U društvu nagomilanih nejednakosti koje je, istovremeno, preplavljeno osećanjem nesigurnosti, neizvesnosti i straha, bezmalo da je licemerno obeležavati „međunarodni dan“ posvećen ma kojoj od vrednosti koje ubrzano gubimo. Možemo li unaprediti socijalnu pravdu 20. februara ma koje godine? Možemo li dostići punu rodnu ravnopravnost bilo kojeg 8. marta? Obeležavanje ovih važnih datuma u srpskoj stvarnosti izgleda kao loš izgovor da ostala 364 dana u godini ne učinimo ništa.
Nama nisu potrebne protokolarne dijaloške forme za promociju ravnopravnosti i solidarnosti sa ženama, jednako kako nam nisu dovoljna stalna insistiranja na borbi protiv rodnih stereotipa i predrasuda. Retorička opredeljenja, ma kako ih kvalitetno oblikovali i plasirali u uspavanu javnost, ispostavljaju se nemoćnima u promeni kolektivne svesti i nasleđenih konzervativnih i patrijarhalnih obrazaca.
Većini nas je odavno poznato da su žene manje plaćene od svojih muških kolega za isti rad, da su u većoj meri izložene riziku od nezaposlenosti, da češće rade na poslovima koji su sve – osim dostojanstveni i da raspolažu sa znatno manje slobodnog vremena. Opšte je poznato, takođe, i da se žene teže penju na svim hijerarhijskim lestvicama u društvu, da su značajno manje zastupljene na pozicijama odlučivanja u politici, privredi, nauci, kulturi, pa i sindikatima, te da su izloženije višestrukim diskriminacijama, kao i svim oblicima nasilja na različitim životnim poljima – od porodičnog do poslovnog. Pored toga, problem usklađivanja poslovnog i privatnog života i dalje se dominantno tretira kao „ženska“ odgovornost.
Brojne su inicijative koje izviru iz sindikalno i aktivistički organizovanog civilnog društva i koje se trude da, što je glasnije moguće, ukažu na pobrojane probleme. Postoje, iako stidljivi, i napori javne vlasti da se nešto promeni. Tako je Srbija, 2016. godine, postala prva zemlja van Evropske unije koja objavljuje Index rodne ravnopravnosti. Brojne pojedinačne javne politike, takođe, targetiraju žene kao osetljivu društvenu kategoriju i izrađuju akcione planove za poboljšanje njihovog položaja u sistemu obrazovanja i na tržištu rada.
Pa, ipak, najnoviji Index rodne ravnopravnosti, objavljen u decembru prošle godine, beleži sasvim skromne pomake. Pored toga, u domenu rada i znanja, indikatori beleže i pogoršanje u pogledu segregacije. Iako se zaposlenost žena skromno poboljšala, to se odigralo u sektoru usluga – sektoru sa nižim zaradama. Ova vrsta segregacije generisana je segregacijom u obrazovanju koja, takođe, beleži pogoršanje. Nedostaju i politike koje bi, pored uvećanja participacije žena, obuhvatile i ishode u ekonomskim nejednakostima.
I dok Srbija sebe samozaljubljeno percipira kao zemlju u kojoj položaj žena i ne zaostaje mnogo za evropskim prosekom, ovih je dana jedna profesorka matematike na Beogradskom univerzitetu čelom udarila u čuveni „stakleni plafon“. Nakon gotovo dve decenije rada sa studentima, uprkos odličnim ocenama i preporukama Komisije, ostala je bez dugo očekivanog izbora u zvanje redovnog profesora, o čemu je javnost obaveštena putem medija. Kolege su joj, naime, zamerile ni manje ni više nego „preterano porodiljsko odsustvo“. Drugim rečima, ona nije zaslužila zvanje redovnog profesora, budući da je majka troje dece. U Srbiji, 2019. godine.
Negde, dakle, grešimo. Činjenica da je jezik zvaničnih institucija postao, u velikoj meri, rodno senzitivan, nije promenila mnogo. Očito je da su nam potrebne efikasnije i plodnije politike.
Budući da solidarnost, tolerancija i socijalna pravda bez rodne ravnopravnosti postaju tek beskorisne verbalne kič-ikebane neokonzervativizma, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ vas pozivaju na istinski dijalog o položaju žena u Srbiji danas.
Tribina pod nazivom „U susret Međunarodnom danu žena“ biće održana 6. marta 2019. godine, u Beogradu (Impact Hub, Makedonska br. 21), od 17 do 19h.
Na tribini će govoriti:
Tatjana Macura, narodna poslanica,
Aida Ćorović, aktivistkinja,
Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju,
Snežana Pantović, novinarka Radio Beograda, i
Vjekoslava Stupin, poverenica sindikata „Nezavisnost“ u preduzeću „Lear“.
Razgovor će moderirati novinarka Jovana Gligorijević.
UGS NEZAVISNOST
Zoran Stojiljković, predsednik