U uvodnom izlaganju predsednik Zoran Stojiljković je naglasio značaj štrajka i njegovog kvalitetnog regulisanja sa stanovišta uticaja zaposlenih na ostvarivanje njihovih prava iz oblasti radnih odnosa. Činjenica je da je pravo na štrajk u poslednje vreme na udaru i da se ovo pravo sve češće krši, te da se kršenje opravdava argumentima ekonomije i sigurnosti, stoga Sindikati ne mogu da daju saglasnost na Nacrt Zakona o štrajku kojim se ovo pravo dodatno ograničava.
Nakon kratke prezentacije Dragana Milanovića o uporednom pregledu važećeg i Nacrta zakona o štrajku i diskusije članova,
Izvršni odbor je, jednoglasno, na Vanrednoj sednici, održanoj 01. juna 2018. godine, doneo sledeći
Za k l j u č a k :
Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST, razmatrajući Nacrt Zakona o štrajku, konstatuje da su predloženim tekstom, u odnosu na važeći Zakon iz 1996. godine, definisana određena poboljšanja – zaposleni mogu da štrajku i van poslovnog kruga poslodavca uz najavu u skladu sa posebnim zakonom, zaposleni imaju pravo na zaradu/platu ukoliko je štrajk organizovan zbog neisplaćenih zarada/plata, nezakonitost štrajka može da utvrdi samo sud, pojačane su nadležnosti Inspekcije rada.
Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost“ i pored gore navedenih pozitivnih pomaka, ne mogu da daju pozitivno mišljenje na predloženi tekst Nacrta Zakona jer:
- Nacrt Zakona o štrajku nije krovni zakon, obzirom da se u predloženom tekstu Nacrta Zakona predviđa primena drugih posebnih zakona, podzakonskih akata i uredbi koji su već na snazi i ograničavaju pravo na štrajk u određenim delatnostima;
- Obesmišljeno je uvođenje štrajka solidarnosti ako se podrška daje samo zaposlenima ili sindikatima koji su u štrajku kod istog poslodavca ili istoj grani, grupi ili delatnosti na teritoriji Republike Srbije, jer se time narušava jedan od osnovnih principa sindikalnog organizovanja i delovanja – solidarnost;
- Nacrtom Zakona su, u suprotnosti sa principima Međunarodne organizacije rada i standardima Evropske unije, preširoko utvrđene najpre delatnosti u kojima je zabranjen štrajk, a zatim i delatnosti od opšteg interesa u kojim je moguće organizovati štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva. I određivanje tehnološkog minimuma procesa rada je uopšteno definisano, posebno sa aspekta šta je to “nenadoknadiva šteta“ usled koje bi se ugrozilo obavljanje delatnosti u toku ili nakon prestanka štrajka;
- Saglasni smo da Agencija za mirno rešavanje radnih sporova vodi evidenciju o štrajku, ali izražavamo sumnju u mogućnost kvalitetnog sprovođenja arbitražnog postupka kod određivanja minimuma procesa rada, ukoliko isti nije utvrđen kolektivnim ugovorom ili sporazumom između sindikata, odnosno većine zaposlenih i poslodavca. Definisano je da se Arbitražno veće sastoji od pet arbitara, dva stručnjaka i tri arbitra sa liste miritelja i arbitara. Izražavamo sumnju u kapacitete arbitara da se bave ovom veoma složenom materijom. Neprihvatljivo je da se arbitražna odluka donosi većinom glasova, da je ona obavezujuća i konačna, jer se definiše da sindikati predlažu jednog arbitra, poslodavac jednog, a ostala tri se predlažu iz Imenika.
O b r a z l o ž e n j e :
Imajući u vidu da je važeći Zakon o štrajku donet još 1996. godine i da je, u međuvremenu, donet novi Ustav, sa kojim Zakon nije usaglašen, nesporno je da treba doneti novi Zakon o štrajku. Svesni smo da je i ovaj Zakon u mnogim odredbama kršen, bez sankcija, posebno imajući u vidu drasatično kršenje osnovnih principa definisanih Zakonom u štrajku u poslednjem štrajku u Fijatu.
Novim Zakonom bi trebalo prvenstveno, u skladu sa principima Međunarodne organizacije rada koji su utvrđeni na osnovu ratifikovanih konvencija,, kao i standardima Evropske unije, ograničiti pravo na štrajk samo u delatnostima u kojima bi prekid rada ugrozio život i bezbednost stanovništva, što Nacrtom zakona nije učinjeno, već su delatnosti od opšteg interesa definisane uopšteno i preširoko. Osnovno je da se ne može drugim zakonima definisati minumum procesa rada u delatnostima od opšteg interesa, jer se time oduzima pravo socijalnim partnerima da učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada. Praksa je pokazala da je dosadašnji način utvrđivanja minimuma procesa rada imao za posledicu širiko definisane minimume koji su, u velikom broju slučajeva, bili veći i od utvrđenog procesa rada pre najave štrajka.
U praksi su poslodavci odbijali da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pregovaraju o načinu rešavanja ispostavljenih štrajkačkih zahteva. Zato je pozitivno da se u Nacrtu Zakona stavlja akcenat na postupak mirnog rešavanja sporova, uz obavezu daljeg obrazovanja i usavršavanja miritelja u oblasti štrajka.
Bez obzira na konstataciju da je ideja donošenja novog Zakona pozitivna, da se on mora usaglasiti sa Ustavom i principima međunarodne organizacije rada, Sindikati ne mogu da daju pozitivno mišljenje na Nacrt u kome su delatnosti od opšteg interesa i dalje date preširoko, da Zakon nije sistemski Zakon, jer se njime i dalje daje mogućnost da se posebnim zakonima (o prosveti, rudarstvu, zdravstvenoj zaštiti, …) definišu različita pitanja u vezi štrajka – ili je štrajk zabranjen ili ograničen obavezom uvođenja minimuma procesa rada, sve dok se ne postigne koncenzus o ovim bitnim, sistemskim pitanjima.
Izvršni odbor UGS NEZAVISNOST
Zoran Stojiljković, predsednik
