Autorski tekstovi, Nenad Kovačević Izvor: Nezavisnost.org
Dok nezavisni eksperti smatraju da vlast ne pokazuje iskrenu volju da reformiše društvo jer to ne odgovara njenim akterima i interesno povezanim elitama, iz Vlade tvrde da nema stagnacije i da se reforme sprovode nesmanjenim intenzitetom
Prošlo je deset godina od kada je Srbija zvanično počela pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, ali na tom putu već dugo stagnira, pa i nazaduje, zbog niza problema. Prvenstveno su to odsustvo borbe protiv kriminala i visoke korupicije, manjak demokratije i slobode medija, neragularnost izbornih procedura, nerešavanja pitanja Kosova, kao i neusklađenosti spoljne politike sa Briselom.
Utisak je da vlast, iako se kune u evropski put Srbije, nema političke volje da reformiše društvo i pokušava da održi sadašnje stanje, koje odgovara njenim predstavnicima i elitama sa kojima je interesno povezana.
Početak evrointegracija
Evropski put Srbije, tadašnje republike SFRJ, počeo još 1967. godine u vreme Evropske ekonomske zajednice (EEZ), preteče današnje EU, kada je potpisana Deklaracija SFRJ i EEZ o okvirima ekonomske saradnje. U godinama koje su usledile, overen je niz sporazuma o trgovini, bila je predviđena i finansijska pomoć, ali te procese su opteretili ratovi devedesetih i raspad nekadašnje zajedničke države.
Proces je nastavljen krajem 2000, u vreme Savezne Republike Jugoslavije, potpisivanjem Okvirnog sprazuma kojim je EU omogućila pomoć političkim i ekonomskim reformama. Iste godine, SRJ je uključena u Proces stabilizacije i pridruživanja. Pripreme ze evrointegracije su nastavljene i u vreme Državne zajednice Srbija i Crna Gora, pa je 2004. godine EU usvojla pristup „dvostrukog koloseka“, modela po kome će Srbija i Crna Gora zasebno pregovarati o trgovinskom delu Sporazuma, dok će Državna zajednica, kao jedinstvena država pregovarati o njegovom političkom delu.
Nakon što je Crna Gora napustila tu zajednicu, nastavljeni su pregovori da bi 29. aprila 2008. u u Luksemburgu bio zaključen Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije.
Godinu kasnije, stupio je na snagu i bezvizni režim sa Briselom, čime su ukinite vize za putovanja u države članice EU koje su deo tzv. Šengenskog prostora. U decembru 2009. Srbija je podnela zahtev za prijem u članstvo u EU, status kandidata je dobila 1. marta 2012, a naredne godine i preporuku za otvaranje pregovora o članstvu. Konačno, 21. januara 2014. godine, na konferenciji u Briselu, počeli su pristupni pregovori na političkom nivou.
Od tada do danas, od 35 poglavlja otvorena su 22, a samo dva su zatvorena. U međuvremenu, Savet Evrope je, u martu 2020. godine, izmenio metodologiju proširenja za Zapadni Balkan kojim je formirano šest pregovaračkih klastera od kojih svaki sadrži nekoliko pregovaračkih poglavlja.
Odsustvo političke volje
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta i bivši pomoćnik direktora Kancelarije za evropske intergacije, u razgovoru za portal Nezavisnost.org podseća na to da je 2014, kada su zvanično počeli pregovori, rečeno da će Srbija biti spremna za članstvo 2018. godine što je, ocenjuje, tada bilo realno. Međutim, usledilo je nekoliko izbornih ciklusa, a proces evrointegracija je usporen 2018, kada je Srbija izgubila status demokratske zemlje po svim standardima Fridom hausa.
„Počeli smo da propadamo na lestvicama korupcije, slobode govora i svega ostalog. U decembru 2019. godine, otvoreno je jedno poglavlje, ali to je bila pružena ruka EU. Međutim, režim to nije shvatio kao pomoć, već kao nešto što je zaslužio. U decembru 2021. godine, EU je ponovo pružila ruku režimu, pa je otvoren klaster 4 sa četiri poglavlja, ali ni tada vlast to nije shvatila kao podsticaj za reforme, nego kao nešto što joj pripada. Prikrivalo se to da u Srbiji stvari ne idu dobrim tokom, ali sada su to evropski predstavici saopštili, jer su čašu prelili izbori od 17. decembra“, ocenjuje Vladimir Međak.
Svi problemi Srbije u procesu evroingeracija su, kaže, političke prirode. Kada su pregovori započeli, jedan od glavnih problema Srbije bilo je pitanje Kosova, ali u međuvremenu, nametnuli su se problemi vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, pitanje uvođenja sankcija Rusiji i usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU.
Međak ocenjuje da je, trenutno, proces evrointegracija „zamrznut, jer sadašnja srpska vlast ne može i ne želi da uradi ono što bi trebalo da uradi“.
