Radništvo u celom svetu obeležava ovaj dan kada se seća svih koleginica i kolega čija je naknada za pošten rad bila najskuplja – sopstveni život.
U Srbiji se već po običaju ovo sećanje svodi na puko prebrojavanje nastradalih na radu, konstatacije o svesti i značaju oblasti BZR i ponekog objavljvanja ovih sumornih brojki u pojedinim medijima.
Jesmo li kao društvo dospeli u stadijum kada činjenicu o 39 poginulih i više hiljada povređenih na radu primamo kao informaciju o statistici lokalne utakmice?
Možemo li konačno upreti prstom i javno osuditi one koji su u lancu najodgovoriniji – bahati kapital i državu kojoj pojedinac nije u fokusu interesovanja.
Pokažimo bar malo pijeteta prema kolegama i koleginicama koji su nastradali i izborimo se da njihove nesreće budu opomena, i pre svega osnov za naše delovanje kako bi u vremenu koje dolazi ove teške brojke o nastradalim bile svedene na minimum. Posledica odnosa društva prema problemu sigurnog rada bila je nažalost pogibija još jednog našeg kolege baš na dan kada smo trebali biti najodgovorniji!!!
