geje, direktor MOR-a za program prioritetnih akcija za pravedne tranzicije.
Ključne preporuke izveštaja uključuju jačanje okvira politike, ulaganje u razvoj veština i povećanje produktivnosti radnika. Izveštaj dalje preporučuje promovisanje prava radnika i inkluzivnost u poslovima NbS-a, kao i jačanje istraživanja i prikupljanja podataka.
Šta je COP16 i zašto je važan
COP ili Konferencija strana predstavlja redovni sastanak Konvencije UN o biodiverzitetu (biološka raznovrsnost), a skup u Rijadu je šesnaesti po redu (COP16). Konferencija strana (COP) je glavno telo za donošenje odluka 197 članica UNCCD-a (196 zemalja i Evropska unija). Konvencija UN za borbu protiv dezertifikacije je globalni glas za očuvanje zemljišta i jedan je od tri glavna ugovora UN, pored klime i biodiverziteta.
Prethodna konferencija o biodiverzitetu (COP15) održana je u kanadskom Montrealu 2022. godine, gde je dogovoren Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal (GBF). GBF navodi četiri dugoročna cilja prema svetu koji živi u skladu sa prirodom do 2050. godine i dvadeset tri kratkoročna cilja za postizanje ove vizije zaustavljanjem gubitka biodiverziteta do 2030. godine.
Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) je asocijacija koja okuplja i vladine organizacije i organizacije civilnog društva. IUCN koristi iskustva, resurse i dostignuća svojih preko 1.400 članica sa više od 15.000 stručnjaka. IUCN je globalni autoritet za status sveta prirode i mere potrebne za njegovu zaštitu.
Program UN za životnu sredinu (UNEP) je vodeći globalni glas o životnoj sredini. UNEP deluje samostalno i podstiče partnerstvo u brizi o životnoj sredini tako što inspiriše, informiše i omogućava nacijama širom sveta da poboljšaju svoj kvalitet života bez ugrožavanja budućnosti generacija koje dolaze.
Priredio S. R.
