“Ukoliko se ne napravi neka značajna promena, biće potrebno još 58 godina da se ostvari puna rodna ravnopravnost u domenu rada, i zatvori rodni jaz na tržištu rada koji danas iznosi 14.7 procentnih poena u korist muškaraca”, upozorile su članice udruženja „Žene na prekretnici“ prilikom predstavljanja istraživanja “Mere aktivne politike zapošljavanje iz ugla žena 45+” koje je pripremila profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković. Podaci govore da bar još nekoliko generacija devojaka i žena neće imati iste mogućnosti kao što imaju mladići i muškarci u ostvarivanju svog Ustavom zagarantovanog prava na rad.
Rodni jaz na tržištu rada i na radu ispoljava se kroz diskriminaciju koje žene doživljavaju prilikom zapošljavanja, manjim platama koje dobijaju za isti posao, manjem broju žena na rukovodećim položajima, većim obavezama u kući, manjem slobodnom vremenu, i nižim penzijama, objašnjava za KUMU Miroslava – Mima Perišić, predsednica UO Udruženja Žene na prekretnici iz Beograda.
“I pored Ustavom zagarantovanog prava na rad, žene su diskriminisane po nekoliko osnova, pre svega po rodu, a zatim po godinama (mlađe žene i starije žene), na osnovu bračnog stanja, na osnovu zdravstvenog stanja, nacionalne pripadnosti, itd.”
Rodni jaz na tržištu rada podrazumeva da od radno aktivnih žena, njih 62% ne radi, dok samo 47% radno aktivnih muškaraca nema posao.
“Žene zarađuju 86% od plate koju zarađuju njihove kolege muškarci, za isti posao, koji zahteva sličan nivo stručnosti i iskustva. Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji iz 2021. godine, treći po redu, pokazuje da postoji napredak u smislu povećane participacije žena i muškaraca na tržištu rada, ali je zabrinjavajuće što se pri tome ne smanjuje rodni jaz već se on naprotiv povećava”, objašnjava Dragana Mladenović iz Udruženja “Žene na prekretnici” pozivajući se na istraživanje profesorke Marije Babović.
Žene 45+: nezaposlene, rade u sivoj zoni, bez prava na penziju
Žene se u traženju posla mnogo više nego muškarci obraćaju Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali isto tako prate oglase za posao, raspituju se u porodici i među prijateljima. Kada su u pitanju žene 45+ one se suočavaju sa poražavajućim saznanjem da i kada aktivno traže posao i pošalju stotine prijava, poslodavci ih najčešće ne zovu na razgovor, niti ih kontaktiraju.
“Velika je verovatnoća da ih godine života i pol automatski eliminišu i vrlo brzo shvataju da je uključivanje na tržište rada u godinama 45+ izuzetno teško. Kada se sa tom činjenicom povežu i privatne okolnosti, potreba da se neguje član porodice, patrijarhalni odnosi, ili slično, žene se pasiviziraju i prestanu da traže posao, ili prihvate poslove u sivoj zoni. Rezultat svega toga je da ne ostvare dovoljno godina radnog staža kako bi kada napune zakonom određene starosne godine mogle da ostvare bar minimalnu penziju. Prema nekim statističkim podacima više od 144.000 žena 65+ nije ostvarilo pravo na starosnu penziju.” Imajući u vidu da u Republici Srbiji nije uveden koncept socijalnih penzija, žene će se u većoj meri u starosti susretati sa rizikom od siromaštva.”, upozorava Miroslava – Mima Perišić.
Sagovornica KUME dodaje da su faktori koji utiču na uključivanje žena na tržište rada, između ostalog, predrasude koje u društvu postoje u vezi sa godinama, zatim nizak nivo obrazovanja, mali broj godina radnog iskustva, život u maloj sredini koja je saobraćajno slabo povezana sa mestom obuke ili rada, porodične okolnosti koje ženi otežavaju pristup zaposlenju, i kao rezultat ovih faktora žene ostaju sa malim brojem godina radnog iskustva, posebno u formalnom sektoru privrede. Posledice, u vidu nižih i neredovnih primanja i nesigurnog zaposlenja, osećaju se ne samo tokom radnog veka žene, već i u periodu za penzionisanje. Iako se stopa nezaposlenosti u svim drugim kategorijama smanjuje (mlađe žene, muškarci bez obzira na godine), u kategoriji žena 45+, nezaposlenost raste.
Karijera – silaznom putanjom
Odnos godina starosti i aktivnosti žena ima oblik obrnutog slova “U”, navode u beogradskom udruženju “Žene na prekretnici”. To znači da kako žene koje su stasale za uključivanje na tržište rada stare, njihova aktivnost raste, a onda, nakon određenih godina starosti, ponovo počinje da opada. Za muškarce starosti 45+ karijera i dalje ide uzlaznom linijom. Za žene se smatra da su u tim godinama već stare i njihova karijera ide silaznom putanjom. Na karijeru i zaposlenje žena, bitno utiče i stepen obrazovanja, porodični status i mesto stanovanja, objašnjava za KUMU Dragana Mladenović.
