9. oktobar 2020. Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Medija centar, N1
Pregovarački proces o Kosovu jeste ključan ali ne i dovoljan uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Kad bude rešeno pitanje Kosova, ostaje pitanje vladavine prava a tu nema magičnog štapića koji će doneti promene preko noći, izjavio je Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji u razgovoru za portal Sindikata Nezavisnost
Vladimir Međak, jedan od najvećih poznavalaca evrointegracija na ovim prostorima, potpredsednik je Evropskog pokreta u Srbiji od decembra 2017. godine. Bio je član Pregovaračkog tima Srbije za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, zadužen za pravna pitanja, od avgusta 2015. do maja 2017. godine. Radio je u vladinoj Kancelariji za evropske integracije od njenog osnivanja aprila 2004. godine do marta 2016. godine na poslovima usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Od 2010. do februara 2016. godine obavljao je funkciju pomoćnika direktora Kancelarije za evropske integracije i rukovodio Sektorom za koordinaciju procesa pristupanja i praćenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Od 2005. do 2008. godine koordinirao je stručnim delom pregovaračkog tima za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Od marta 2016. godine radi kao konsultant za evropske integracije i pravo EU.
U razgovoru za sajt UGS Nezavisnost povodom najnovijeg Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napredovanju Srbije u procesu pristupanja EU, Međak ocenjuje da se ozbiljniji napredak u skorije vreme može očekivati samo ako se napravi radikalni pomak u pregovorima o Kosovu ili u oblasti vladavine prava.
Generalno, smatrate li da se prema najnovijem Izveštaju o napretku Srbija imalo pomerila napred u pristupanju Evropskoj uniji?
– Prema najnovijem izvestaju Srbija se suštinski nije pomerila ka EU. Ocena manje više ista kao i u izveštaju za 2019 koji je zabeležio minimalni napredak u odnosu na 2018. Srbija je ove godine zabeležila napredak u Ekonomskom kriterijumu, napredujući u segmentu postojanja funkcionalne tržišne privrede, što je prvi deo Ekonomskog kriterijuma za članstvo i u poglavlju 8 Konkurencija gde je umesto ocene 2.5 iz 2019 sada ocenjena ocenom 3. Sve u svemu prosečna ocena u 33 poglavlja je 3.03, u političkom kriterijumu nije bilo napretka i ocena ostaje 2.2, u ekonomskom kriterijumu je ocena sa 3.00 porasla na 3,25
Srbija je do decembra 2019. otvorila 18 od ukupno 35 poglavlja u pregovorima sa EU. Očekujete li da će u skorijoj budućnosti biti otvoreno neko novo poglavlje?
– Prema ovom izveštaju otvaranje poglavlja u skorije vreme se može očekivati samo ako se napravi radikalni pomak u segmentu pregovora sa Prištinom ili vladavine prava. U domenu vladavine prava su potrebne promene koje nisu moguće u kratkom periodu. Dijalog sa Prištinom ide svojim tokom, a EU je ocenila da je napredak hitno potreban.
– Stav Evropske komisije je da je sporazum sa Kosovom od ključnog značaja za pristupanje Srbije EU. Vi ističete pitanje vladavine prava.
– Pitanje Kosova jeste ključno ali nije dovoljno za ulazak Srbije u EU. Kad bude rešeno pitanje Kosova, ostaje pitanje vladavine prava a tu nema magičnog štapića koji donosi promene preko noći. Ulaskom u EU Srbija postaje ravnopravna sa drugim državama članicama. Imajući u vidu probleme sa vladavinom prava koje ima EU sa pojedinim državama članicama, novim članicama sa zapadnog Balkana neće biti gledano kroz prste. Naprotiv, zahtevi mogu da budu samo viši i nove države moraju biti čiste kad je vladavina prava u pitanju.
Nedavno ste ukazali da je Srbija ispunila tek 41 odsto svog zakonodavnog plana. U kojim oblastima se najviše kasni?
– Srbija od oktobra 2019. godine nije objavila izveštaj o ispunjenosti plana harmonizacije, tako da bez podataka o planovima za celu 2019. i 2020. nije moguće reći u kojoj oblasti se kasni, jer je zakašnjenje zaista veoma veliko.
Mogu da istaknem da je najveći napredak urađen u oblasti Prava intelektualne svojine u poglavlju 7, a bitni zakoni su usvojeni u poglavlju 6 Pravo privrednih društava i 8 Konkurencija. Da bih ocenio gde se kasni, morao bih da znam šta je planirano za poslednjih godinu dana, a to bez izveštaja koji Vlada nije objavila nije moguće oceniti.
Otkuda toliko zaostajanje uprkos apsolutnoj premoći vladajuće koalicije u parlamentu?
– U uslovima postojanja takve komforne većine u Skupštini, zaostatak je moguće objasniti manjkom političke volje ili manjkom stručnih kapaciteta. Prvi razlog je realniji, mada i drugi sve više postaje vidljiv u radu ali i u Godišnjem izveštaju EU.
Da li nedavno najavljeno prihvatanje nove metodologije za pristupanje EU znači da je vlast u Srbiji konačno realno prepoznala sve obaveze koje je očekuju u procesu pristupanja?
– Prihvatanje metodologije je više posledica realnog sagledavanja realne političke činjenice da Srbija ne može odbiti metodologiju. Ukoliko bi je odbila Srbija bi poslala vrlo lošu poruku Evropskoj uniji da je ne zanimaju unutrašnji procesu u EU i da joj se ne žuri. To ne bi bilo mudro.
Može li Srbija da završi reforme i postane članica EU do 2025. godine kako to optimistički najavljuju predstavnici aktuelne vlasti?
– Taj rok pristupanja 2025. je mogao biti realan da je 2018., kad je prvi put pomenut, Srbija upregla sve svoje kapacitete da uradi ono što joj predstoji. Tokom 2019. i 2020. Srbije se minimalno pomerila na putu ispunjavanja kriterijuma za članstvo. U međuvremenu, Šef pregovaračkog tima i glavni pregovarač prof Tanja Miščević je napustila pregovore, a procenat ispunjenosti našeg sopstvenog plana harmonizacije zakonodavstva je 41%. Ova godina je potpuno izgubljena zbog izbora i korone.
S druge strane, da bi Srbije ušla u EU početkom 2026. godine, ceo posao pregovora mora da bude gotov do decembra 2023, kako bi Ugovor o pristupanju bio napisan i ratifikovan tokom 2024. i 2025. godine. Srbiju u 2022. očekuju predsednički izbori koji će sigurno „pojesti“ 6 meseci. To znači da nama za ceo posao ostaju dve i po godine (2021, 6 meseci 2022. i 2023.) što nije realno imajući u vidu nivo zaostatka.
Ako to sve možemo da uradimo za dve i po godine, može se postaviti pitanje – šta nas je sprečilo da to uradimo u periodu od 2016. do 2020. godine?
Svetozar Raković
