- maj 2021. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Shutterstock, Dw.com
Zaposleni u pogonu za proizvodnju košulja „Đuzepe Leva“ u Knjaževcu obustavili su rad zbog plata od 20.000 do 25.000 dinara. Stručnjaci kažu da su plate niže od “minimalca” nezakonite ali i savetuju knjaževačkim tekstilcima da se sindikalno organizuju i da štrajk organizuju u skladu sa zakonom da ne bi trpeli sankcije
Grupa radnika knjaževačkog pogona “Đuzepe Leva“ obratila se medijima jer, kažu, državni organi ne čine ništa kako bi se okončalo njihovo obespravljivanje.
„U ponedeljak smo jednostavno rekli: ‘Dosta je više!’ i obustavili proizvodnju. Vlasnik nije došao iz Beograda, gde mu je sedište firme, već nas je sve redom zvao i pretio otkazima. Naterao nas je da potpišemo rešenje o korišćenju šest dana starog godišnjeg odmora. Pitanje je šta će biti sa nama nakon isteka tog roka“, izjavili su za agenciju Beta zaposleni koji su zatražili da im se ne objavljuju imena jer strahuju za sopstvenu bezbednost.
Radnici zahtevaju da im vlasnik firme „Đuzepe Leva“ Rado Simikić isplaćuje makar propisanu minimalnu zaradu koja je u aprilu iznosila nešto više od 32.000 dinara. Tim pre što rade i svake subote. Zahtevaju i redovnu isplatu nadoknada za vreme bolovanja, što je, takođe, zakonska obaveza poslodavca.
Prema rečima radnika, niko od onih koji su bili na bolovanju, od februara nisu dobili ni jedan dinar. Navode i da nikakvu nadoknadu od firm enema ni radnica koja obolela od karcinoma i koja ovih dana treba da bude operisana. Nadoknada nije isplaćena ni radnici koja je pola meseca bila na bolovanju zbog korone.
Radnici kažu i da je krajem prošle godine vlasnik firme iz „bizarnih“ razloga otpustio 12 zaposlenih: „Otpustio je koleginicu samo zato što ga je pitala kada ćemo primiti platu, a drugu zato što je nosila kapuljaču u pogonu jer joj je bilo hladno“, navode sagovornici Bete.
Žalbe inspekcijama u Knjaževcu i u Beogradu do danas nisu imale nikakvog efekta: „Prolazili su inspektori i zatekli radnice koje nisu bile prijavljene, ali ništa povodom toga nije urađeno, kao ni povodom toga što ne primamo platu kada smo na bolovanju i što primamo zarade manje od minimalnih“, rekli su zaposleni.
Povodom štrajka knjaževačkih tekstilaca šefica pravne službe UGS Nezavisnost Slađana Kiković izjavila je da se iz informacije o obustavi rada ne vidi da li je štrajk zakonito organizovan, što je veoma važno kako radnici ne bi trpeli sankcije od poslodavca. Pored toga, skreće pažnju da je direktor, odnosno poslodavac, a ne vlasnik firme “prava adresa” za postupanje nezadovoljnih radnika.
Kiković u izjavi za portal UGS Nezavisnost savetuje radnicima knjaževačkog pogona da poslodavcu jasno istaknu svoje zahteve i da formiraju štrajkački odbor koji će ih zastupati i pregovarati sa poslodavcem.
Stefan Aleksić, koordinator međunarodne mreže Klin klouz Kempejn, koja se bavi pravima radnika u tekstilnoj industriji izjavio je da su ovakvi postupci „nedopustivi, veoma često i nezakoniti ali i da su relativno česti u ovoj grani u kojoj su uslovi tradicionalno loši“, preneo je portal Mašina.rs.
Prema njegovim rečima, radnice se retko usuđuju da sa takvim informacijama izađu u javnost ili stupe u obustave rada jer su u nezavidnoj socijalnoj poziciji.
„Plata na nivou minimalca, ispod nivoa minimalca, neplaćanje prekovremenog rada i pritisci na radnike su redovna pojava. Ali, iako su ove prakse protivzakonite, radnici često nisu u mogućnosti da se bore za svoja prava zbog toga što su ucenjeni od strane poslodavca. I najbolji način da se radnici za svoja prava izbore je da se sindikalno organizuju”, izjavio je Aleksić.
Vlasnik firme „Đuzepe Leva“ Rado Simikić nije odgovorio na pitanja koju mu je elektronskom poštoma uputila agencija Beta, a na internet stranici firme stoji pogrešan broj kontakt telefona.
Inače, poslodavci koji isplaćuju niže zarade od minimalne cene rada skloni su da to pravdaju neispunjenjem radne norme ili “standardnog učinka”, što inspekcije rada ponekad uvažavaju kao opravdan razlog. Pravni stručnjaci, međutim, ukazuju da je takva praksa nezakonita.
Povodom jednog takvog slučaja, Mario Reljanović sa beogradskog Instituta za uporedno pravo rekao je da inspektori rada uglavnom utvrđuju da je prekršen zakon kada se umanjuje minimalna zarada.
“Nigde ne piše da se sme smanjiti osnovna zarada na osnovu radnog učinka jer osnovna zarada ne zavisi od radnog učinka. Zarada za radni učinak je dodatak na osnovnu zaradu”, objasnio je Reljanović za portal Radnik.rs.
Naveo je da ukoliko neko od radnika ne ispunjava ni 50 % norme na radnom mestu može da dobije upozorenje, dodatnu obuku ili, na kraju krajeva, otkaz, ali ne i smanjenje plate ispod minimalne.
S.R.