“Što je viši nivo obrazovanja veća je i verovatnoća da će žena biti aktivna na tržištu rada. Na žalost većina žena 45+ na evidenciji NSZ ima niže i srednje obrazovanje te su one stoga i kategorija koja najduže čeka zaposlenje. Prema istraživanju profesorke Jelene Žarković, žene u braku imaju manju verovatnoću da su aktivne na tržištu rada, nego žene koje nisu u bračnoj zajednici. Ukoliko je žena samohrani roditelj verovatnoća da će biti aktivna na tržištu rada je veća za 4,2 proventnih poena u odnosu na ženu u braku. Žene čiji je partner zaposlen imaju veću verovatnoću da budu aktivne na tržištu rada u odnosu na žene čiji je partner nezaposlen. Dalje, žene koje imaju mlađu decu u domaćinstvu (od 0 do 3 godine, ili od 4 do 6 godina) imaju i manju verovatnoću da budu aktivne na tržištu rada, dok prisustvo dece od 7 do 14 godina ne utiče na njihovu aktivnost. Konačno, verovatnoća aktivnosti žena je veća u gradskim sredinama nego u seoskim, i to za 5 procentnih poena i viša je u Beogradu nego u ostalim regionima Srbije.”
Prve na udaru otpuštanja
Da se u krizama rodni jaz na tržištu rada produbljuje, pokazala je pandemija virusa Korona 2020. godine. Jelena Stošić iz Udruženja “Žene na prekretnici” kaže da su posledice COVID-19 pandemije nesrazmerno više pogodile žene, kako u kontekstu povećanog učešća u oblasti staranja i usled toga osetljivijeg položaja na tržištu rada, tako i zbog strukture zaposlenosti po sektorima privrede.
“Kao što su mnogi istraživači utvrdili (Bradaš, Reljanović i Sekulović, 2020) i kako je štampa ispratila, prve na udaru otpuštanja bile su upravo žene starije od 45 godina, jer su one najčešće bile angažovane na poslovima koji se obavljaju u neformalnom sektoru, kao što su čišćenje i održavanje kuće, nega dece i nega starih. Imajući u vidu da su žene više zastupljene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti upravo su one bile najviše pogođene dolaskom epidemije, i to one sa nižim stručnim kvalifikacijama koje rade na slabije plaćenim poslovima. Problem ograničene dostupnosti javnog prevoza direktno je uticao na realizaciju prava na rad. Baš i u ovom slučaju, radnice su bile posebno pogođene uvedenim merama. Žene koriste javni prevoz više nego muškarci, a sa druge strane čine većinu u zanimanjima koja su bila ključna u vreme epidemije i koja zahtevaju odlazak na radno mesto (npr. radnice u trgovini),“ navodi sagovornica KUME.
Srbija za mere zapošljavanja izdvaja najmanje u Evropi
Istraživanje “Mere aktivne politike zapošljavanje iz ugla žena 45+” sprovedeno je u januaru i februaru ove. godine u četiri opštine i to metodom intervjua sa ženama koje su bile na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Čačku, Aleksandrovcu i Kragujevcu. Intervjuisane su takođe i savetnice NSZ. Podaci NSZ su dostupni za žene 50+ i oni pokazuju da tek svaka 10 žena starija od pedeset godina bude uključena u neku od aktivnih mera zapošljavanja. Istovremeno, podaci pokazuju da su žene natprosečno zastupljene u nefinansijskim merama kao što su sajmovi za zapošljavanje, klub za traženje posla, trening samoefikasnosti ili radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, i da žene čine skoro dve trećine učesnika u ovim programima. Šta bi bilo moguće rešenje, objašnjava Zorica Stevanović.
“Jedna od preporuka za unapređenje položaja žena na tržištu rada, a posebno onih žena koje su dugoročno nezaposlene je povećanje novčanih sredstva koja se izdvajaju za aktivne mere zapošljavanja kako bi što veći broj žena mogao da učestvuje u finansijskim merama aktivne politike zapošljavanja. Danas država izdvaja za mere zapošljavanja manje od 0,1 procenat BDP što je najniže izdvajanje u regionu i Evropi. Druga preporuka je da se unapredi sistem kurseva koji su u ponudi NSZ, u smislu da bolje odgovara potrebama žena i potrebama tržišta.”
Savetnice NSZ-a i učesnice su navodile slične razloge neučestvovanja u programima kao što su udaljenost filijale gde se sprovodi mera, posebno za one žene koje žive u prigradskim naseljima ili seoskim sredinama, zatim obaveze u porodici.
