- avgust 2021. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Screenshot (Youtube), N1
Italijanska kompanija Geoks je odlučila da zatvori svoju fabriku u Vranju i tako 1.250 ljudi ostavi bez posla iako je pre samo pet i po godina država Srbija svako radno mesto subvencionisala sa po 16.000 evra. Radnici koji su bili izloženi krajnje nehumanom tretmanu poslodavca nerado govore o slučaju Geoks strahujući za svoju budućnost
– Ne smem ništa da vam kažem, razumite, plašim se da više nikada ne bih mogla da dođem do posla. Radila sam kod Italijana u Geoksu kao rob, za platu od 31.500 dinara, po smenama, često i vikendom, a samo jednom sam smela da odem do toaleta… Sad se plašim ovih naših. Ako vam bilo šta ispričam oni me neće ponovo zaposliti – izjavila je za portal Nezavisnost.org sada već biva radnica Geoksa u Vranju (ime poznato novinaru) koja je posle četiri godine rada u toj kompaniji ostala bez posla, zajedno sa 1.250 njenih sugrađana.
Partijsko zapošljavanje
Na insistiranje da kaže koga se konkretno plaši, naša sagovornica ističe da su u pitanju lokalni funkcioneri Srpske napredne stranke (SNS), preko čijih spiskova je i došla do posla u Geoksu.
– Neki su se zaposlili preko Zavoda za zapošljavanje, a neki preko SNS-a. Ako nas budu ponovo negde zapošljavali opet će to da bude preko SNS-a – rekla je ona.
Kada je 31. januara 2016. godine tada premijer Aleksandar Vučić presekao crvenu vrpcu u Vranju, rekao je da za izgradnju Geoksove fabrike nisu zaslužni ni naprednjaci, ni socijalisti, ni demokrate, „već vredan narod Vranja i Pčinjskog okruga i država koja je tu da pomogne“.
A država je i u ovom slučaju bila široke ruke. Prema Vučićevim rečima, izgradnju i početak rada fabrike italijanskog proizvođača obuće Vlada Srbije je isfinansirala sa 15 miliona evra! Zoran Antić, gradonačelnik Vranja je dodao da je grad domaćin ovu investiciju pomogao sa još pet miliona evra. Dakle, upošljavanje 1.250 radnika Srbiju je koštalo ukupno 20 miliona evra, odnosno 16.000 evra po radnom mestu. Geoks u budžet Srbije, kroz poreze i doprinose, nije uplatio ni trećinu!
– Za naše uslove to je mnogo novca, ali je uložen da bi se i u Vranju radilo i da bi u Pčinjskom okrugu imali takav svetski brend kao što je Geoks – rekao je tada Vučić.
Verovalo se da taj 31. januar za Vranjance predstavlja „nadu i veru u bolje sutra“. Svečanom otvaranju su prisustvovali i direktor Geoksa Mario Moreti Polegato i ambasador Italije u Srbiji Đuzepe Manco.
Vranjanci koji su dobili posao očekivali su da će kod poznatog svetskog proizvođača obuće imati pristojne plate, da će odnos predstavnika poslodavaca prema njima biti poslovno korektan, kao i da će kao garanta za ostvarivanje svojih prava imati svoju državu koja je za svako radno mesto platila čak po 16.000 evra.
Međutim, nije trebalo da prođe mnogo vremena da shvate da njih Geoks tretira kao najjeftiniju radnu snagu, bez ikakvih sindikalnih, pa čak i ljudskih prava. Nisu verovali kada im je na otvaranju fabrike rečeno da na posao nose i pelene kako ne bi prekidali proces proizvodnje. Aplaudirali su Vučiću i mislili su da se Italijani šale…
Razočarenje u vlast
Jelena Jovović Ristić je u Geoksu radila kao mazaljka obuće. Ima dva deteta uzrasta od 10 i 15 godina i od pre tri dana je, kao i sve njene kolege, ostala bez posla. Ona, za razliku od naše sagovornice s početka teksta, nema strah da govori za medije.
– Ne mogu da verujem da sam gotovo preko noći ostala bez posla. Niko iz uprave nam nije najavio da se fabrika gasi. Ovo je veliki šok. Imam dva maloletna deteta, morala sam da podignem kredit od 400.000 dinara. Ne znam šta ću da radim. Dobili smo otkaze u najgorem trenutku, u vreme pandemije, nigde nema posla – kaže Jovović Ristić za Nezavisnost.org.
Ona je posebno razočarana u predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić.
– Većina nas na jugu je za Vučića, ali on je rekao da je još pre dva meseca znao da Geoks odlazi iz Vranja. Pa zašto nam to nije dojavio, da se bar neko snađe. A premijerka prvo kaže da niko nije znao za odluku Italijana, a onda je njihov potez opravdala time što su u Srbiji plate toliko visoke da pojedini strani investitori ne mogu da ih prate?! Pa mi smo u Geoksu radili za plate koje su samo malo veće od minimalca – naglasila je Jovović Ristić.
Ona ističe da je njena plata bila 38.000 dinara, a ako bi radila i svake subote dobila bi 47.000 dinara.
