- jun 2022. Kategorija: Intervju Izvor: UGS Nezavisnost Foto: Screenshot, N1
Proizvodnja u kragujevačkom Fijatu je obustavljena a sudbina jedine fabrike automobila u Srbiji i zaposlenih je veoma neizvesna, uprkos uveravanjima stranog vlasnika i njegovog menadženta, kao i najviših zvaničnika naših vlasti.
Nedavno su predstavnici radnika Fijata neuspešno razgovarali sa premijerkom Srbije i “praznih ruku” se vratili u Kragujevac, a zatim su fabrički sindikati zajednički definisali minimum uslova koje su uputili poslodavcima i Vladi Srbije. Danas (petak 3. jun) se u Vladi razgovori nastavljaju.
Zašto je za radnike i sindikate neprihvatljiiva ponuda Stelentis grupacije, vlasnika kragujevačke auto industrije, pitali smo Zorana Stanića, predsednika Granskog sindikata metalaca “Nezavisnost”.
– Godinama smo čekali i nadali se program novog modela automobila. Kada smo konačno dočekali tu vest, radovali smo se svega nekoliko dana. A onda je usledio hladan tuš. Novi model će doći, i to električni. Ali, pre toga, većina radnika mora da napusti fabriku i dve godine se snalaze kako znaju i umeju.
Oni naivni, koji su veravali svom supervizoru, ili su strahovali od istog, prvog dana su potpisali ponuđeni papir i napustili kompaniju sa manje od 200.000 dinara u džepu. Ili su potpisali blanko papir za odlazak u inostranstvo, ne znajuči u koju državu idu, kada i koliko dugo će ostati, pa ni koji će posao raditi.
Očigledna je namera poslodavca da se oslobodi radnika, često zaobilazeći važeće zakone. Poučeni ranijim lošim iskustvom, ovoga puta radnici su jedinstveni i žele zajedničkim snagama da ostvare svoja prava.
Stelentis grupa je nedavno promenila upravu u svojoj fabrici u Kragujevcu, a novo rukovodstvo je napravilo plan prema kome je od ukupno 2.016. zaposlenih, višak čak 1.541 radnik. “Prekobrojnim” radnicima se nudi odlazak na rad u Stelantisove fabrike u inostranstvu ili napuštanje fabrike uz socijalni program? O kakvom je programu reč?
– Ponuđeni program je, u najmanju ruku, čudan. Radnicima koji su spremni na sporazumni prekid ugovora nudi se otpremnina koja je po godini staža skoro deset puta manja od otpremnine koju je poslodavac dao golobradim mladićima koji su pre 7-8 godina zalutali u Fiat.
Ostalim radnicima se nudi odlazak u inostranstvo pod neobičnim uslovima. Za odlazak u Slovačku i Poljsku daje se solidan bonus (naknada za prevoz i za smeštaj) od 17.000 evra za dve godine, dok se za odlazak u Italiju i Nemačku nudi bonus od samo 2.500 evra koji nije dovoljan ni za odlazak a kamoli za dve godine boravka u tim zemljama. Očigledno je da su te dve države stavljene na spisak samo da ulepšaju tabelu. Poljska je u zoni ratnih dejstava i neizvestan je rad fabrike, a mi Srbi smo poznati kao “mali Rusi”’ pa boravak u toj zemlji, trenutno, nije poželjan. Ostaje samo Pežoova fabrika u Slovačkoj koja proizvodi Pežo 308, stariji od našeg modela 500L. Realno, Slovaci bi mogli komotno da dođu u Kragujevac da ih obučimo kako se radi u savremenoj fabrici.
Radnici ne beže od bilo kakve obuke u inostranstvum, ali bi bilo logično da se obuče za poslove koje će raditi na novom modelu. Besmisleno je da neko ko radi u logistici ili, recimo, u obezbeđenju dve godine uči kako se zavrću šrafovi na točku.
Sa druge strane, radnike u pomenute četiri zemlje ne šalje Fijat već idu na zavod za zapošljavanje, pa onda u inostrane fabrike. Tako radnici nemaju nikakvu garanciju za posao, a kamoli za povratak u Fijat nakon dve godine.
Da je rukovodstvo fabrike slušalo članove našeg sindikata i dobronamerne radnike ne bi ni došli u ovu situaciju. Model 500L koji se proizvodi u Kragujevcu je mnogo kvalitetniji od Fiat Tipa koji se pravi u Turskoj. Tipo je samo lepši, na oko, ali je 500L neuporedivo bolji. Menadžeri u Kragujevcu nisu vozili automobile koje sami proizvode već su se otimali ko će da dobije lepši Fiat tipo koje su im poklanjale njihove kolege iz Turske. Šepurili su se u tim poklonjenim limuzinama i često sebi delili velike bonuse, ničim zaslužene, dok su radnici sedeli besposleni kod kuća. Za to vreme turski menadžeri su trčali po svetu i nudili svoj proizvod. Rezultat je da se proizvodnja boljeg auta gasi dok se lošiji i dalje proizvodi.
