- septebar 2022. Kategorija: Vesti Izvor: Fiskalni savet Foto: Freepik
Stopa rizika siromaštva u Srbiji iznosi 21,7 odsto i veća je od proseka Evropske unije u kojoj iznosi 16,6 odsto i zemalja istočne Evrope gde iznosi 16,5 odsto, saopštio je Fiskalni savet ukazujući da su najugroženija deca, među kojima je stopa sitomaštva 24,2 odsto.
U svom Predlogu mera socijalne i poreske politike za smanjenje siromaštva Fiskalni savet je predložio povećanje rashoda za socijalnu zaštitu sa tri na 3,3 odsto bruto društvenog proizvoda. Time bi se proširio obuhvat socijalnih programa i povećao iznos naknada i pravednije oporezivanje prihoda radnika sa najnižim primanjima i izdržavanim članovima porodice.
Fiskalni savet napominje se da su deca do 18 godina najugroženija u Srbiji sa stopom rizika sirmaštva od 24,2 odsto koja je osetno viša od opšte populacije (21,7 odsto). Takođe, u saopštenju se ističe da prioritet za smanjenje siromaštva dece treba da bude unapređenje iznosa i obuhvata dečjeg dodatka, konkretnije da bi povećanje iznosa naknade za četvrtinu i povećanje obuhvata najgroženijih korisnika sa 245.00 na 415.000 dece omogućilo da se stopa siromaštva dece smanji na 19,1 odsto. Ta reforma zahtevala bi ulaganje od 14 milijardi dinara.
Savet navodi da podaci pokazuju da se u široj javnosti preuveličava broj i materijalna ugroženost starih lica bez penzija, a da nije dovoljno prepoznata stvarna ugroženost starih sa niskim penzijama, posebno u ruralnim sredinama. Kao mera se preporučuje relaksiranje previše rigoroznih imovinskih kriterijuma za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava. Konkretno to bi značilo povećanje dozvoljenog zemljišnog poseda sa jedan na 10 hektara i ukidanje obaveze plaćanja doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje za poljoprivredna domaćinstva koja imaju manje od 10 hektara zemlje.
Fiskalni savet smatra i da bi progresivnije oporezivanje i sistemska reforma poreza na dohodak omogućili podršku ugroženim radnicima sa niskim zaradama ili izdržavanim članovima porodice. Takva osnovna reforma podrazumeva udvostručenje neoporezivog dela zarade sa 19.300 na 40.000 dinara, uz uvođenje dodatnog neoporezivog cenzusa od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana porodice.
Savet takođe smatra da treba povećati stopu poreza na zarade sa 10 na 15 odsto kako ne se ne bi smanjili poreski prihodi, a ni ugrozila konkurentnost domaće privrede.
S.R.
