- mart 2022. Kategorija: Vesti Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Shutterstock
Nedovoljna budžetske izdvajanja Srbije u oblasti socijalne zaštite dovela su do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva, stav je Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija
Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija izrazio je zabrinutost zbog činjenice da minimalna plata u Srbiji ne pokriva troškove minimalne potrošačke korpe i preporučio državi da poveća iznos minimalne plate i uskladi je sa troškovima života.
Komitet UN sa sedištem u Ženevi usvojio je nedavno Zaključna zapažanja o Trećem periodičnom izveštaju Republike Srbije o primeni Pakta o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima.
Nedovoljna izdvajanja za socijalnu zaštitu
U dokumentu se ističe da su nedovoljna budžetske izdvajanja Srbije u oblasti socijalne zaštite što je dovelo do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva. Država mora povećati budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu i povećati obuhvat i iznos socijalnih davanja. Takođe, neophodno je preispitati uslove vezane za beneficije socijalne pomoći, posebno roditeljski dodatak i novčanu socijalnu pomoć, sa ciljem da se uklone uslovi koji su diskriminatorni ili imaju diskriminatorski efekat i koji su u suprotnosti sa normama ljudskih prava i preduzeti efikasne mere kako bi se povećale stope takvih beneficija.
Srbija treba da poveća broj socijalnih stambenih jedinica koje se pružaju ugroženim i marginalizovanim pojedincima i porodicama kao i da ukine porez na imovinu ljudima koji žive u socijalnim stanovima. Potrebno je obezbediti trajna stambena rešenja ljudima koji žive u neformalnim naseljima i nelegalnim zgradama i poboljšati njihove uslove života. Takođe, iseljavanja (deložacije), kada su neizbežna, moraju biti izvršena u skladu sa zakonom, da im prethode konsultacije sa osobama koje se iseljavaju i da se razmotre alternative. Takvi postupci moraju da rezultiraju odgovarajućom nadoknadom ili obezbeđivanjem adekvatnog alternativnog smeštaja.
Veliki broj mladih bez posla
Komitet UN je po prvi put je Srbiji uputio preporuke koje se direktno odnose na mlade kao ranjivu kategoriju, za unapređenje njihovog položaja u oblasti ekonomskih i socijalnih prava. U preporukama Komitet je izrazio posebnu zabrinutost zbog velikog broja nezaposlenih mladih u Srbiji i velikog broja mladih koji nisu u obrazovanju, zapošljavanju, ili stručnoj obuci, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava.
U saopštenju je navedeno i da su studenti u dualnom sistemu obrazovanja i mladi na programima plaćenih praksi plaćeni manje od minimalne zarade i često rade pod lošim uslovima.
Komitet je pozvao Srbiju da intenzivira napore za smanjenje nezaposlenosti, posebno među mladima, i unapredi mere aktivne politike zapošljavanja otkrivanjem uzroka problema dugoročne nezaposlenosti.
Istakli su da su neophodne i efikasne mere za zaštitu od radne eksploatacije učenika i mladih ljudi na programima prakse, kao što je „Moja prva plata“, i naglasili da besplatna pravna pomoć treba da bude dostupna svima.
Komitet je konstatovao da je delegacija Srbije predočila konkretan plan za ratifikaciju Opcionog protokola uz Pakt do kraja 2022. Međutim, Komitet je i dalje zabrinut zbog odsustva sudskih odluka koje se pozivaju na odredbe Pakta u svojim odlukama i nedostatak specijalizovane obuke za sudije, tužioce i advokate. Takođe je zabrinut zbog nedostatka svesti javnih zvaničnika o obavezama države članice prema Paktu, posebno onih koji su odgovorni za sprovođenje Pakta
Potrebno je podići svest javnosti o dostupnosti besplatne pravne pomoći i proceduri podnošenja zahteva, posebno među radnicima u centrima za socijalni rad i ugroženim i marginalizovanim pojedincima i grupama, uključujući žene, mlade, osobe sa invaliditetom, Rome, izbeglice, tražioce azila, migrante, interno raseljena lica i žrtave trgovine ljudima.
O primeni upućenih preporuka Srbija treba da dostavi izveštaj u martu 2027. godine. Ipak, Komitet je zatražio od Srbije da do marta 2024. godine dostavi izveštaj o primeni urgentnih preporuka koje se odnose na biznis i ljudska prava, položaj branitelja ljudskih prava i položaj i ostvarivanje socjalnih prava tzv. pravno nevidljivih lica.
Šta je Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima je multilateralni ugovor koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 16. decembra 1966. godine, a koji je stupio je na snagu 3. januara 1976. Pakt obavezuje države članice da unapređuju ekonomska, socijalne I kulturna prava, uključujući radna prava, pravo na zdravlje, obrazovanje i adekvatan žiuvotni standard. Bivša SFRJ je potpisala ugovor 1967 a ratifikovala ga 1971. Kao samostalna država, Srbija je ratifikovala Pakt 12. marta 2001. godine.
U Srbiji je aktivna Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava koju su osnovale organizacije civilnog društva. Cilj Platforme je da obezbedi ujedinjeni i standardizovan pristup aktivnostima tematskog, pravovremenog i kvalitetnog izveštavanja u odnosu na mehanizme UN za ljudska prava. Organizacije članice Platforme su: Astra; Atina; A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava; Beogradski centar za ljudska prava; Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije; Centar za prava deteta; Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM; Nacionalna organizacija Osoba sa Invaliditetom i druge OCD aktivne na planu borbe za ljudska prava.
S.R.