Na spisku viška zaposlenih našli su se i sindikalni poverenici u Fijatu. Zar se to ne kosi sa domaćim i međunarodnim normama?
– Nisam siguran da će baš svi dobiti otkaz ali ne želim da to dalje komentarišem jer smo prvi put u poslednjih deset godina u Fijatu postigli jedinstvo svih sindikata i predstavnika radnika.
Država je sa Stelantisom napravila novi ugovor po kome će se u projekat proizvodnje električnog vozila iz budžeta uložiti bezmalo 50 miliona evra. Da li je sindikatima poznat sadržaj tog ugovora? Kako je definisan broj i položaj zaposlenih?
– Malo je šta poznato. Predstavnici vlade tvrde da je mnogo bolji nego prethodni i da će plate biti značajno veće. Mada je i prethodni ugovor bio mnogo dobar, ali za koga? Rečeno nam je da će na početku proizvodnje biti potrebno 1.550 radnika. Lako je izračunati da bi u tom slučaju danas višak bio “svega” 466 kolega. Neki će za to vreme otići u penziju, neki bi sporazumno napustili fabriku, a neki bi zbog loših ocena u dosadašnjem radu morali da odu iz fabrike. Relativno lako bismo rešili taj višak zaposlenih.
Poslodavac, međutim, ima čudnu računicu. Želi da se odrekne skoro svih radnika, među kojima i velikog broja stručnjaka i specijalista. Kada je Fijat počinjao sa radom u Srbiji, pričalo se da su oterali stare Zastavine radnike jer žele da imaju mladu radnu snagu. Sada ti isti radnici strahuju da Fijat ponovo želi smenu generacija, da se otarasi njih, iako nisu stari, ali jesu već prilično “istrošeni” i sa značajnim zdravstvenim oštećenjima i profesionalnim oboljenjima. Zato radnici kroz ovaj socijalni program žele da naplate bar deo izgubljenog zdravlja, jer ljubav radnika prema fabrici, očigledno,nije uzvraćena.
Što se tiče ulaganja od skoro 50 miliona eura od naše države, činjenica je da veliki igrači, kakav je Fijat, idu na sigurno, tako da će i ovog puta većinu troškova finansirati naša država.
Vlada je od sindikata nezadovoljnih socijalnim programom poslovodstva tražila da predlože svoja rešenja. Imaju li sindikati zajedničke stavove o tome?
– Sva tri sindikata Fijata – Samostalni sindikat, Sindikat “Nezavisnost” i Sindikat “Solidarnost”, zajedno sa predstavnicima zaposlenih koji nisu sindikalno organizovani, održali su zajednički sastanak sa koga su uputili poslodavcu i Vladi Srbije minimum uslova pod kojim će prihvatiti socijalni program. Uslovi su sledeći:
- Dobrovoljni odlazak na rad u inostranstvo, prema zakonima Republike Srbije i uz pisanu garanciju za povratak na posao u Kragujevcu.
- Otpremnine za radnike koji se za to opredele ne smeju biti manje po godini staža od otpremnina koje je Fijat davao radnicima prilikom otpuštanja treće smene.
- Radnicima koji ne žele da napuste fabriku a dobro su ocenjeni, poslodavac treba da isplaćuje naknadu zarade, najmanje u visini minimalne plate, sve do pokretanja proizvodnje novog modela.
Ukoliko strani vlasnik ne usliši te naše zahteve, tražićemo od države da im više ne daje nikakve donacije, koje je, do sada, davala obilato.
Kako komentarišete stavove predsednika Republike o situaciji u Fijatu, posebno izjavu da je prošlo vreme samoupravljanja i da Stelentis, a ne država, upravlja fabrikom?
– Predsednik vrlo dobro zna da ne postoji jedan zakon za privatne a drugi za državne firme. Zakon o radu je jedan i jedinstven i trebalo bi da važi za sve. Nažalost, svedoci smo da je Fijat lako i bez posledica zaobilazio zakon i zato smo sada tu gde jesmo.
Iskreno se nadam da će država pokazati svoje dostojanstvo, da će Fijat shvatiti da ovo nije 2008. već 2022. godina, da će ozbiljno shvatiti svoju ulogu i uvideti sve pogodnosti rada u Srbiji. Konačno, da će početi da poštuje radnu snagu koje je sve manje i manje na slobodnom tržištu rada.
Svetozar Raković
