- mart 2023. Kategorija: Analiza Izvor: Nezavisnost.org Foto: freepik, screenshot
Mikro, mala i srednja preduzeća su kičma privrede u Srbiji ali nemaju ni približno administrativnu, poresku i finansijsku podršku kakvu uživaju velike kompanije, posebno one u vlasništvu stranog kapitala
Mala i srednja preduzeća (MSP) su nosioci najvećeg dela domaće privrede: njihovo učešće u proizvodnji poslovnog sektora, bez poljoprivrede, iznosi 60 procenata (14 milijardi evra), u robnom izvozu učestvuju sa 40 odsto (6,5 milijardi evra) i zapošljavaju milion ljudi, što je 45 odsto svih zaposlenih u Srbiji. Zašto su uprkos tako impresivnim rezultatima MSP van centra razvojnih politika i zašto nemaju ni približno podsticajnu podršku države kao velike kompanije, pre svih one u vlasništvu stranih kapitalista?
Diskriminacija malih i srednjih firmi
Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Nemanja Šormaz naglašava da je neophodan “fokus države, ali i društva, na izgradnji podsticajnog privrednog ambijenta za MSP”. Takođe, kaže, treba prekinuti praksu kojom se MSP, administrativno i na druge načine, diskriminišu u odnosu na velika preduzeća.
“U svojim politikama i finansijskim resursima, odnos između pažnje koja se posvećuje MSP i velikim preduzećima mora da se ujednači, a u skladu sa dobrom praksom EU“, izjavio je Šormaz, na nedavnom panelu “Vreme je za MSP”, koji su zajedno organizovali CEVES i Privredna komora Srbije.
Na istom skupu čulo se da su mala i srednja preduzeća u drugom planu naspram stranih direktnih investicija i velikih državnih i javnih sistema, ali da uprkos drugorazrednom tretmanu pokazuju kontinuirani rastući kapacitet i snagu da odigraju ključnu ulogu u daljem ekonomskom razvoju Srbije. Uprkos nedovoljno podsticajnom ambijentu, broj mikro, malih i srednjih preduzeća u periodu do 2015. do 2020. povećao se za više od 78.000 (10.600 čine nove firme) uz uvećanje broja zaposlenih za 163.742 (20,4 odsto).
Kao jednu od veoma značajnih prepreka za ubrzanje rasta i produktivnosti učesnici pomenutog panela su identifikovali to što mala i srednja preduzeća nisu izuzeta od poreza na dobit na investicije, kao što je to omogućeno velikim preduzećima, pretežno stranih vlasnika. Prepreka za MSP je takođe i nepostojanje adekvatne institucionalne podrške u međunarodnim finansijskim transakcijama (osiguranje izvoza, garancije) što je inače praksa u zemljama Evrope i regiona.
Većina mikro preduzeća ne traje dugo pa ekonomisti smatraju da je baš njima potrebna najveća podrška države u subvencijama i poreskim olakšicama, kao i ustupanjem besplatnog prostora ili zemljišta.
Ekspert za strana ulganja ekonomista Milan Kovačević ukazuje da je broj preduzeća u Srbiji prema veličini u skladu sa svetskim trendovima, gde je najveći broj firmi sa manje od 10 radnika.
“Svuda u svetu preživi mali broj takvih firmi, pa je to slučaj i u Srbiji gde se već u prvoj godini ugasi skoro 30 procenata. Mikro preduzeća, kao i preduzetnici, čine veliki privredni potencijal i zato umesto što država daje subvencije stranim firmama bilo bi bolje da to usmeri na domaća preduzeća”, objašnjava Kovačević.
Nejednak poreski tretman
Vlasnik i direktor preduzeća DMV Kontrolni sistemi u Nišu Dušan Šuvaković ukazao je na poteškoće u vezi sa poreskim kreditom. Skrenuo je pažnju da većina MSP ne može da pređe prag od pola miliona evra ulaganja i 200 zaposlenih koji je neophodan da bi se odobrilo poresko kreditiranje. Dodao je da bi bilo dobro da se taj mehanizam redefiniše kako bi bio realan i za domaća mala i srednja preduzeća, kao što je to bilo do 2013. godine.
