Argentinski Senat usvojio zakon koji navodno treba da privuče strane investicije i omogući rast, a koji zapravo olakšava proceduru otkaza, omogućava produženje radnog dana sa 8 na 12 sati i smanjuju radničke otpremnine
Većina članova Senata, gornjeg doma Nacionalnog kongresa Argentine, u rano jutro 12. februara glasala je za usvajanje kontroverznog Zakona o modernizaciji rada koji je predložila vlada ultradesničarskog predsednika Havijera Mileia. Nakon maratonske debate započete 11. februara, za taj zakon izjasnila su se 42 poslanika naspram 30 koji su glasali protiv.
Ove sedmice i Predstavnički (donji) dom treba da se izjasni o zakonu kome se najoštrije protive sindikati u toj zemlji, i protiv koga su organizovane demonstracije u Buenos Ajresu.Najavljeni su i novi masovni protesti radnika i drugih građana.Kako objašnjavaju mediji, Predstavnički dom ima dve opcije: da prihvati zakonsku verziju koju je izglasao Senat, ili da pokuša da vrati prvobitni, strožiji tekst zakona, za šta je potrebna ista ili veća većina od one koju je imao Senat. Ukoliko Predstavnički dom usvoji zakon, on će biti predat predsedniku Mileiu na potpisivanje, čime će zvanično stupiti na snagu.
Podrška međunarodnog sindikalnog pokreta
Pojedini mediji javljaju da predsednik Havijer Milei vrši veliki pritisak na poslanike da zakon usvoje bez daljih odlaganja, dok je sindikat Generalna konfederacija rada Argentine (CGT) najavio opšti štrajk i masovne blokade Kongresa kako bi sprečili članove Predstavničkog doma da uđu u zgradu.
Analitičari smatraju da će ishod debate u donjem domu Kongresa biti neizvestan do samog kraja, jer se nekoliko manjih partija centra još koleba oko pojedinih odredbi zakona, kao što je ona u vezi sa smanjenjem radničkih otpremnina.
Vlada svoj predlog reforme rada pravda ekonomskom krizom, odnosno potrebom da se privuku investicije i oživi privredni rast.
Suprotno tome, poslanici Peronističke stranke, glavne opozicije vladajućoj desnici, kao i sindikalni lideri smatraju da takva reforma ugrožava zaštitu i druga prava radnika. Posebno ukazuju da se novim zakonom olakšavaju pravila zapošljavanja ali i otkaza, menja sistem vremena odmora, omogućava produženje standardnog radnog dana sa osam na 12 sati i isplata radnicima u stranoj valuti. Pored toga, uvode se stroga ograničenja štrajka u sektorima koji se smatraju ’osnovnim’, uz obavezu održavanja minimuma procesa rada. Takođe se pojednostavljuje obračun otpremnine radnicima tako što se smanjuju troškovi za poslodavce (isključuju se godišnji bonusi i naknade za godišnji odmor).
Tokom maratonske rasprave u Senatu 12. i 13. februara ispred Kongresa su održani protesti koji su povremeno prerastali u burne demonstracije. Prema izveštaju Rojtersa, demonstranti su bacali Molotovljeve koktele i sukobili se sa policijom, koja je uhapsila više desetina osoba.
Inače, Argentina je među zemljama sa najsnažnijim radničkim organizacijama kada se uporedi broj članova sindikata (približno 7 miliona) i broj stanovnika (oko 47 miliona). U toj zemlji Argentini je približno svaki četvrti radnik (uključujući formalni i neformalni sektor) u sindikalnom članstvu. Ako se posmatra samo registrovani radni odnos, taj procenat raste na skoro 39 odsto. Krovna organizacija je CGT, koja funkcioniše kao konfederacija mnogobrojnih granskih sindikata. Najmoćniji među njima su sindikati vozača kamiona, građevinskih radnika i zaposlenih u zdravstvu.
Priredio S. R.
