Vlada Republike Srbije je 14. februara 2018. godine, na osnovu člana 4. stava 5. tačka 2. Zakona o komunalnim delatnostima donela UREDBU O NAČINU I USLOVIMA ZA OTPOČINjANjE OBAVLjANjA KOMUNALNIH DELATNOSTI, koja je istog dana objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br.13, a stupa na snagu 22.02.2018.
Poslovno udruženje KOMDEL je sačinilo komentar na donetu uredbu, koji Vam prenosimo u skraćenoj verziji.
U odnosu na prvobitnu nameru da se uredbom obuhvati većina komunalnih delatnosti, kako je stajalo i u tekstu Predloga uredbe, broj komunalnih delatnosti obuhvaćenih uredbom na kraju je ipak smanjen. Naime, u proceduri međuministarskog usaglašavanja, pojedini resori u Vladi su stavili određene primedbe i rezerve na visoko postavljene zahteve oko uslova za obavljanje pojedinih komunalnih delatnosti. Tim povodom resorno ministarstvo je preko SKGO (Stalne konferencije gradova i opština) i KOMDEL-a, kao asocijacija lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća, sprovelo anketu čiji je cilj bio da se pre razmatranja na Vladi još jednom proveri stanje na terenu.
Rezultati ankete su pokazali da značajan broj komunalnih preduzeća trenutno ne bi bio u stanju da ispuni zahtevane uslove i shodno tome resorno ministarstvo opredelilo se za oprezniji pristup, tako da je na kraju uredbom obuhvaćeno 6 komunalnih delatnosti i to:
(1) gradski i prigradski prevoz putnika u delu koji obuhvata javni linijski prevoz putničkim brodom, skelom i čamcem za privredne svrhe;
(2) upravljanje grobljima i sahranjivanje;
(3) pogrebna delatnost;
(4) obezbeđivanje javnog osvetljenja;
(5) dimničarske usluge i
(6) delatnost zoohigijene.
Rezultati ankete su pokazali da su prvobitno predloženi uslovi za otpočinjanje obavljanja tri komunalne delatnosti – upravljanje otpadom i održavanje čistoće i zelenila na javnim površinama, za dobar broj naših komunalnih preduzeća, nedostižni.
Posebno su bili nedostižni za komunalna preduzeća iz manjih opština. Resorno ministarstvo je videvši rezultate anketa u potpunosti uvažilo razloge i prilagodilo predlog tako da su za sada delatnosti na kojima je bilo najviše odstupanja, izuzete. Međutim, to što komunalna preduzeća ne mogu da ispune uslove je samo po sebi zabrinjavajuće i na svoj način govori o nedovoljnim kadrovskim i tehničkim kapacitetima komunalnih preduzeća. To je trenutno možda i najveći problem sa kojim se mora suočiti i koji u interesu svih, treba hitno rešavati.
Osnovna regulativa uredbe
U opštem delu uredbe regulisana je procedura koja se najvećim delom odnosi na sadržinu i formu zahteva koji javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt, podnosi ministarstvu nadležnom za poslove komunalnih delatnosti. (član 3 uredbe).
Zahtev se podnosi za svaku komunalnu delatnost pojedinačno, a treba da sadrži sledeće obavezne elemente:
1) poslovno ime podnosioca zahteva;
2) sedište podnosioca zahteva;
3) izvod o registrovanim podacima iz nadležnog registra;
4) poreski identifikacioni broj podnosioca zahteva;
5) naziv komunalne delatnosti na koju se zahtev odnosi.
U poslednjem stavu člana 3 rečeno je da podnosilac zahteva podnosi zahtev za proveru ispunjenosti uslova za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti ministarstvu nadležnom za poslove komunalnih delatnosti pre donošenja odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o poveravanju obavljanja komunalne delatnosti.
U članu 4 pobrojana su sledeća dokumenta čiji se overeni prepisi podnose uz zahtev:
1) osnivački akt;
2) opšti akt kojim je utvrđena sistematizacija radnih mesta;
3) uverenja nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje da su
izmirene sve poreske obaveze i obaveze po osnovu doprinosa;
4) akt nadležnog organa kojim se potvrđuje da zakonski zastupnik podnosioca zahteva nije pravnosnažno osuđivan za krivično delo koje ga čini nedostojnim ili nepodobnim za obavljanje komunalne delatnosti;
5) dokaz o odgovarajućem broju stručno osposobljenih kadrova pojedinačno za svaku komunalnu delatnost u skladu sa ovom uredbom;
6) dokaz u pogledu tehničkog kapaciteta pojedinačno za svaku komunalnu delatnost u skladu sa ovom uredbom;
7) dokaz o uplati republičke administrativne takse za izdavanje rešenja.
