U subotu 23. novembra nama iz UGS NEZAVISNOST je dvadeset osmi rođendan. Za dve godine nam je i Kongres na jubilarni trideseti.
Rođendani su prilika da se u društvu prijatelja opustite, da oprostite jedni drugima poneko nerazumevanje i grubu reč, ako nije bila iz loše namere, kao i da se setite onih dragih, poput naše Sandre Lekić, koji više nisu tu ali ostaju zauvek u našim sećanjima. Zaista, dobri ljudi nastavljaju da žive sve dok je živ naš zavet da ih ne razočaramo i ne obrukamo.
Rođendani su i prilika, a mi ćemo to učiniti i na druženju u ponedeljak, da se podvuče crta iza pređenog puta i porazmisli kako da ubuduće budemo bolji, pametniji i uspešniji. Naravno u meri u kojoj u zemlji poput Srbije se može istovremeno biti i dobar i uspešan.
Ne zvuče ohrabrujuće, recimo, podaci da živimo u zemlji u kojoj je društveni proizvod još uvek manji nego pre tri decenije a dve trećine zaposlenih primi do 42 000 dinara što je jedva nešto iznad minimalne potrošačke korpe. Zemlja je ovo u kojoj je četvrtina ispod i oko linije siromaštva a nejednakosti su najveće u Evropi. Ko onda može da bude sindikat i da bude zadovoljan, pogotovo kada vidi reke mladih, i ne samo mladih, koji odlaze iz zemlje u potrazi za pristojnijim uslovima rada i boljom zaradom ?
Ne zvuči nimalo ohrabrujuće ni činjenica da za medije, posebno one sa nacionalnom frekvencijom postojimo uglavnom tek kao retka slika i to bez tona. Da nemamo pouzdanog i lojalnog i pri tome i uticajnog. političkog partnera. Da delujemo u zemlji u kojoj su, po relevantnim istraživanjima, slabi socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje, u kojoj se sistematski krše radna i sindikalna slobode i prava a dostojanstveni rad je pre izuzetak nego pravilo. Najzad, Srbija ima status tek poluslobodnog društva i države.
Sve to nije opravdanje i uteha za istraživački nalaz da tri petine anketiranih građanki i građana za Nezavisnost nije čula ili nema o njoj stav, odnosno da u nas poverenje ima svaki deseti ispitanik. Nije nikakva uteha što drugi stoje još gore.
Kako dalje iz klime neverice da će ikada biti bitno drugačije i bolje ?
Naš „miraz“ je naša borbena prošlost, činjenica da smo ostali nepotkupljivi i da svi iole dobronamerni vide da mi svoje odluke donosimo sami, da nam ih ne sufliraju vlasti ili poslodavci. Iskreno, o našoj borbenosti i snazi argumentacije ne misle loše ni naši partneri, rivali, pa ni protivnici.
Nismo mi ni bez hvale vrednih saveznika u autonomnim medijima, civilnom društvu i akademskoj zajednici. Odnosi sa drugim sindikatima su daleko od skladnih ali su na putu ka snošljivim, pa i saradljivim.
Naš ključni zadatak i cilj ostaje bolja sopstvena organizovanost i uvezanost, jači resursi i još obučeniji kadrovi i veća umreženost i veća prisutnost i prepoznatljivost u medijima i javnosti.Veće poverenje i brojnije članstvo dolaze na kraju kao potvrda minulog rada.
Na kraju, dragi moji svi duboko sam uveren da je odgovor na pitanja: Ko vas nikada neće prodati i izneveriti, Ko vam govori istinu, čini sve da ispuni obećanja i bori se svom snagom i pameću za solidarnost i socijalnu pravdu i Ko vas onda sme pogledati u oči, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“.
Vaš Zoran
