Ogromna je podrška javnosti akcijama Evropske unije za regulisanje upotrebe veštačke inteligencije na radnom mestu
Evropska komisija je upravo objavila istraživanje u kome je 26.000 građana širom Evrope iskazalo svoje stavove o korišćenju veštačke inteligencije (AI) u radu. Rezultati istraživanja pokazuju da ubedljiva većina od 82 odsto ispitanika smatra da je važno uvesti pravila koja štite privatnost radnika, a takođe veliki broj njih (77%) kaže da radnici i njihovi predstavnici budu uključeni u usvajanje novih tehnologija.
Tri četvrtine anketiranih (75%) ukazuje da je važno imati pravila koja nameću veću transparentnost u korišćenju digitalnih tehnologija za upravljanje ljudskim resursima, a gotovo isti procenat (74%) smatra da je potrebno zabraniti potpuno automatizovane procese donošenja odluka. Da treba ograničiti automatizovano praćenje zaposlenih smatra 72 odsto ispitanika.
AI i kolektivno pregovaranje
Istraživanje je takođe pokazalo da su ljudi skloniji upotrebi veštačke inteligencije u državama članicama Evropske unije u kojima postoji visok nivo kolektivnog pregovaranja.
Pomeniti nalazi su u skladu sa istraživanjem Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koje je pokazalo da je veća verovatnoća da će radnici prijaviti pozitivne uticaje veštačke inteligencije ukoliko postoji proces konsultacija sa njihovim sindikatima.
Evropska konfederacija sindikata (EKS) ukazuje da istraživanje EU jasno pokazuje zašto bi u prioritetima Evropske komisije trebalo da bude uvođenje direktive o veštačkoj inteligenciji u oblasti rada.
Tim povodom generalna sekretarka EKS-a Ester Linč je istakla da uvođenje veštačke inteligencije na poslu može i treba da značajno poboljša efikasnost i bezbednost koja će koristiti zaposlenima i povećati konkrentnost evropskih kompanija.
Rezolucija UN o primeni AI
“Međutim, poruka javnosti je jasna: veštačka inteligencija mora biti uvedena na radna mesta na način koji poštuje prava radnika. Videli smo šta se desilo u platformskim kompanijama kada se veštačka inteligencija upotrebljavala bez zaštitnih mera: nedostatak transparentnosti koji je doveo do eksploatacije i diskriminacije”, rekla je Linč.
Zato u EKS-u smatraju da treba poštovati dokaze da veštačka inteligencija daje pozitivne efekte kada se uvodi putem kolektivnog pregovaranja sa sindikatima. Ne samo da bi to osiguralo poštovanje radničkih prava, već bi omogućilo da radnici budu obučeni kako bi maksimalno iskoristili prednosti veštačke inteligencije.
Stav EKS-a je veoma jasan: Evropska komisija mora da deluje na osnovu sopstvenog istraživanja i odmah kreira direktivu o veštačkoj inteligenciji u svetu rada kao deo normativnog paketa o kvalitetnim poslovima.
Veštačka inteligencija u Srbiji
Istraživanje Centra za tehnološko preduzetništvo i inovacije ICT Hub, nedavno publikovano, pokazuje da veštačku inteligenciju (AI) koristi tek 34 odsto kompanija u Srbiji. Ovo istraživanje, zasnovano na uzorku od 157 kompanija različitih veličina i industrijskih sektora, pruža detaljan pregled trenutne primene AI tehnologija, identifikujući ključne prepreke i mogućnosti za dalji razvoj u Srbiji.
Najveća primena AI u Srbiji je u sektorima informacija, komunikacija i stručnih delatnosti, dok tradicionalne industrije zaostaju u digitalizaciji i automatizaciji. Kompanije koje su već uvele veštačku inteligenciju i integrisale svoje poslovanje prijavljuju brojne koristi: navode da je poboljšano donošenje odluka, da su smanjili troškove i ubrzali rešavanje zadataka, te da su unapredili svoju efikasnost.
Preduzeća koja koriste AI kao rezultate navode i poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga i povećanje zarada, ali se u zaključcima istraživanja ukazuje da postoje izazovi primene tehnologije veštačke inteligencije u svakodnevnom poslovanju.
Kao neki od izazova navode se nizak nivo kvaliteta podataka, nedovoljno iskustvo angažovanih, visoki troškovi, integracija sa postojećim softverskim rešenjima. Zanimljiv je nalaz da približno 61 odsto firmi koje primenjuju veštačku inteligenciju koristi samo jedan tip tehnologije i to najčešće mašinsko učenje.
Na drugoj strani, većina firmi uopšte nema pozitivan pristup u uvođenju veštačke inteligencije, a istraživači ukazuju da se može reći da čak ne razumeju taj značaj. Tek svaka deseta kompanija prepoznaje značaj veštačke inteligencije u sopstvenom poslovanju, dok 35 odsto kompanija smatra da veštačka inteligencija uopšte nije relevantna za njihovu industriju. Ukupno, približno 65 odsto kompanija ne koristi veštačku inteligenciju, prvenstveno zato što smatraju da za njih nije relevantna, ali i zato što nemaju dovoljno znanja i veština i da su im preveliki troškovi primene AI.
Od onih firmi koje ne koriste AI u svom poslovanju, 58,9 odsto eksplicitno kaže da nikada ne bi ni prihvatili primenu veštačke inteligencije.
Priredio S. R.
