- februar 2023. Kategorija: Vesti Izvor: Nezavisnost.org/Beta Foto: transparency.org
U najnovijem globalnom rangiranju 180 zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru Srbija ima indeks 36 od 100, i pala je sa 96. na 101. poziciju u odnosu na 2021. godinu, objavila je međunarodna organizacija Transparency International.
Srbija deli 101. mesto sa Albanijom, a u regionu je iza njih samo Bosna i Hercegovina na 110. mestu sa 35 indeksnih poena. U bližem komšiluku najbolje je rangirana Slovenija na 41. mestu, a slede Hrvatska (57), Crna Gora (65), Bugarska (72), Mađarska (77) i Severna Makedonija (85). Pored Albanije, u grupi sa Srbijom su i Ekvador, Kazahstan, Panama, Peru, Šri Lanka, Tajland i Turska.
Transparency International (TI) je međunarodna nevladina organizacija sa sedištem u Berlinu sa nacionalnim ograncima u više od 100 zemalja sveta sa kojima svake godine sprovodi istraživanja o percepciji korupcije – CPI, odnosno merenja o opažanju korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika. Indeks CPI sačinjava se na osnovu različitih istraživanja i studija, koja ispituju mišljenja stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi.
Slabljenje vladavine prava
U svom najnovijem izveštaju za 2022. godinu (27 po redu) TI obrazlaže da je Srbija pala na istorijski nizak nivo indeksa percepcije korupcije pre svega zbog kontinuiranog slabljenja vladavine prava i rastuće autokratije.
“Od 2018. godine, vlada zemlje nije uspela da napravi novu strategiju za borbu protiv korupcije i dozvolila je da se nastavi sa problematičnim politikama, što uključuje direktne pregovore o vrednom razvoju infrastrukture i skrivanje informacija o javnim ugovorima od očiju janosti“, navodi se u obrazloženju rangiranja Srbije na sajtu Transpanency International.
Ukazuje se i da rizike od korupcije značajno povećava “to što većina čelnika u državnim preduzećima, zaduženim za trošenje milijardi evra javnih sredstava, ostaje u ‘privremenom’ statusu duže nego što je to dozvoljeno zakonom”. Prema obrazloženju, “srpsko pravosuđe je pod velikim uticajem političkih aktera, što ozbiljno podriva napredak u slučajevima organizovanog kriminala, uključujući i one koji ukazuju na umešanost visokih zvaničnika. S druge strane, istraživački novinari, uzbunjivači i pripadnici organa za sprovođenje zakona koji su otkrili potencijalno koruptivnu praksu bili su pod pritiskom državnih institucija“.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da ovo rangiranje nije bilo neočekivano.
“Videli smo objavljene izveštaje mnogih istraživanja, tako da smo očekivali da će doći do pada. Ono što je zabrinjavajuće, jeste što kada se pogleda neki duži vremenski rok, ovo je najlošiji rezultat Srbije, a svakako u poslednjoj deceniji otkako se ova metodologija primenjuje“, rekao je Nenadić za portal Euronews Srbija.
On je naglasio da se nikada ne zna u potpunosti šta sve utiče na percepciju ispitanika, ali da iz te organizacije smatraju kako je reč ne samo o pogoršanju percepcije, već da se može zaključiti i da je „stvarno stanje kada je reč o korupciji loše“.
„Pogoršanje percepcije ne znači nužno i pogoršanje stanja, jer ljudi mogu imati utisak na osnovu nekog događaja koji je sporadičan ili utiče na njih lično. Međutim, ako se iz godine u godinu koriste isti izvori i imamo trend pada u istraživanjima, teško je tvrditi da je reč o subjektivnosti ispitanika“, istakao je Nenadić.
Jedan od primera, rekao je Nenadić, jesu „vrlo očigledne situacije gde nisu poštovane mere domaćeg zakona koji služi za borbu protiv korupcije, poput postavljanja službenika u državnoj upravi“.
U delu izveštaja Transparency International o Zapadnom Balkanu navodi se da je region „poznat po niskoj otpornosti na organizovani kriminal, jer su zemlje spore u rešavanju rizika a odgovornim institucijama i dalje nedostaju adekvatna sredstva i nezavisnost“.
Povodom stanja u regionu, Nemanja Nenadić je podsetio da je Srbija godinama na listi o korupciji bila negde na nivou balkanskog proseka, ali da ni sam Balkan nije na dobrom glasu u odnosu na ostale delove kontinenta.
„Međutim, iz godine u godinu nas zemlje iz regiona pretiču, pa je sada samo BiH lošije plasirana od Srbije, a delimo mesto sa Albanijom. Malo se Hrvatska popela na listi, a Slovenija tradicionalno prednjači kada su upitanju zemlje bivše Jugoslavije. Zabrinjava to što zaostajemo za globalnim prosekom – dovoljno je reći to da smo rangirani isto kao i neke zemlje poput Perua, gde se zaista vidi problem sa institucijama“, naveo je Nenadić.
Antikorupcija nije prioritet vlasti
Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević je izjavio da je indeks percepcije korupcije u Srbiji u padu u poslednjih 11 godina zato što borba protiv korupcije nije prioritet vlasti. On je agenciji Beta rekao da se poslednjih godina u koalicionim sporazumima političkih stranaka borba protiv korupcije gotovo i ne pominje.
„Ako smo usaglasili zakone s Evropom i ako imamo tužioce i sudije koji znaju svoj posao, zašto je borba protiv korupcije izostala, zašto skoro niko nije osuđen“, zapitao je Milićević dodajući da se mnogi tužioci često žale da njihovi predmeti „padaju“ na apelacijama, dok sudije tvrde da postupci u vezi sa tužbama za korupciju nisu urađeni s dovoljno dokaza.
„Korupcija gotovo da i nije kažnjiva u Srbiji i za njom posežu ljudi koji imaju znanja i umeća. Resursi koje poseduju vlasnici kapitala su mnogo veći od resursa koje zemlje u tranziciji mogu da izdvoje za borbu protiv korupcije“, istakao je Miroslav Milićević.
Na pitanje o sudbini izveštaja koje Savet za borbu protiv korupcije podnosi Vladi Srbije, Milićević je rekao da odgovora od vlade uglavnom nema, odnosno da je odgovorila samo na jedan izveštaj.
„Mi ukazujemo i otkrivamo potencijalnu sistemsku korupciju. Napisali smo više od 70 izveštaja, ali je Vlada nam je odgovorila na samo jedan izveštaj. Niko ne reaguje kada dokumentujemo da nestaje poljoprivredno zemljište, da su ugovori s državom tajni, da najveći broj ugovora ima samo jednog ponuđača… Za borbu protiv korupcije od presudnog značaja je politička volja javnosti da žive u zemlji u kojoj vlada pravda, a koje u Srbiji nema“, istakao je Milićević.
Potpredsednik Saveta smatra da domaća javnost nije obaveštena o sistemskoj korupciji i njenim posledicama.
„U ovakvom sistemu informisanja, s ovakvim televizijama, svaka protivkorupcijska mera može da se prikaže na neki drugi način, a svaka koruptivna radnja se razvodnjava na sudovima. I onda narod smatra da nema svrhe boriti se protiv korupcije“, objasnio je Milićević.
Dodao je da korupcija neće samu sebe uništiti i da će borba protiv korupcije biti sve teža što ona duže traje i širi se u društvu: „U samoj vladi Srbije imate ministre koji se sumnjiče da su učestvovali u raznim koruptivnim poslovima a na čelu javnih preduzeća se godinama nalaze v.d. direktora koji izvršavaju samo ono što im se s vrha kaže“.
S.R.
