- avgust 2022. Kategorija: Intervju Izvor: Nezavisnost.org Foto: Medija centar
Nerazumno je da se istovremeno zagovaraju smanjenje korupcije i nastavak poreske politike kojom se subvencionišu preduzetnici, posebno strani, mada nije sasvim jasno koliko je reč o stranim ulaganjima a koliko o domaćim parama koje se iz poreskih rajeva ulažu kao strane. U Srbiji je korumpirana politika, jer je reč o potpuno nelegalnom sistemu lične vladavine, a onda je korumpiran i čitav sistem privređivanja gde je nepravičan poreski sistem neminovan, ocenio je ekonomista Vladimir Gligorov u razgovoru za portal Nezavisnost.org.
Hoćemo li predstojeće zime živeti na ivici gladi ili ćemo baš mi jedini biti siti dok će svet gladovati ljubomorno zagledajući u prepune silose srpske pšenice? Kako razumeti krajnje kontradiktorne poruke vlasti o predstojećoj zimi, šta će poskupeti i ko će sve to stvarno da plati? Zašto je inflacija u Srbiji viša nego u zemljama EU čak i sada kada država kontroliše većinu cena i kolika nas poskupljenja očekuju kada se ukinu njihove zabrane? Kako će u vrtlogu inflacije proći sve većui broj građana koji žive na kredit? I konačno, koja je veza između politike, korupcije, stranih investitora i izbegavanja progresivnog oporezivanja u zemlji u kojoj oni sa minimalnim platama plaćaju iste namete kao i oni koji zarađuju milione evra? Ovo su neka od pitanja na koja nam je u razgovoru za Nezavisnost.org odgovarao ekonomista Vladimir Gligorov.
Kakva nas zima očekuje imajući u vidu stanje u energetskom sistemu Srbije koji se mesecima unazad zadužuje?
Nema brzog rešenja imajući u vidu stanje u elektropivredi Srbije. Kako nema volje da se taj sektor reformiše, ostaje izbor između uvoza i zaduživanja, na jednoj strani, i velikog rasta cena energije, na drugoj. Nije reč o novom problemu. Ono što će biti dodatni problem jeste poskupljenje kredita. Ukoliko za godinu ili dve kamata na strane dugove dođe tamo gde je bila pre desetak godina, javne će se finansije naći u nezavidnom položaju. Tako da nije toliko problem zima koja dolazi, posebno ako ne bude previše hladna, već trajni teret energentskog sistema koji će morati da se finansira po sve nepovoljnijim uslovima. Naravno, dugovi elektroprivrede su državni, a nije izvesno da bi, ako do toga dođe, mogli da se pokriju iz prodaje imovine, dakle iz privatizacije, jer je nepoznata stvarna vrednost te imovine, a koja bi lako mogla da bude negativna.
Nije dakle potrebno očekivati sledeću zimu sa nekim posebnim strahom, ali tu je dugoročni problem čitavog javnog sektora koji je upropašćen, što će zahtevati znatna sredstva pod nepovoljnim uslovima da bi se doveo u red. Pa nije toliko problem što zima dolazi, nego što će potrajati.
Zašto je u Srbiji inflacija veća nego u većini zemalja Evrope? Da li je tačno da je skok cena uvezen ili su ipak posredi i neki unutrašnji faktori?
Bilo bi najpre potrebno znati koja je tačno inflacija u Srbiji. Ovo zato što su mnoge cene pod administrativnom kontrolom. To naravno proizvodi gubitke i u privatnom i u javnom sektoru. U nekom času će biti potrebno dozvoliti korekciju cena koje su sada zamrznute ili ih određuje država i onda će se videti koji je doprinos uvozne inflacije, a koliki je doprinos potisnute inflacije. Recimo, ako je cena hleba 50 ili 60 dinara, a bila bi 100 ili 120 ako ne bi bila propisana, onda je inflacija zapravo brža nego što se registruje. Isto važi i za mnoge javne i komunalne usluge, a naravno i za cenu struje, grejanja i onda praktično za sve ostalo. Konačno, tu je i rast penzija i plata koji tek predstoji, jer je potrebno bar delimično pokriti rast cena. Uz to, i najvažnije, u režimu fiksnog kursa, monetarne mere ne mogu previše da pomognu, već će sve to biti fiskalni problemi. A onda se lako može doći tamo gde se bilo pre deset godina kada je bilo potrebno spašavati javne finansije.
