U toku prošle godine nasilje nad ženama u porodici poraslo je za 3,5 odsto, podaci su nemačke vlade, dok Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da je širom sveta jedna od tri žene tokom svog života doživela neku vrstu nasilja od strane partnera
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama koji se obeležava 25. novembra, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je saopštila da je samo u poslednjih 12 meseci, 316 miliona žena (11 odsto onih koje su starije od 15 godina) bilo izloženo fizičkom ili seksualnom nasilju od strane svog partnera. SZO ukazuje i da je približno jedna od tri žene tokom svog života (procenjuje se da je to 840 miliona njih širom sveta) doživela partnersko ili seksualno nasilje.
Evropska konfederacija sindikata navodi podatke nemačke vlade o rastu porodičnog nasilja u 2024. godini za 3,5 procenata. Posebno je jeziva statistika o nasilnom smrtnom stradanju žena. U Belgiji su u toku 2025. godine 22 žene ubili njihovi partneri što takođe predstavlja rast u odnosu na prošlu godinu kada je bilo 20 takvih zločina.
Devojčice žrtve nasilja
Tim povodom EKS ukazuje da mere štednje koje ženama oduzimaju kvalitetna radna mesta i guraju ih na slabije plaćene poslove, povećavaju izloženost žena rastućem rodno zasnovanom nasilju.
„Eskalacija nasilja nad ženama dolazi u vreme kada mere štednje čine posao nesigurnijim, smanjuju socijalnu zaštitu i slabe javne usluge – što ženama otežava da budu finansijski nezavisne i tako budu u mogućnosti da izbegnu nasilje“, navodi EKS.
Pojedine države članice Evropske unije pribegavaju upravo takvim merama štednje koje posebno ugrožavaju poziciju zaposlenih žena. Prošle nedelje su sindikati u Belgiji započeli štrajkove protiv vladinih mera štednje ističući da su žene prve žrtve napada na uslove rada i javne službe. Negativna reakcija na prava žena u Letoniji dovela je do odluke parlamenta o povlačenju iz Istanbulske konvencije – najjačeg evropskog pravnog instrumenta borbe protiv nasilja nad ženama. Doduše, odluka je ipak odložena nakon masovnih protesta građana te zemlje.
Zbog svega toga, EKS je pozvala EU i države članice „da podignu kvalitet radnih mesta kao zaštitnu meru za zaustavljanje nasilja nad ženama i da na niovu EU uvedu nove pravno obavezujuće mere za sprečavanje nasilja i uznemiravanja u svetu rada“, što je zahtev koji je podržao Evropski parlament.
Zamenica generalnog sekretara EKS-a Izabela Šuman izjavila je da će povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama političarima biti puna usta prigodnih izjava, ali da su „radnice site toga što se ovaj dan koristi za signaliziranje vrline istih onih političara čije odluke ih stavljaju u veći rizik od muškog nasilja“.
„Svaki nesigurniji posao znači da radnica gubi finansijsku nezavisnost. Svako smanjenje mesta u vrtićima znači da je neka radnica primorana da smanji svoje radno vreme. Svako smanjenje penzija podazumeva da radnica koja je finansijski zavisna pada u siromaštvo. Sve to dovodi do toga da je više žena duže izloženo rastućem muškom nasilju“, poručila je Šuman.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus je ukazao da je nasilje nad ženama jedna od najstarijih i najrasprostranjenijih nepravdi čovečanstva prema kojoj se ne preduzimaju neophodne mere.
„Nijedno društvo ne može se zvati pravednim, bezbednim ili zdravim dok polovina njegovog stanovništva živi u strahu. Zaustavljanje ovog nasilja nije samo pitanje politike; to je pitanje dostojanstva, jednakosti i ljudskih prava. Iza svake statistike stoji žena ili devojčica čiji je život zauvek promenjen. Osnaživanje žena i devojčica nije opciono, već je preduslov za mir, razvoj i zdravlje. Bezbedniji svet za žene je bolji svet za sve“, naglasio je čelni čovek SZO.
Priredio: S.R.
