U Briselu održana konferencija Mreže pravnika za pomoć radnicima (ILAW)

U sklopu svojih aktivnosti, ILAW mreža je u periodu 6.-9. oktobra 2022. godine u Briselu, održala drugu međunarodnu konferenciju svojih članova tokom koje su predstavljeni izveštaji o radu mreže u prethodne dve godine. Na samoj konferenciju učestvovalo je više od 140 članova iz 40 zemalja celog sveta. Tokom konferecije diskutovalo se o problemima sa kojima se članovi mreže i radnici suočavaju u svakodnevnom radu, kao i predlozi kako produbiti saradnju unutar zasebnih regiona ali i među-regionalnu saradnju. UGS NEZAVISNOST je na konferenciji predstavljao Stefan Todić, pravni zastupnik.

ILAW mreža predstavlja mrežu pravnika/advokata koji se bore za zaštitu radničkih prava i pomažu članovima sindikata. Mreža ILAW je projekat Centra za solidarnost AFL-CIO koja je posvećena promociji prava radnika širom sveta. Među posebnim problemima i pravima koje ova mreža zastupa izdvajaju se:

1. Radnička prava i korporativna odgovornost u globalnim lancima snabdevanja.
2. Prava digitalnih radnih.
3. Prekarni rad.
4. Neformalna ekonomija.
5. Pitanja migracija i prava radnika migranata.
6. Problem prinudnog rada i trgovine ljudima.
7. Diskriminacije u svim oblicima.
8. Prava na sindikalno organizovanje i delovanje.
9. Zlostavljanja na radu.
10. Zdravlje i bezbednost na radu, posebno u kontekstu pandemije virusa Covid-19.

TELEWORK

Tokom prvog dana prilikom otvaranja konferencije, istaknuto je da je jedan od najvećih izazova sa kojim se kako pravnici tako i radnici susreću, problem rada na digitalnim platformama i rad na daljinu, odnosno po kvalifikaciji ILAW mreže, telework. Prilikom definisanja pojma telework, pošlo se od činjenice da je to vrsta posla koja daje mnogo prostora da se organizuje slobodno vreme prema sopstvenim potrebama i navikama, ali koja donosi i mnogo problema u radu. Naglašeno je da su osobe koje se bave ovim poslom uglavnom mlađi ljudi, ispod 35 godina, koji su se odlučili za online poslove i rad na platformama zato što su isplativiji i zahtevaju manje fizičkog rada, ali da oni za sobom vuku probleme o kojima mlad čovek danas ne razmišlja, ali sa vremenom postaju značajan problem.

U toku izlaganja, konstatovano je da za razliku od tradicionalnog radnog odnosa, u kojem se, u najvećem broju zemalja plaćaju porezi i doprinosi, u oblasti digitalnog rada ovaj odnos se sada menja jer platforme nisu registrovane kao poslodavci u većini nacionalnih jurisdikcija. Radom na ovaj način, digitalin radnici sav rizik i teret za socijalnu zaštitu preuzimaju na sebe a za uzvrat ne mogu da zasnuju radni odnos ili zaključe ugovore na osnovu kojih bi mogli da ostvare pripadajuća prava kao što su: pravo na penziju, pravo na bolovanje, pravo na plaćeno odsusutvo, pravo na porodiljsko odsustvo, itd. U toku diskusije se naglasilo da i radnici sami često ne žele da reše svoje pitanje, odnosno ne žele da zasnuju klasičan radni odnos već su spremni da preuzmu sav teret i rizik na sebe, kako bi uvek imali opciju da zadrže fleksibilnost.

DISKRIMINACIJA

Tokom rada u fokus grupama, konkretno prilikom diskusije o diskriminaciji zaposlenih, pre svega je naglašeno da je termin diskriminacije dosta širok i da, između ostalog, obuhvata: pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Najveći broj radika susreće sa diskriminacijom već prilikom intervjua i zasnivanja radnog odnosa i to tako što poslodavci, doduše na indirektan način, zaposlenima postavljaju pitanja o bračnom statusu kandidata, planovima u vezi sa zasnivanjem porodice, političkim opredeljenjem i sl.

Kao najveći problem prilikom identifikovanja zlostavljanja na radu napomenuto je da često i sami zaposleni nisu voljni da istupe i da zlostavljanje prijave u strahu da bi posle mogli biti predmet revanšizma pa se češće odlučuju da zlostavljanje trpe, do određene mere, a nakon toga se uglavnom odlučuju da traže raspored na drugo radno mesto ili da napuste kompaniju.

NEFORMALNA EKONOMIJA

Tokom rada u fokus grupama, konkretno prilikom diskusije o neformalnoj ekonomiji, kao prvo pitanje postavljeno je pitanje definicije pojma „neformalna ekonomija“. Budući da je ovaj problem raširen po celom svetu, davanje jasne definicije je otežano jer razlike u pojmu su bile prilično velike, u zavisnosti od regiona o kom se govorilo. Neka načelna definicija, oko koje je postignut konsenzus da zadovoljava skoro sve regione, bila je da je to „svaki oblik rada u kom radnk ne uživa sva prava koja mu po zakonu pripadaju.” Ovako široko postavljena definicija, iako neprecizna, smatrana je kao najadekvatnija jer pruža širok obuhvat značenja te da može biti primenjena i na Južnu Ameriku, Severnu i Centralnu Ameriku, Afriku, Aziju pa i Evropu, iako se sam problem neformalne ekonomije po navedenim oblastima dosta razlikuje.