„To nije samo pitanje Kosova, jer je Srbija u odnosu na 2014. godinu u tome mnogo odmakla i prihvatila, ali to ne može da se valorizuje u pristupnim pregovorima, pa možemo da dođemo u čudnu situaciju – oko Kosova je, manje-više, dosta toga završeno, a da Srbija uopšte nije spremna za članstvo. U međuvremenu, dogodilo se mnogo drugih problema u oblastima vladavine prava, borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, demokratije, slobode medija, ali i pitanje sankcija prema Rusiji, probema u Banjskoj i, odnedavno, regularnost izbora od 17. decembra“, objašanjava naš sagovornik.
Država sa takvim izborima, upozorava Međak, „ne može da postane članica EU i to nije stvar za debatu, jer nedemokratska država ne može da postane članica EU. Da to nije tako“, ukazuje Međak, „Belorusija bi mogla da podnese zahtev za članstvo u EU“.
Ipak, kako navodi, u ovom trenutku nije realno da se Srbiji, zbog svega toga, onemogući prostup IPA fondovima, jer bi se to shvatilo kao kažnjavanje građana. S druge strane, objašnjava, problem bi mogao da nastane u korišćenju sredstava iz Plana rasta EU za zapadni Balkan 2024 -2027, vredan šest milijardi evra, od kojih bi najveći deo trebalo da bude namenjen Srbiji.
„Amandmanima Saveta ministara, koliko sam video, eksplicitan uslov za korišćenje tog novca su slobodni izbori. Toga nije bilo u orginalnom tekstu Evropske komisije, jer je on napisan pre decembarskih izbora u Srbiji. Ako Srbija ne bude mogla da pokaže da je u stanju da sprovede slobodne i demokratske izbire, od tih para, najverovatnije, neće biti ništa“, upozorava Međak .
On smatra da, trenutno, u akuelnoj vlasti ne postoji iskrena politička volja da Srbija što pre postane članica EU i kaže da je „jedinstven slučaj da vlada države kandidata vodi pregovore o članstvu u EU , a istovremeno, u medijima koje kontroliše, vodi kampanju protiv EU, NATO i Zapada“.
„Ne verujem u to da trenutna vlast može i hoće da uvede Srbiju u EU. Ona je glavna prepreka na našem evropskom putu i dobrim delom uzrok stanja u kome se nalazimo“, poručuje Vladimir Međak.
Vlast izbegava reforme
Miloš Pavković, istraživač u Centru za evropske politike, takođe, smatra da Srbija stagnira ili su pomaci u reformama minimalni, a beleži nazadovanje u funkcionisanju demokratskih institucija i sprovođenju slobodnih izbora, na šta su ukazali Evropska komisija, OEBS, i drugi međunarodni i domaći posmatrači, a potom poručuje da, ako se nešto ne promeni, proces pristupanja EU kod nas može da traje decenijama.
Najviše napretka, podseća, bilo je od 2012. do 2015. godine, ali je kasnije EU počela da presipituje svoje potencijalno proširenje i nije bila rada da obeća brzo članstvo bilo kojoj državi, pa je, dodaje, Vlada Srbije odlučila da reforme uspori.
Pavković za portal Nezavisnost.org navodi da „aktuelna vlast ne želi da prihvati standarde o vladavini prava, borbi protiv korupcije, javnim nabavkama, jer to ne ide u korist elitama i biznisima koji su povezani sa vlašću“. Problem je, dodaje, i u EU, koja je, „iscrpljena od migrantske do finansijske krize, pandemijom korona virusa i ratom u Ukrajini, pa nema apsorptivnog potencijala za prijem novih država članica“.
Kao najproblematičnija poglavlja, Pavković navodi da su to 23. 24. i druga u Klasteru 1, koja se odnose na vladavinu prava, slobodu medija, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, javne nabavke. Problem je, dodaje i Poglavlje 31 u Klasteru 6, o usklađivanju spoljne, bezbednosne i odbrambene politike sa EU, ali i Poglavlje 35 koje uključuje sva ona pitanja koja ne mogu da se svrstaju ni u jedno drugo pregovaračko poglavlje, a koje sadrži i mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
„Čitav proces pregovora je uslovljen napretkom u normalizaciji odnosa sa Prištinom“, kaže Pavković. Pritom objašnjava da „tokom dijaloga o tim odnosima, EU ni u jednom važnom dokumentu ne zahteva od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, jer to nisu priznale sve članice EU“.
„Zahtev je da se odnosi normalizuju, tako što će se potpisati sveobuhvatni međunarodni pravno obavezujući ugovor, a šta će on sadržati to zavisi od dijaloga, geopolitičkih odnosa, ali i promena unutar EU. U ovom trenutku formalni zahtev da Srbija prizna Kosovo nije uslov, ali to ne znači da ga neće biti za deset godina, ako se problem do tada ne reši“, kaže naš sagovornik.
O dodatnom bremenu Srbije u odnosima sa EU, zbog neregularnosti izbora od 17. decembra, Pavković kaže da je OEBS ponudio izveštaj sa mnogim zamerkama, ali se ni u jednom međunarodnom izveštaju eksplicitno ne navodi da su izbori bili potpuno neregularni. Vlada Srbije će, kaže „imati priliku za ‘popravni ispit’ i da na ponovljenim izborima pokuša da dobije pozitivnu ocenu EU“.
