Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković, rekao je danas Beti da je dve trećine naroda u Srbiji siromašno, pri čemu je četvrtina direktno u zoni siromaštva.
„To je teško podnošljiv prostor u kome ne možete podneti vanredni trošak od 100 evra, ili platiti letovanje, odnosno u kome ste prinudjeni da pravite svakodnevne izbore izmedju stvari koje su vam zaista potrebne“, rekao je Stojiljković.
Na pitanje kako komentariše to što u ekspozeu premijerke Ane Brnabić nisu spomenute narastajuće socijalne razlike medju gradjanima Srbije, Stojiljković je kazao da su politički ekspozei liste poželjnih obećanja datih bez dovoljno grarancija kvaliteta i precizno utvrdjenih rokova.
„U njima se, po pravilu, izbegavaju neprijatne činjenice čijom analizom se da konstatovati da bogatiji postaju sve bogatiji dok, u najboljem slučaju, siromašni ostaju jednako siromašni“, ocenio je predsednik Nezavisnosti.
Prema njegovim rečima, Srbija je „ne naročito uspešan i sretan slučaj“ društva u kome preskroman rast ide zajedno sa rastućim nejednakostima, ali i raširenim siromaštvom.
„Osećaj besperspektivnosti i želja da se ode iz Srbije su logični ishodi“, rekao je Stojiljković.
Na pitanje Bete da li je u redu da se premijerka hvali povećanjem minimalne zarade koja ne može da podmiri ni najosnovnije potrebe ljudi, Stojiljković kaže da vlade koje su „osudjene“ na kratke mandate i manevrisanje u uskom prostoru zadatog su logično upućene na marketinško prenaduvavanje postignutog i pomeranje obećanih rezultata u budućnost.
„Premijerka Brnabić je brzo ovladala ovom ključnom političkom veštinom koja nije naročito argumentativno ubedljiva, ali je dovoljna da održi poverenje lakovernih“, ocenio je Stojiljković.
Na pitanje da li je dobra odluka to što je na čelu Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja postavljen epidemiolog, Stojiljković je kazao da očekuje da će rad Darije Kisić Tepavčević biti koristan.
„Ako već za profesorku Kisić Tepavčević nije, zbog formiranog rasporeda uticaja i interesa, bilo mesta u resoru zdravstva onda su, kao nagrada, rad i socijalna zaštita bili logičan, drugi izbor“, naveo je predsednik Nezavisnosti.
Na pitanje da li veruje da će Kisić Tepavčević, kao epidemiolog, kroz pisanje novog Zakona o radu moći da da doprinos zaštiti radnih prava, Stojiljković je rekao da je teško poverovati i najvećim optimistima da će ona, u praktično tek jednogodišnjem mandatu u sektoru rada, zadržavajući se istovremeno i u kriznom zdravstvenom štabu, moći da ozbiljnije udje u zonu normiranja radnih odnosa.
„Izlaz je, ako to Aleksandar Vučić, vlada i ministarka budu hteli, u kvalitetnom socijalnom dijalogu sa sindikatima. Dijalogu koji pred nove izbore mora povesti tačuna, bar deklarativno, i o interesima poluzaposlene i siromašne većine biračkog tela“, ocenio je Stojiljković.
Na pitanje kako komentariše to što je na čelu Ministarstva gradjevine, infrastrukture i saobraćaja postavljena osoba koja je kritikovala povećanje minimalne zarade, Stojiljković je kazao da se dominantnom neoliberalnom logikom ostvarivanja profita ne dovodi do pada nejednakosti. „Toma Momirović je pravi čovek za resor u koji će se sliti krediti i u kome treba vešto okrenuti javni novac uz zaposlene sretne što su očuvali poslove i zarade“, kazao je predsednik Nezavisnosti.
Na pitanje koliko ljudi danas prima platu koja je manja od prosečne neto plate, Stojiljković je kazao da tih prosečnih 520 evra skriva činjenicu da je najčešća, medijalna zarada manja od 400 evra.
„Dakle polovina onih koji rade zaradi do 45.000, odnosno tek neki dinar više od vrednosti minimalne potrošačke korpe. Ta tvrda realnost govori koliko je prazan govor da nam nije bilo nikad bolje. Zaključak da i to što radite nije dokaz da ste izbegli siromaštvo se sam nameće“, rekao je on.
Stojiljković je istakao da su reforme imale za cilj makroekonomsku stabilnost i liberalizaciju, a ne smanjivanje nejednakosti i socijalnu koheziju.
Dodao je da komparativna istraživanja i analize pokazuju da društvene pretpostvke za sreću čine posao koji nas ispunjava i od koga možemo da pristojno živimo, bezbedan i siguran radni i životni prostor, kao i okruženje koje karakterišu solidarnost i empatija, a ne raširena posesivnost i egotrip.
„Status uspravnog radnika i gradjanina uključuje samoodredjenje i učestvovanje u odlučivanju o sopstvenoj sudbini, kao i pravo na život u svetu bez sistemske korupcije“, kazao je Stojiljković.
Sasvim suprotno, rekao je on, velika većina nas osudjena je na prinudne izbore, preživljavanje od prvog do prvog, pristajanje na logiku „budi sretan što imaš kakav takav posao i ne talasaj, zaboravi ideale jer je to za naivce i ugradi se i učlani se gde treba“.
„Da bi izašli iz lavirinta u kome se vrtimo izmedju straha i apatije na jednoj i bahatosti i pohlepe na drugoj strani socijalne piramide, prvo treba da poverujemo da postoji izlaz. Da stavimo prst na čelo, a onda i da napravimo prvi korak“, zaključio je predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković.
