Vlada Srbije odlučila je juče, potpuno očekivano, da će nova minimalna cena rada za period januar – decembar 2024. godine, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, iznositi 47.154 dinara, što je ravno iznosu od 401 evra.
Podsećamo da je još 26. jula predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i poslednjih nekoliko godina zaredom, mimo svojih ovlašćenja najavio da će novi “minimalac” do kraja godine biti povećan na približno 400 evra.
Prema odluci Vlade, minimalna cena radnog časa sa dosadašnjih 230 dinara biće povećana na 271 dinar, odnosno za 17,8 odsto.
Zanimljivo je obrazloženje objavljeno na sajtu Vlade da će novi iznos minimalne cene rada “ujedno biti značajno iznad očekivane prosečne inflacije od 4,9 odsto u 2024. godini (!?), što će uticati i na brže i značajnije približavanje minimalne zarade minimalnoj potrošačkoj korpi“. Prema zvaničnoj statistici, godišnja stopa inflacije u Republici Srbiji u avgustu bila je 11,5 odsto.
U pregovorima o povećanju minimalne cene rada reprezentativne sindikalane centrale Ujedinjenih granski sindikati „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata insistirali su na svom starom zahtevu da „minimalac“ ne sme biti niži od vrednosti najniže potrošačke korpe, koja je podgrejana poskupljenjima uveliko nadmašila svoju junsku cenu od 52.000 dinara. Zajednički zahtev sindikata je i da se upravo zbog inflacije minimalna zarada usklađuje dva puta u toku godine, ali je Vlada odbila oba predloga.
Inače, Socijalno-ekonomski savet je još 2018. godine zauzeo jedinstven stav sva tri socijalna partnera (Vlada, sindikati, udruženje poslodavaca) da se najkasnije za tri godine minimalna cena rada izjednači sa cenom najniže potrošačke korpe. Ni pet godina kasnije Vlada taj dogovor nije želela da ispoštuje.
Jučerašnjom odlukom Vlade je 11 put za poslednjih 12 godina jednostrano, bez saglasnosti sindikata, odlučila o „minimalcu“ koji po nekim procenama danas prima više od 400.000 zaposlenih u Srbiji.
Prema podacima nacionalnih statistika država bivše Jugoslavije, Srbija se u 2023. po iznosu minimalne zarade od približno 40.000 dinara (oko 340 evra) nalazi pri dnu lestvice – manji su iznosi samo u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Najbolje rangirana je Slovenija u kojoj nešto više od 30.000 radnika (od ukupno 900.000) prima najnižu cenu rada od 1.203 evra. Sledi Hrvatska u kojoj približno 70.000 radnika (od ukupno 1,6 miliona) prima najnižu zaradu od 560 evra. U Crnoj Gori minimalnu zaradu od 450 evra prima oko 50.000 radnika (od ukupno 250.000 zaposlenih). U BiH je najniža cena rada utvrđena u Federaciji 596 konvertibilnih maraka (nešto više od 280 evra) dok “minimalac” u Republici Srpskoj iznosi 700 konvertibilnih maraka (oko 357 evra). Najnižu zaradu u BiH prima približno 70.000 od ukupno oko 840.000 zaposlenih.
Minimalna zarada u Severnoj Makedoniji iznosi 327 evra, a prima je svaki deseti od približno 700.000 zaposlenih.
S.R.