Učesnici u raspravi na pomenutom skupu ocenili su da mala i srednja preduzeća imaju nemerljiv doprinos i za izvoz Srbije i za zapošljavanje, kao i da u sredinama za koje strane firme nisu zainteresovane domaća MSP snažno doprinose smanjenju nejednakosti i depopulacije Srbije.
Neopravdano potcenjena pozicija malih i srednjih preduzeća u ekonomskoj politici države tema je mnogih stručnih skupova i pojedinačnih komentara ekonomista i privrednika koji, između ostalog, podsećaju da MSP kroz isplaćene dohotke i poreze direktno i indirektno finansiraju oko 40 odsto aktivnosti države – zaposlene, bolnice, škole, izgradnju puteva i druge investicije. Uprkos tome, domaća mala i srednja preduzeća ne uživaju odgovarajući nivo pažnje i podrške, a posebno ne kao velike kompanije, posebno one u vlasništvu stranaca.
Dok Evropska unija značajna sredstva usmerava da bi podržala preduzetništvo u svojim državama članicama, u Srbiji se može čuti da je, za zemlje našeg nivoa razvoja, mnogo važnije imati velike kompanije koje zapošljavaju dosta ljudi, ukazao je svojevremeno profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić, koji smatra da su nama potrebni i mali, i srednji i veliki ekonomski “igrači”.
„Potrebno je da neka mala i srednja preduzeća rastu i postaju velika i u domaćim i u međunarodnim okvirima“, objasnio je Šoškić. Napomenuo je i da je potreban „mnogo veći udeo domaćih privatnih kompanija koje su konkurentne i deo takozvanog razmenjivog dela BDP, odnosno sposobne da izvoze, a koje nastaju iz preduzetničke aktivnosti naših građana“.
I giganti su bili mala preduzeća
Nekadašnji guverner Narodne banke podsetio je da je najveći deo današnjih velikih multinacionalnih kompanija nastao kao porodični posao, odnosno da su i one nekad bile na nivou mikro, malih i srednjih preduzeća, ali su tokom vremena “narasle u privredne gigante savremenog sveta“.
Prema mišljenju Šoškića, za tako nešto potrebni su, pre svega, povoljan institucionalni milje, što znači vladavina prava i odsustvo korupcije, kvalitetno obrazovanje i sistematsko kontinuirano podsticanje i promovisanje preduzetničke svesti građana.
Podsetivši da su u „dobro uređenim zemljama plate u javnom sektoru, po pravilu, niže od plata u privatnom sektoru“, profesor je zaključio da takav ambijent u velikoj meri ne postoji u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.
Predsednik Fiskalnog saveta i takođe profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović godinama ukazuje na neiskorišćene potencijale srpske privrede. On ukazuje da bi stopa ekonomskog rasta mogla da bude značajno veća uz bolje obrazovanje i jače institucije, ali i ukoliko bi bilo manje korupcije.
“Problem nisu direktne strane investicije, kojih u Srbiji ima dovoljno u odnosu na okruženje. Problem su investicije u domaćem privatnom sektoru, u mala i srednja preduzeća”, ocenio je Petrović. On smatra da mala i srednja preduzeća nedovoljno investiraju, a da su ona kičma svake privrede. S druge strane, državne institucije i problem u vladavini prava utiču na slab rast takvih preduzeća.
„Nije problem da li neko više voli velika preduzeća, već je problem u slabom kapacitetu države čiji je zadatak da odvoji žito od kukolja“, ocenila je Kori Udovički, predsednica UO i glavna ekonomistkinja CEVES-a, na skupu održanom prošle godine u Kragujevcu pod nazivom „MSP Srbije 2030: MSP100 Expo“.
Na toj konferenciji diskutovalo se o sistemskim problemima, nelogičnostima i politikama koje štete malim i srednjim preduzećima u Srbiji. Jedan od zaključaka bio je da će MSP od države tražiti rešenja za problem sve težeg pronalaska kvalifikovane radne snage.
S.R.
