Kako da se Evropa izbori sa rastućom nejednakošću i socijalnom isključenošću – centralno je pitanje dvodnevne regionalne konferencije koja se održava u Briselu u organizaciji MOR-a
Predstavnici sindikata, poslodavaca, vlada i akademske zajednice širom Centralne i Zapadne Evrope sastali su se juče u Briselu kako bi razgovarali o izazovima i mogućnostima u oblikovanju novog društvenog ugovora na nacionalnom i regionalnom nivou, sa posebnim fokusom na makroekonomske politike za ekonomski razvoj i tehnološke promene.
Kako Evropa može da se izbori sa rastućom nejednakošću i socijalnom isključenošću? Ovo je ključno pitanje dvodnevne regionalne konferencije koja je počela juče u Briselu u organizaciji Biroa za radničke aktivnosti Međunarodne organizacije rada (ACTRAV).
Konferencija je okupila predstavnike sindikata, vlada, poslodavaca i akademske zajednice iz Centralne i Zapadne Evrope, nudeći platformu za preispitivanje i preoblikovanje evropskog društvenog ugovora kako bi se odgovorilo na produbljivanje ekonomskih, tehnoloških i društvenih promena na kontinentu.
Pretnja socijalnim modelima
Fokusirajući se na makroekonomsku politiku, održivi razvoj i tehnološke promene, briselski skup nastoji da razvije konkretne predloge za podršku inkluzivnijim i otpornijim tržištima rada.
„Važno je podsetiti da preko 14 odsto Evropljana i dalje živi ispod granice siromaštva, a više od 10 procenata radnika doživljava siromaštvo na poslu“, ukazala je Marija Helena Andre, direktorka ACTRAV-a.
Prema njenim rečima, u međuvremenu je povratak fiskalne štednje u nekim državama zapretio da naruši socijalne modele i oslabi javne službe i sisteme socijalne zaštite.
„Ova debata nije organizovana samo da bi se identifikovalo ono što ne funkcioniše – već da bi se unapredila praktična, kolektivna rešenja za obnovu evropskog društvenog ugovora koji funkcioniše za sve“, napomenula je Andre.
Učesnici konferencije razmatraju koliko su snažan socijalni dijalog i aktivno učešće nezavisnih i reprezentativnih socijalnih partnera neophodni za obezbeđivanje pravednijih i inkluzivnijih okvira upravljanja.
Ester Linč, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (EKS) naglasila je centralnu ulogu radnika u oblikovanju ovog obnovljenog društvenog ugovora.
„Nejednakost, ekonomska nepravda i socijalna isključenost sve više iskorišćavaju krajnje desničarski pokreti kako bi promovisali podele i traganje žrtvenog jarca. Kolektivno pregovaranje ostaje vitalno sredstvo za obezbeđivanje pravednih plata, pristojnih uslova rada i jačanje pozicije radnika. Zato EKS zahteva snažan, obnovljeni okvir za jačanje socijalnog dijaloga širom Evrope kako bi svaki radnik, bez obzira na posao, ugovor ili zemlju, bio obuhvaćen kolektivnim ugovorom. Moramo ponovo izgraditi društveni ugovor koji je nastao posle Drugog svetskog rata – ukorenjen u solidarnosti, blagostanju i uverenju da svako zaslužuje sigurnost i dostojanstvo“, istakla je Linč.
O novom društvenom ugovoru
Međunarodna organizacija rada ukazuje da svet prolazi kroz značajnu transformaciju, nakon rastućih geopolitičkih tenzija, delimično vođenih promenljivim obrascima globalizacije, brzim tehnološkim promenama i razarajućim uticajima klimatske krize i degradacije životne sredine. Ove promene duboko utiču na svet rada, ugrožavajući održivi ekonomski razvoj i socijalnu koheziju u mnogim evropskim zemljama. To je donekle dovelo u pitanje kapacitet mnogih vlada da adekvatno obezbede svoje građane i da poštuju svoj društveni ugovor, s obzirom na činjenicu da regulatorni sistemi ponekad zaostaju za pomenutim fundamentalnim izazovima koji pogađaju društva.
U tom kontekstu, koncept „novog društvenog ugovora“ pojavio se kao okvir za preispitivanje odnosa između države i njenih građana. Ovaj novi društveni ugovor ima za cilj da podstakne društveni napredak i socijalnu pravdu, da obezbedi sistematsku inkluzivnost u svakoj dimenziji društvenog i ekonomskog života i da ekonomijama i društvima pruži neophodnu agilnost da se prilagode svetu koji prolazi kroz brze i duboke promene.
Svaki budući društveni ugovor trebalo bi da prepozna odlučujuću ulogu tržišta rada, posebno dostojanstvenog rada, osiguravajući da prioriteti zapošljavanja budu usklađeni sa ekonomskim, socijalnim i ekološkim prioritetima. Tako se omogućava da svi imaju koristi od ekonomskog razvoja kroz dostojanstven rad, socijalnu zaštitu i pravedan udeo u bogatstvu, bez obzira na vrstu posla ili radni status. Neophodna je inkluzivnija i pravednija raspodelu koristi od ekonomskog rasta, kao i jačanje socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja kao sredstva za postizanje tog cilja, navodi se u saopštenju MOR-a.
Briselska konferencija je deo globalne inicijative ACTRAV-a koja priprema doprinose sindikata za Drugi svetski samit za društveni razvoj, koji će se održati do kraja 2025. godine.
Priredio S. R.