„Ukoliko Vlada to pokaže, ne očekujem sankcije. Ako bude velikih malverzacija koje bi uticale na izbornu volju građana, mogu se očekivati oštre rekcije i EU i njenih članica u biletarlim odnosima sa Srbijom“, procenjuje Miloš Pavković.
Navodeći da je „u ovom trenutku, preuranjeno govoriti o finansijskim sankcijama EU“, on smatra da će „Evropska komisija sa velikom pažnjom sačekati ponavljanje beogradskih izbora“ i na osnovu toga donositi odluke.
„Ako ponovo bude visok intenzitet manipulacija, onda možemo da očekujemo da Evropska komisija zamrzne pristup Srbiji sredstvima iz Plana za rast Zapadnog Balkana“.
Dodaje da su nezahvalne procene o datumu za ulazak Srbije u EU i dodaje da to zavisi od reformskih procesa u našoj zemlji.
„U najboljem slučaju, Srbija bi mogla za pet godina da zatvori sva poglavlja, ukoliko bi se ozbiljno posvetila reformskim procesima, ali ako ovako nastavimo nećemo ih zatvoriti ni za 50 godina“, ističe Miloš Pavković.
Optimizam vlasti
Međutim, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević u izjavi za Nezavisnost.org tvrdi da „Srbija ne stagnira“ i da se „reforme sprovode nesmanjenim intenzitetom“. Smatra da je „pogrešno procenjivati uspeh na osnovu broja otvorenih pregovaračkih poglavlja, jer to, iako bi trebalo da bude stvar tehničkog karaktera, u našem slučaju ima političku dimenziju“.
„Primera radi“, navodi, „još od decembra 2021. godine Klaster 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast, tehnički je spreman za otvaranje, ali se odluka o otvaranju ne donosi, zbog isključivo političkih razloga“.
U oblasti vladavine prava, u poglavljima 23 i 24, dodaje, „Srbija će ove godine pokušati da ispuni obaveze iz tzv. prelaznih merila, kako bi dobila pozitivnu ocenu Evropske komisije i kako bi se prešlo u poslednju fazu u ovim poglavljima, a to je definisanje merila za zatvaranje i izrada planova, tj. mapa puta za njihovo ispunjavanje“. Istovremeno, naša sagovornica kaže da Srbija efikasno odgovara na nove inicijative EU, kao što je Plan rasta za Zapadni Balkan.
Ministarka odbacuje tezu o tome da u vrhu vlasti Srbije ne postoji iskrena politička volja da se nastavi proces evroitegracija, uz navode da su, „proteklih godinu i po to Ministarstvo, kabineti predsednika Republike i predsednice Vlade planirali i sprovodili konkretne reformske korake, obezbeđujući napredak u evrointegracijama“.
„Pogledajte šta je sve urađeno. Usvojeni su novi propisi koji regulišu rad pravosuđa, rad na medijskoj strategiji, nova strategija za borbu protiv korupcije i drugo. Lako se dolazi do zaključka da je punopravno članstvo u EU glavni strateški cilj Srbije“, tvrdi ministarka.
O nedavnoj izjavi predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da EU treba da bude spremna da prihvati nove članice do 2030. godine, ministrka ističe da Vlada Srbije „2030. posmatra ne kao obećanje, već kao ciljanu godinu za potencijalno članstvo“.
„I ranije sam više puta izjavila da sam potpuno uverena u to da možemo celokupan reformski proces da sprovedemo u naredne tri godine i da nam ostanu još tri za pregovaranje ugovora o članstvu u EU, kao i za njegovu ratifikaciju“, navodi ministarka Mišćević.
Na naše pitanje da li je priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije uslov za članstvo Srbije u EU, minstarka podseća na to da „tzv. Kosovo nije priznato ni od strane svih država članica EU, stoga takav uslov ne može nikada ni nama biti nametnut“.
„U našem Pregovaračkom okviru koji smo potpisali sa EU“, dodaje, „ jasno stoji da smo u obavezi da, pre članstva u EU, potpišemo pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom“.
„Ništa se u našem pristupu nije promenilo od početka pregovaračkog odnosa. Naše crvene linije su oduvek bile jasne u smislu nepriznavanja nezavisnosti tzv. Kosova, odnosno članstva u UN i pridruženim UN organizacijama“.
O regularnosti izbora 17. decembra Miščević kaže da se o tome „mnogo spekulisalo u medijima, uz korišćenje neproverenih informacija i davanja paušalnih ocena“. „Za nas je jedino merljiv zvaničan Izveštaj Misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Srbija u punom kapacitetu sarađuje sa svim nadležnim međunarodnim telima zaduženim za praćenje i unapređenje izbora, a na prvom mestu sa ODIHR-om. Takođe, bez odlaganja se krenulo u ispunjavanje svih preporuka iz ovog Izveštaja, od kojih su neke već i ispunjene“, izjavila je ministarka Tanja Miščević za Nezavisnost.org