U delu Uredbe kojim se propisuju minimalni uslovi koje moraju da ispune vršioci komunalnih delatnosti za otpočinjanje obavljanja pojedine komunalne delatnosti proveravaju se kadrovski i tehnički kapaciteti.
Zašto komunalna preduzeća nemaju dovoljno tehničkih i kadrovskih kapaciteta ?
Činjenica da dobar broj komunalnih preduzeća ne bi mogao da ispuni zahtevane uslove, sama po sebi je zabrinjavajuća i otvara pitanje zašto je to tako i zašto se uopšte dozvolilo da dođemo u tu poziciju?
Slabljenje kapaciteta komunalnih preduzeća je rezultat toga što je u poslednjih 10-tak godina zamrla investiciona aktivnost. O nedopustivo niskom nivou javnih investicija u opštinama i gradovima govori i prošlogodišnji izveštaj Fiskalnog saveta o stanju u lokalnim javnim finansijama.
Cene komunalnih usluga kao jedan od osnovnih izvora za finansiranje investicija su ubedljivo među najnižima u regionu. Sve do 2012-te godine cene su bile i pod dodatnom kontrolom Republike, a u tom periodu zabeležen je najveći realni pad i zaostajanje koje do danas nije nadoknađeno. Takve neekonomske cene naravno da nemaju niti mogu imati u sebi akumulaciju, a nije redak slučaj da u cenama nema čak ni amortizacije iz koje bi se finansirale makar minimalne investicije u zamenu dotrajale i izraubovane opreme. Danas su kapaciteti i tehnička opremljenost komunalnih preduzeća manji nego što su bili, pa utoliko ne čudi to da dobar broj ovih preduzeća nema dovoljno tehničkih kapaciteta i ne bi mogao da ispuni prvobitno definisane uslove iz predloga uredbe.
Drugi problem je što i kadrovski kapaciteti komunalnih preduzeća već decenijama unazad i iz godine u godinu slabe. Više je razloga za to, ali evidentno je da se u komunalnim preduzećima pogoršava starosna pa i kvalifikaciona struktura, stručno usavršavanje i osposobljavanje je zapostavljeno, a vrhunski stručnjaci traženijih profila u komunalna preduzeća odavno nemaju interes da dođu niti dolaze.
U poslednjih nekoliko godina od kada su doneti restriktivni propisi u oblasti zapošljavanja, uključujući i zabranu zapošljavanja koja je na snazi još od decembra 2013-te, situacija je još gora. Komunalna preduzeća dovedena su u poziciju da više ne mogu da obezbede dovoljno kadrova čak i na onim najosetljivijim radnim mestima koja su ključna za obavljanje osnovnih delatnosti. Ovi restriktivni propisi se u praksi „zaobilaze“ preko raznih modaliteta privremenog radnog angažovanja koje u suštini nije rezultat privremene već trajne potrebe za radnicima koji obavljaju poslove na osnovnim delatnostima. U tim okolnostima ne postoji niti može da se vodi kadrovska politika koja je u preduzećima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa i te kako potrebna. Tim pre što su evidentni problemi i u segmentu zarada i nagrađivanja.
Zarade u komunalnim preduzećima su paralelno sa nominalnim umanjenjem od 10% zamrznute na nivou iz novembra 2014., a zaposleni u javnim preduzećima su jedini deo javnog sektora kome nije dopušteno da u ovih nekoliko godina, ni za jedan jedini procenat izvrše nominalno povećanje tako umanjenih i zamrznutih zarada. Sve više zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima spalo je na to da prima minimalnu (garantovanu) zaradu. Time su rasponi u primanjima smanjeni (negde potpuno eliminisani) tako da radnici koji rade na složenijim i odgovornijim poslovima dodatno gube motive za rad. Ovo ujednačavanje primanja dodatno pospešuju dodaci i naknade za koje su se u postupku pregovaranja oko kolektivnih ugovora izborili reprezentativni sindikati, a koji se isplaćuju nezavisno od radnih učinaka i linearno (svi dobijaju isti iznos).
1 komentar
Zoran Stamenković
Kada je u pitanju priča o „slabljenju kapaciteta komunalnih preduzeća“, u ovom tekstu su greškom ili namerom ispuštena tri glavna razloga konstatovane pojave slabljenja:
– nestručno upravljanje preduzećima od strane dirigovanih direktora – partijskih aktivista,
– ostvarivanje zarade merilima poltronstva umesto struke i
– mnogobrojno uhlebljavanje partijskih aktivista, simpatizera i rodbine, potpuno nepotrebno i neodrživo obimu delatnosti, koju obavljaju.