Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Radio Sto plus
Ne može uprava Univerziteta da očekuje ćutanje i poslušnost zaposlenih jer oni imaju pravo da traže poštovanje svojih radnih prava u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, kaže poverenik Nezavisnosti u toj ustanovi profesor Dejan Mirčić
Krajem februara Sindikat Nezavisnost zaposlenih na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP) organizovao je polučasovni štrajk upozorenja zbog, kako je javno saopšteno, lošeg stanja u toj visokoškolskoj ustanovi. Iz uprave Univerziteta usledile su optužbe i diskvalifikacije dok je iz centrale Nezavisnosti stigla nedvosmislena podrška.
“Štrajk upozorenja, za koji ste se opredelili kao oblik sindikalne borbe, pokazatelj je da kao predstavnici osvešćene akademske zajednice ne pristajete na opasne metode progona svakog kritičkog glasa i apelujete na svest i solidarnost javnosti. Vaše zalaganje za zakonom zajamčene akademske i sindikalne slobode istovremeno je i važan podsetnik najvišim istitucijama obrazovnog sistema – da obrazovni sistem ne čine zgrade, ni učionice, klupe, ni nastavna sredstva, već, pre svega, ljudi. Ljudi dostojanstveni, stručni, kompetentni, odvažni i svesni značaja borbe za opstanak slobodne, kritičke i progresivne misli”, poručio je svojim sindikalnim drugovima u Novom Pazaru Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” (GSPRS).
U pismu podrške podseća se da članovi sindikata na novozaraskom Državnom univerzitetuz nisu sami u svojoj borbi jer je uz njih ne samo njihov Granski sindikat već i cela organizacija Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”.
Poverenik Nezavisnosti i profesor u DUNP Dejan Mirčić za sajt Nezavisnost.org objasnio je razloge zbog kojih su se članovi sindikata odlučili za javni protest.
Loše stanje verovatno najbolje oslikava činjenica da smo ovu školsku godinu započeli bez upisanih studenata na prvu godinu departmana za pravne nauke, ekonomske nauke i na studijskom programu srpska književnost i jezik, dok se studijski program psihologija još bori za dobijanje akreditacije. Budući da je našim statutom nažalost svaka vrsta odlučivanja skoncentrisana u jednoj osobi – rektoru, jasno je da je i kadrovsku politiku vodila isključivo uprava tj. rektor ustanove, te je jasno i ko je odgovoran za sadašnje stanje na univerzitetu.
Osim pitanja akreditacije tu je još niz odluka uprave, zloupotreba položaja i kršenja zakona koji su obrazloženi na osam stranica saopštenja za javnost našeg sindikata zbog čega smo mislili da je nužno da se u rešavanje problema uključe i nadležne državne institucije. Na primer, čak i površno čitanje našeg trenutno važećeg statuta otkriva apsolutnu centralizaciju moći u jednoj osobi i sprečavanje bilo kakve „disonantnosti“.
foto: Radio Sto plus
Jednoglasne odluke su kod nas pravilo a svaka makar i uzdržanost se tumači kao neposlušnost. Kontrola dolaska na posao, sa pet nivoa provere koja je namenjena isključivo nastavnom osoblju, služi da degradira i ponizi nastavnike i saradnike te da ih predstavi ostalim zaposlenim kolegama kao loše i neiskrene radnike. Takav sistem vas tera da pre ili kasnije pogrešite i skreće vašu pažnju sa predavanja i posvećivanja studentima na besmislene probleme jesam li se potpisao, otpisao, prijavio, odjavio i sl.
Medijima ste rekli da su na članove vašeg sindikata vršeni „preteški pritisci“. Kakvi su to pritisci i od koga?
Pritisci se ogledaju u činjenici da je nekoliko članova sindikata, po dobijanju “informacija” od ljudi bliskih upravi molili da im se pristupnice pocepaju u strahu od odmazde a neki od članova su se iz ličnih razloga iščlanili iz sindikata neposredno po objavljivanju našeg saopštenja za javnost jer se tada intenzivirao pritisak na članove sindikata, posebno na one u administraciji. Ako kažem da su jednom jedinom asistentu u našem sindikatu trenutno oduzeti svi časovi u letnjem semestru potpuno je jasno zašto niko od saradnika i asistenata sa jednogodišnjim ili trogodišnjim ugovorom nije smeo da pristupi sindikatu. Jasno je da pritisci postoje. Ista je stvar i sa nastavnicima koji imaju petogodišnje ugovore i čiji je rad na univerzitetu članstvom u sindikatu kompromitovan. Zato moram reći da je članstvo u sindikatu na DUNPu, zahvaljujući odnosu uprave, postalo najsubverzivnija moguća aktivnost pa je za članstvo potrebna neverovatna hrabrost.
Kazali ste tada da očekujete da počne dijalog o nagomilanim problemima. Da li je dijalog počeo i šta se dešavalo posle štrajka upozorenja? Očekujete li rešenja problema na koje ukazujete?
Pre samog štrajka upozorenja atmosfera je bila vrlo neprijatna i može se reći da smo kolektivno stavljeni na stub srama pokušajem uprave da nas predstavi kao rušitelje institucije. Tako su neke kolege izbegavale da se jave u hodniku, neki su čak i posegli za vrlo ružnim izjavama degradirajući u svojim nastupima svoje kolege na vrlo nepristojan način. Ipak, nekako se sve dovelo u kakvu takvu pristojnost. Dijalog je započeo zahvaljujući našoj dobroj volji i dobroj volji pojedinaca bliskih upravi, kao i medijatoru iz Republičke agencije za mirno rešavanje sporova. Forimirani su timovi za rešavanje zahteva sindikata koji smo saopštili u najavi štrajka upozorenja. Rešenje je još jako daleko ali treba biti strpljiv i uporan.
Pojedini članovi Saveta DU NP tvrde da su primedbe Sindikata Nezavisnost neosnovane, neargumentovane, da se u toj ustanovi sve radi po zakonu, da sindikat ne može da rukovodi Univerzitetom i da protesti zaposlenih urušavaju njegov ugled. Kako komentarišete te optužbe?
Ti navodi su gotovo u celini netačni, diskriminatorni i nekorektni. Rekao sam više puta da zaposleni ne moraju poznavati svaki član i stav zakona ali moraju imati pravo da postave pitanja koja se tiču njihovih prava na poslu. S druge strane, poslodavac je dužan da na svako pitanje odgovori pozivajući se na odredbe zakona, posebnog kolektivnog ugovora, statuta i pravilnika. To u našoj ustanovi, nažalost, nije bilo moguće.
Takođe, osobe koja uprava navodi kao primere napredovanja su nažalost osobe koja su svoja zvanja stekla na drugim ustanovama a na DUNP su došle nakon penzionisanja u svojim matičnim ustanovama. Istina je da su jedine dve osobe koje su napredovale od najnižeg do najvišeg zvanja u našoj ustanovi prof. dr Zana Dolićanin i prof. dr Edin Dolićanin. Interesantno je i to da se pravilnik o izboru u zvanja menjao i pooštravao tek nakon što su izvesne osobe završile sa izborom. Tako danas pravilnik o izboru u zvanje sadrži odredbe koje je gotovo nemoguće ispuniti u jednom izbornom periodu a često se iste odredbe pravilnika tumače dvojako zavisno od toga ko je kandidat. Kako tek reagovati na optužbe uprave da ih dopisima “maltretiramo”?
Je li to jasno očitovanje uprave da se od nas očekuje samo ćutanje i poslušnost. Je li to onda univerzitet?
Svetozar Raković