– Bio je to težak i surov rad, često i ponižavajući. Nismo mogli da idemo u toalet. Zapravo u toalet si mogao da odeš samo sa magnetnom karticom, morao si prvo da se prijaviš, pa kad dođeš na red… Dve kartice za odlazak u toalet koristilo je 45 radnika. Pred toaletom se nalazilo obezbeđenje i nisi mogao da uđeš ako tvoje ime nije bilo na redu – ispričala je Jovović Ristić.
Dodala je da radnici nisu smeli da reaguju na izuzetno loš odnos prema njima, jer bi poslovodstvo odmah zapretilo kaznama i otkazima.
– Pre pet meseci smo se pobunili zato što nam nije bio isplaćen rad subotama. Međutim, poslovodstvo je odmah suspendovalo 20 radnika i više ih nikad nisu vratili na posao – kazala je ona.
Naglasila je da radnici očekuju da predsednik Vučić ispuni svoje obećanje i da im do 15. septembra obezbedi nova radna mesta.
– Ako nam Vučić ne obezbedi posao svi ćemo doći u Beograd, da protestujemo ispred Vlade sve dok se naš problem ne reši. Nismo mi krivi što smo dobili otkaz na radnim mestima koja su debelo plaćena iz budžeta države Srbije – zaključila je Jovović Ristić.
Nepoznati efekti državnih subvencija
Predsednik Vučić je u utorak izjavio da je svečano otvorio oko 250 pogona i fabrika. Da li je taj broj tačan nije moguće proveriti, ali svakako da je većina tih pogona otvorena subvencijama Vlade Srbije koje, u nekim slučajevima, po radnom mestu iznose i oko 100.000 evra.
Novinarka Nove ekonomije Ivana Pavlović kazala je da je od 2013. do 2017. godine uglavnom stranim investitorima dato dve milijarde evra na ime subvencija za otvaranje radnih mesta.
– Koliko je posle toga izdvojeno za subvencije nije poznato – rekla je Pavlović medijima.
Vlast nikada nije saopštila koliko je ukupno potrošila novca poreskih obveznika za dovođenje stranih investitora, kao ni koliko je stvarno zapošljeno ljudi na subvencionisanim radnim mestima. Takođe, ne zna se ni po kojim kriterijumima se određuje visina subvencija. Nijedan ugovor nije dostupan javnosti i ne zna se da li iko osim Vučića pregovara sa investitorima. Na primeru Geoksa videlo se da premijerka Brnabić nije u toj materiji.
Koordinator mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić izjavio je za medije da će među stranim firmama koje su investirale u Srbiji uz pomoć države biti još onih koji će otići kao Geoks iz Vranja.
– Strategija privrednog razvoja u Srbiji zasnovana je na pogrešnom modelu i neselektivnim subvencijama prema stranim ulagačima kapitala. Češka i Poljska su razvijale domaće kompanije koje su kasnije privlačile veće svetske kompanije – objasnio je Rajić.
Dodao je da je Srbija subvencijama podržavala i niskoprofitabilne strane kompanije i nikada nije povukla crtu i izračunala rezultat toga.
Rajić je rekao da domaće kompanije nemaju podršku države u subvencijama kao inostrane i da posluju u nepovoljnom poreskom sistemu, opterećene parafiskalnim nametima i netransparentnim uslovima.
– Strane kompanije sa pojedinim političarima mogu da ugovore i povoljnije uslove poslovanja nego što su zvanični – upozorio je Rajić.
Naveo je i da stalno priča o sjajnim rezultatima privrede i jakom budžetu, a u stvari se iz privrede izvlači više novca nego ranije.
– Domaći privrednici koji bi mogli da šire proizvodnju ustežu se zbog neizvesne i nepredvidive politike prema privredi – kazao je Rajić.
Inače, Geoks nije prva strana kompanija koja odlazi iz Srbije. Pre par godina iz Vranja je otišla i bugarska firma Trejs koja je zapošljavala 250 radnika i bavila se izgradnjom infrastrukture. Oni su Srbiju napustili nezadovoljni zbog nameštanja tendera. Iz Vranja je otišla i ruska kompanija Spilit čija je delatnost bila proizvodnja nameštaja. Rusi su zapošljavali 200 radnika, a Srbiju su napustili zbog izostanka državne pomoći.
Tri godine nakon svečanog otvaranja pogona u Ćupriji, iz Srbije je 2019. godine otišla i turska komapnija Tibet moda. Na presecanju vrpce, Vučić je rekao da će Turci zaposliti 1.000 radnika i da će predstavljati uzor u Pomoravlju i Srbiji. Ove najave su ostale samo reči koje su gotovo svi zaboravili, a od Turaka u Pomoravlju ni traga ni glasa. Nije poznato ni da li su i koliko Turci dobili novca na ime subvencija za obećanih 1.000 radnih mesta.
Svi pomenuti negativni primeri upozoravaju da se politika davanja subvencija „kapom i šakom“ mora preispitati i istražiti. Javni dug Srbije je narastao na 30 milijardi evra, a način na koji država stranim investitorima poklanja ogroman novac, koji se meri milijardama evra, stvara sumnju i na postojanje visoke korupcije. Osim toga, ekonomisti tvrde da se dugoročni privredni razvoj jedne zemlje ne može oslanjati na inostranim investitorima čija je delatnost proizvodnja jeftinih dobara.
Velimir Perović