“Kada su u pitanju obaveze u porodici u slučaju žena starosti 45 +, to više nije obaveza prema njihovoj deci, već briga o unucima. Na taj način nedostatak adekvatnih usluga čuvanja dece postaje prepreka za uključivanje na tržište rada u raznim fazama radnog veka žene. U okviru porodice radi se o racionalnoj kalkulaciji: privatne usluge čuvanja dece koštaju više nego što bi član porodice, u ovom slučaju baka, mogla da zaradi na tržištu rada, te se donosi odluka da žena ostane kod kuće. U ekstremnim situacijama, ali koje nalazimo u intervjuima na obe strane, navodi se i da članovi porodice, muž ili sin, zabranjuju ženi da rade,” upozorava Zorica Stevanović.
Zbog svega ovoga žene 45+ su spremnije da prihvate poslove u neformalnom sektoru, sezonske poslove, nego da rade kod poslodavca, dodaje Stevanović i kaže da im to pruža određen nivo fleksibilnosti pa tako lakše mogu da usklade porodične i poslovne obaveze, a često se dešava i to da su na taj način zarade veće, nažalost, zato što uz njih nisu plaćeni i doprinosi za socijalno osiguranje.
Dve trećine žena nezadovoljne merama NSZ
Savetnici/e Nacionalne službe za zapošljavanje koji su učestvovali u istraživanju, smatraju da određen broj žena nije dovoljno motivisan da se uključi u mere zapošljavanja niti istinski želi da pronađe posao.
“Kada za klijentkinje imaju žene s niskim nivoom obrazovanja i manjim brojem godina radnog iskustva to utiče na manjak samopouzdanja kod njih ili nedostatak ideja potrebnih za pokretanje sopstvenog posla. Zato taj profil žena slabije želi da se uključi u bilo koji vid samozapošljavanja. One se i duže zadržavaju na evidenciji i čine najveći deo dugoročno nezaposlenih. Međutim, ima i žena koje se prijavljuju na evidenciju NSZ pre svega da bi ostvarile neka druga prava, kao novčane socijalne naknade ili zdravstveno osiguranje. Jedan od problema koji su i žene i savetnici pominjali jeste nedostatak odgovarajućih i relevantnih programa i obuka koje NSZ nudi. Na primer, u obuci za knjigovodstvo softver je zastareo, često obuke nisu dobro organizovane pa polaznice odustaju,” navodi Jelena Stošić.
Dve trećine žena koje su koristile usluge NSZ kaže da nisu bile zadovoljne merom koja im je dodeljena. One tvrde da im nije pružena dovoljna količina informacija u vezi sa raspoloživim poslovima i aktivnim merama, te imaju primedbe u vezi sa merama koje su im dodeljene u smislu da je loše organizovana, zastarela obuka, ili je mera neprimerena njihovim potrebama.
Uključivanje žena 45+ na tržište rada – boljitak za celo društvo
Da bi se poboljšao položaj žena 45+ na tržištu rada, udruženje „Žene na prekretnici“ će inicirati uvođenje izmena i dopuna Akcionog plana zapošljavanja za period 2024-2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja za period 2021. do 2026. kako bi one bile prepoznate kao teže zapošljiva kategorija i time dobile prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja, kaže za KUMU Miroslava – Mima Perišić, predsednica UO udruženja “Žene na prekretnici”.
Inicijativa se bazira na postojećem pravnom okviru za rodnu ravnopravnosti. Tako se u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti konstatuje da se ne smatra diskriminacijom preduzimanje podsticajnih mera radi zapošljavanja i samozapošljavanja teže zapošljivih kategorija lica, kao što su, između ostalih, osobe starije od 45 godina.
“U Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine, žene starije od 45 godina su i zvanično uključene u kategoriju teže zapošljivih grupa, uz preporuku uvođenja mera za kreiranje radnih mesta radi njihovog aktiviranja na tržištu rada. Pošto je Zakon o rodnoj ravnopravnosti međusektorski zakon, on nalaže uvođenje rodne perspektive i u druge javne politike uključujući i one vezane za zapošljavanje. Nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2021. do 2026. godine, nije stavila na nivo ciljeva zatvaranje rodnog jaza na tržištu rada. Više se bavi kategorijom mlađih nego starijih žena,” dodaje Perišić.
Povećanje stope zaposlenosti žena starijih od 45 godina, imalo bi direktan efekat na smanjenje siromaštva, jer je gubitak posla ili nemogućnost zapošljavanja, jedan je od glavnih uzroka izrazitog rasta siromaštva među ženama starije životne dobi, kažu sagovornice iz udruženja „Žene na prekretnici“.
“Uključivanje žena starijih od 45 godina, dovelo bi do boljitka ne samo statusa žena i njihovih porodica, već i društva u celini, jer bi zatvaranje rodnog jaza na tržištu rada doprinelo povećanju BDP za 4,8%. Doprinelo bi i prilivu u državnu kasu pripadajućih iznosa poreza i doprinosa na zarade, smanjenju iznosa za socijalna davanja i generalno povećanju platežne moći žena, što povećava potrošnju i pokreće proizvodnju i nove investicije,” zaključuju sagovornice KUME.
Piše: Tamara Srijemac
