Generalni štrajk u više italijanskih gradova, zakazan za 28. novembar na poziv četiri sindikata, usmeren je protiv predloga budžeta Vlade Đorđe Meloni, kao i za veće plate, smanjenje starosne granice za penziju i zamrzavanje cena osnovnih dobara
Na 24-časovni štrajk u Italiji pozvala je Unija osnovnih sindikata – USB (Unione Sindacale di Base) u saradnji sa organizacijama COBAS, CUB i SGB. Ova četiri sindikata koja organizuju zaposlene i nezaposlene, radnike u nesigurnom položaju, penzionere i migrante, nedavno su najavila generalni štrajk u petak 28. novembra, koji će, kako se očekuje, uticati na javni prevoz u više gradova, uključujući Rim.
Glavni zahtevi štrajka su da prestane ulaganje u „ratni budžet“ i saradnja sa Izraelom. U sindikalnim objavama se navodi i da radnici zahtevaju plate za život (minimalac od najmanje 2.000 evra), veće investicijeu zdravstvo, škole, univerzitete i transport, vraćanje starosne granice za penziju na 62 godine, zamrzavanje cena osnovnih dobara, pre svega hrane, i oporezivanje ekstraprofita banaka.
Ogorčeni budžetom premijerke Meloni
Mediji navode da su sindikati ogorčeni predlogom zakona o budžetu za 2026. godinu koji je predložila desničarska vlada Đorđe Meloni, a koji se ovih dana razmatra u italijanskom parlamentu. Sindikati smatraju da predloženi budžet ide u prilog bankama i vojnom sektoru, dok planirane socijalne mere neće ni ublažiti rastuće nejednakosti.
Premijerkin sarkazam o štrajku
Prema saopštenju USB-a, 28. novembar je namerno izabran za generalni štrajk jer je tog dana trgovačko-potrošački ritual Crni petak. „To je sudar dve stvarnosti“, navodi USB i dodaje da „postoji ogromna kontradikcija u tome da jurimo za popustima dok su cene na vrhuncu, usred inflacije koja je potpuno izmakla kontroli, podstaknuta ratovima i genocidima koji razaraju čitave regione i direktno se prelivaju na naše račune, naše korpe i naše plate“.
Kako je objavljeno na društvenim mrežama, potvrđeno je da će se štrajku pridružiti radnici i građani Rima, Milana, Napulja, Đenove, Bolonje, Firence, Kaljarija, Kunea, Livorna, Palerma, Torina, Peskare, Peruđe, Parme, Riminija, Trsta, Venecije, Barija i drugih gradova širom Italije.
Prema italijanskim medijima, premijerku Đorđu Meloni očekuju teška iskušenja po povratku sa službene turneje u inostranstvu: ne samo da će imati teškoće u naporima da u parlamentu dobije većinu za predlog budžeta za 2026, već će se suočiti i sa generalnim štrajkom protiv tog istog budžeta.
Izgleda da 28. novembra tek počinju glavni problemi za premijerku Meloni – prvu ultradesničarku na čelu vlade u Italiji posle Drugog svetskog rata. Naime, vladinom ekonomskom politikom veoma je nezadovoljan i najveći sindikat u zemlji – CGIL (Generalna italijanska konfederacija rada) – koji je za 12. decembar najavio generalni štrajk.
I CGIL poziva na generalni štrajk
U pozivu na štrajk zaposlenima u svim javnim i privatnim sektorima, centrala CGIL-a je navela da je neophodna mobilizacija protiv budžetskog zakona koji ne rešava stvarne potrebe zemlje, ne podržava kupovnu moć radnika i ne predviđa adekvatna ulaganja u javne usluge, zdravstvo, obrazovanje, istraživanje, stambenu politiku i bezbednost na radu.
Prema CGIL-u, vladin predloženi budžet je „kratkovid i neadekvatan“. Vlada ignoriše vanrednu situaciju sa platama i realnost koju karakterišu visoki troškovi života i duboke unutrašnje nejednakosti. Ne rešava se ni rastuću nesigurnost zaposlenja, ne promoviše obnova nacionalnih kolektivnih ugovora, ne uvode efikasni alati za povećanje plata i penzija, niti se promoviše stabilno, kvalitetno zapošljavanje.
CGIL ponavlja zahtev za istinski pravednom i progresivnom poreskom reformom koja preraspodeljuje bogatstvo i bori se protiv utaje poreza, izbegavajući da se teret reforme prebaci na radnike i penzionere. Neophodno je unaprediti i pravilno finansirati osnovne javne usluge: od lokalne zdravstvene zaštite i javnog prevoza, preko škola i prava na obrazovanje, do brige o ugroženima i stambene politike.
Štrajk 12. decembra takođe poziva na model razvoja industrijskog i uslužnog sektora usmerenih ka ekološkoj i digitalnoj tranziciji, očuvanju zaposlenosti i kvaliteta rada. U međunarodnom kontekstu obeleženom sukobima i nestabilnošću, CGIL poziva na usmeravanje javnih resursa ka zapošljavanju, socijalnoj zaštiti i koheziji, a ne ka povećanju vojne potrošnje.
Priredio: S. R.