U zemljama Centalne i Južne Amerike, Afrike i Azije, kao poseban problem neformalne ekonomije naglašeni su radnici koji rade na ulici, odnosno „ulični prodavci/zabavljači” koji uopšte nemaju regulisan svoj status a često su i žrtve pljački i nasilja a za uzvrat nemaju nikakva prava jer ih sistem tih zemalja ne prepoznaje kao radnike.

U Severnoj Americi i Evropi, problem neformalne ekonomije je više obuhvaćen problemom radnika koji rade ili preko online platformi ili na online platformama, budući da oni iako su dobro plaćeni, često nisu u radnom odnosu i ne ostvaruju svoja prava iz rada u celosti, ali u određenoj meri imaju barem delimično regulisan status.

Zbog prevelikih razlika u samom terminu i problematici, nije donet zaključak kako problem rešiti, ali je postignuta načelna saglasnost da je potrebno da se ljudi sektora „neformalne ekonomije” svakog regiona bolje organizuju i da sindikati treba da im pomognu da ostvare svoja prava kroz direktne kontakte sa vladama svojih zemalja.

PRAVEDNA TRANZICIJA

Drugog dana konferencije u plenumu je diskutovano o pravu na pravednu tranziciju kao i na to kako sindikati mogu uticati na proces pravedne tranzicije i zaštititi i unaprediti prava radnika. Prilikom izlaganja pošlo se od definicije da se „tranziciona pravda usredsređuje na izazove sa kojima se društva u tranziciji suočavaju kada se treba boriti sa nasleđem masovnih kršenja ljudskih prava.” Kao glavni izazov, kada pričamo o pravednoj tranziciji u ovom trenutku, istaknuto je pravo svih ljudi, pa tako i zaposlenih, na zdravu životnu sredinu i dostojanstven rad. Na početku diskusije je rečeno da se pravo na život u zdravoj životnoj sredini najčešće svrstava u tzv. prava treće generacije ili prava solidarnosti, mada ima i onih koji smatraju da je ovo pravo specifična mešavina građanskih, političkih prava s jedne i socijalno, ekonomskih i kulturnih prava sa druge strane. Nezavisno od toga kako ovo pravo posmatrati, u toku panel diskusije je definisano da ovo pravo spada, u ovom trenutku, u korpus osnovnih ljudskih prava i da je obaveza svih sindikata, kao organizacija koje štite ljudska prava, da se uključe u proces zaštite životne sredine. Prilikom definisanja izazova došlo se do zaključka se sindikati moraju protiviti i boriti protiv tendecije da poslodavci, u nameri da se prikažu kao borci za zaštitu životne sredine, smanjuju broj zaposlenih ili da im ne povećavaju zarade tako što ističu da imaju velike „ekološke” troškove a da to zapravo, koriste kao izgovor kako bi zaposlenima uskretili pravo na dostojanstven rad i pravo na dostojanstvenu zaradu.

REGIONALNI ASPEKT RADA MREŽE

Nakon plenarne rasprave, prešlo se na rad po regionima, konkretno prema klasifikaciji ILAW mreže Srbija spada u region Evrope i Centralne Azije. Istaknuto je pre svega da je ovaj region prevelik i da se radi na tome da se uvede podela na podregione među kojima bi pored ostalih bili Istočna Evropa, Balkan, Kavkaz i Centralna Azija. Ovakva podela bi bila od posebnog značaja jer bi omogućila da se zemlje određenog regiona bolje povežu budući da se uglavnom radi o sličnim problemima i da četo dolazi do takozvanog „prelivanja” efekta u zakonodavstvu. Predstavnici zemalja su isticali probleme koje smatraju od značaja u svojim zemljama pa se tako došlo do zaključka da skoro sve zemlje regiona imaju probleme u oblastima: prava digitalnih radnih; prekarnih oblika rada; neformalna ekonomija; pitanja migracija i prava radnika migranata; prava na sindikalno organizovanje i delovanje; prava na štrajk i zlostavljanja na radu.

Istaknuto je da je potrebno povećati članstvo u Mreži, odnosno uključiti u rad predstavnike iz drugih država Zapadnog Balkana, a naročito pokušati veću koordinaciju između Albanije, Severne Makedonije i Srbije, a pogotovo u kontekstu inicijative „Otvoreni Balkan.” S obzirom da je jedan od ciljeva ove inicijative formiranje zajedničkog tržišta rada, razgovaralo se o mogućnosti da se između ove tri zemlje uspostavi mehanizam koji bi služio da se zaposleni koji žele da idu da rade u jednu od ove tri zemlje, u svojoj matičnoj zemlji budu informisani o radnim pravima koja važe u drugim zemljama. Jedan od predloga je bio i formiranje jedinstvene baze gde bi se razmenjivale informacije između sindikata kao i sudske presude koje mogu biti odznačaja predstavnicima drugih zemalja. U ovakvoj inicijativi ili kampanji uloga sindikata bi bila veoma korisna.

Opšti zaključak je da ILAW mreža, s obzirom da je još na početku rada ima veliki potencijal koji se može koristiti kako za obrazovanje i dalje usavršavanje njenih članova tako i za poboljšavanje komunikacija između sindikata i advokata i pravnika iz celog sveta.