Kakvu jesen i zimu da očekujemo imajući u vidu zamrznute cene odnosno najavljena poskupljenja energenata?
Da, to će biti izazov. Ne samo kada zahladni, već u sledećih par godina. Obično se greši, tako je često bilo u prošlosti, jer se veruje da vlasti mogu da racionišu inflaciju, da se tako izrazim. Budžetski prihodi rastu brže od rashoda, jer se oni koriguju kasnije, pa izgleda kao da je inflacija zapravo povoljnija po javne finansije. Naravno, sa vremenom dolazi do kašnjenja naplate poreza i doprinosa i potrebno je ubrzati inflaciju da bi se punio budžet. Pa raste zavisnost od inflatornog poreza. Onda će u nekom času, to neće biti ove zime, morati da se stabilizuju cene i to je obično skupo i na tržištu rada i u potrošnji. Tako da je najveći problem to što se misli na kratak rok, do zime ili do proleća, pa onda zima dođe kada joj nije vreme.
Kako da razumemo fatalističke najave predsednika a onda zlatno doba koje najavljuje ministar poljoprivrede govoreći o žetvi pšenice. Šta je istina?
Imajući u vidu sušu verovatno će podbaciti poljoprivredna proizvodnja ove godine. Srpska privreda zavisi od poljoprivrede više nego druge zemlje, a opet poljoprivredna proizvodnja, zbog niske produktivnosti, zavisi više od klime nego u drugim zemljama. Tako da sve zavisi od vremenskih prilika. Inače kako rastu cene hrane, bar u ovom času, to bi trebalo da je povoljno za zemlju koja ima relativno veliki poljoprivredni sektor.
Koliko mogu da razumem Vučića on uvek najavljuje da će biti teško ili čak gotovo nemoguće, pa je onda svaki ishod gotovo herojska pobeda. To je nešto kao fudbalska motivacija i igrača i publike. Biće teško, protivnik je mnogo jači, izgledi su nikakvi, a onda zima prođe, nema masovne gladi i eto herojske pobede.
U ovom trenutku je štednja stanovništva (12 milijardi evra) skoro izjednačena sa kreditima, među Kojima polovinu čine keš i potrošački krediti. Treba li da se zabrinemo i da li je to dokaz raslojavanja u zemlji?
Pa, imovinska nejednakost i nejednakost u dohocima je velika u Srbiji. Kako će rasti ne samo kamate nego i drugi troškovi bankarskih usluga, ljudi koji se hrane na kredit će se naći u veoma rđavom položaju. Njihov rad i imovina će pojeftiniti što će naravno biti povoljno za one koji će moći dodatno da se obogate. Ovo se u Srbiji ponavlja otprilike svakih desetak godina.
Najveći broj ljudi živi od danas do sutra. To je nepovoljno ne samo što je štednja relativno mala, već i zato što nužda umanjuje vrednost sutrašnje potrošnje u odnosu na današnju. A to opet vodi visokim kamatnim stopama, što opet za posledicu ima niske naknade za rad i za ulaganje u znanje.
Trenutno je relativno malo nenaplativih potraživanja u bankarskom sistemu, ali će se to promeniti kako se budu pogoršavali uslovi zaduživanja. A to će biti neizbežno kako bi se usporila inflacija smanjenjem potrošnje.
Kako vidite to što Srbija godinama beži od progresivnog oporezivanja koje bi omogućilo povećanje neoporezivog dela plate, odnosno pravičniju raspodelu nameta?
Razlog je u tome što se veruje u efikasnost poreske politike u, kako se to kaže, privlačenju stranih i uostalom domaćih ulaganja. Pa se ne samo niskim porezima nego i subvencijama iz budžeta, dakle negativnim poreskim obavezama, podstiču ili gotovo potkupljuju ulaganja. Ovo se opravdava rđavim ili u svakom slučaju nekonkurentnim prirednim sistemom i nedelotvornim privrednim ustanovama. Pa poreski obveznik garantuje preduzetnicima dobit kroz niske ili negativne poreske obaveze. Ovo ima za posledicu da se ulaže u poslove koji u uobičajenim okolnostima ne bili isplativi. I koliko je više takvih poslova, utoliko je teže promeniti poreski sistem kako bi se oporezovali oni koji na postojećem sistemu zarađuju.
Ko zarađuje na aktuelnom sistemu?
Među onima koji zarađuju na tom sistemu su i ljudi na vlasti i oni koji su im bliski. Pa onda nije nikakvo čudo da je sve korumpirano, od poslova do politike. Meni je nerazumljivo da se istovremeno zagovaraju mere smanjenja korupcija i nastavak poreske politike kojom se subvencionišu preduzetnici, posebno strani. Mada nije sasvim jasno koliko je reč o stranim ulaganjima a koliko o domaćim parama koje se najpre isele u poreske rajeve a potom se ulože kao da su neposredna strana ulaganja.
Konačno sada je već dugo na vlasti jedna stranka koja sve više očekuje da ima korist upravo od tog sistema, pa dok se svi ne namire, a to će reći unedogled, ne može se očekivati da će se bilo šta promeniti. Jer, uostalom, korumpirana je politika, jer je reč o potpuno nelegalnom sistemu lične vladavine, a onda je korumpiran i čitav sistem privređivanja gde je nepravičan poreski sistem neminovan.
Šta u ovom trenutku vidite kao ključne prednosti a šta su slabosti ovdašnje privrede i ekonomske politike uopšte imajući u vidu aktuelna dešavanja u Ukrajini i svetu?
Strateški problem u svetlu ratnih sukoba i pretnji jeste energetska zavisnost od Rusije i novčana zavisnost od Kine. Dok je izvoz uglavnom usmeren ka Evropskoj uniji. Ukoliko se nastavi raspad privredne globalizacije, jer se teži multipolarnom svetu, što i srpska politika podržava, biće teško uskladiti zavisnost od neevropskih poslova sa prisustvom na evropskom tržištu. To je naravno posledica odustajanja od članstva u EU, jer je to pol kojem Srbija privredno gravitira.
Sa stanovišta privredne politike, najveći je problem oslanjanje na javna ulaganja i na strana ulaganja koja su zapravo državni projekti, dok je privatni sektor, nezavisno od toga da li je reč o domaćim ili stranim ulaganjima, nedovoljno razvijen. Sa stanovišta domaće privrede sasvim je svejedno da li su preduzetnici domaći ili strani, jer je sva privredna aktivnost u Srbiji srpska sa pravne tačke gledišta. Slabost privatnog sektora je veliki problem.
Dugoročno?
Dugoročno posmatrano, ili razvojno posmatrano, najveći je problem veličina i neefikasnost javnog sektora. Kako u siromašnim zemljama, posebno onim sa starim stanovništvom, što je srpski slučaj, javni sektor po prirodi stvari ima veći udeo u ukupnoj privredi, neefikasnost je posebno veliki problem. Jer je veliki teret praktično svima. Kako nema izgleda da će doći do strukturnih reformi, onda su razvojni izgledi ograničeni.
Sa stanovišta rizičnosti po rast i zaposlenost najveći problem jeste kombinacija fiksnog kursa sa ekspanzivnom fiskalnom politikom. Ukoliko se promeni monetarni režim u svetu i zapravo u svim polovima svetske privreda, što sada izgleda neminovno i zbog ratova i zbog inflacije, biće potrebno braniti kurs fiskalnom konsolidacijom, što će dovesti do usporavanja privrednog rasta, povećane nezaposlenosti i do novog talasa iseljavanja.
Jelena Aleksić
