U Srbiji ni „minimalac“ ne garantuje pravo na državni dodatak za decu

Po visini dečijeg dodatka Srbija je na začelju Evrope, a ono što „bode oči“ roditeljima nije samo gotovo simboličan iznos od nepune četiri ipo hiljade dinara mesečno već i to što je ta podrška države uskraćena hiljadama porodica sa petoro i više dece

Verovatno je malom broju ljudi poznato da u Srbiji četvoročlana porodica sa jednim zaposlenim koji zarađuje “minimalac” – nema pravo na dečiji dodatak!? Naravno ne zbog toga što minimalna zarada u iznosu od 54.208 dinara (za septembar 2025.) zadovoljava elementarne potrebe te porodice, već prosto zato što je tako odredila država. Ista ona čiji se najviši funkcioneri zdušno a sasvim neopravdano hvale podizanjem životnog standarda građana, a posebno brigom za najmlađe.

Povećanje koje (ni)je iznadilo

Skromno je krajem jula propraćena vest o povećanju osnovnog iznosa dečijeg dodatka sa 4.299,63 na 4.411,42 dinara. Neki mediji su tu informaciju preneli sa sajta Bebac koji je ocenio da “roditelji u Srbiji neće biti iznenađeni kada čuju da se iznos dečijeg dodatka povećao za čitavih 112 dinara”. Ovaj roditeljski portal podsetio je da se iznosi dečijeg dodatka usklađuju dva puta godišnje, u januaru i julu, uz napomenu “da je povećanje roditeljskog dodatka za ovako male iznose već godinama ustaljeno”. Naime, prilagođavanje dečijeg dodatka vrši se na osnovu indeksa potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, koje objavljuje Republički zavod za statistiku.

Bilo kako bilo, od 1. jula utvrđeni su novi iznosi: 4.411,42 dinara – osnovni dečiji dodatak po detetu; 5.734,83 dinara – za samohrane roditelje i staratelje; 6.617,14 dinara – za roditelje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i za decu koja ostvaruju dodatak za pomoć i negu drugog lica; 7.940,55 dinara – za dete koje ispunjava uslove za povećanje po više osnova.

Da bi porodica ostvarila pravo na dečiji dodatak, njen prosečan mesečni prihod po članu domaćinstva u prethodna tri meseca ne sme prelaziti sledeće iznose: 13.234,25 dinara – osnovni cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak; 17.204,53 dinara – za samohrane roditelje; 15.881,04 dinara – za samohrane roditelje, kao i za staratelje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, pod uslovom da dete ne koristi usluge plaćenog smeštaja.

Iz navedenog proizilazi konstatacija sa početka ovog teksta: čak i ako samo jedna osoba u četvoročlanoj porodici zarađuje “minimalac”, deca nemaju pravo na dečiji dodatak – zbog previsokih prihoda!?

Pre tačno tri godine Fiskalni savet je predložio Vladi da se dečiji dodatak ne usklađuje samo sa inflacijom već da se i dodatno poveća za 10-15 odsto, koliko to dozvole budžetske mogućnosti. Tražio je Savet i da se broj onih koji primaju dečiji dodatak poveća sa 245.000 na 415.000 korisnika, što bi značilo da njime bude obuhvaćeno svako treće dete, umesto svako peto kao te 2022. Međutim, stanovište Fiskalnog saveta da je osnovna funkcija roditeljskog dodatka da se pomogne roditeljima u teškom materijalnom položaju u odgajanju dece nije bilo dovoljno “ubedljivo” za ondašnju vladu. Naprotiv, ukupna izdvajanja za dečiji dodatak se iz godine u godinu realno smanjuju. Kao i obuhvat: prema nekim podacima u periodu od 2013. do 2019. broj dece koja imaju pravo na takvu podršku države smanjen je za više od 94.000.

U Srbiji ni za pelene

Šta je zapravo dečiji dodatak – pitanje je na koje sajt Bebac odgovara da to zavisi od zemlje do zemlje. U Srbiji osnovni dečiji dodatak od 4.411,42 dinara (nešto niže od 38 evra) po detetu nije dovoljan ni za mesečne troškove pelena, navodi Bebac, dok je u Nemačkoj to iznos od približno 250 evra, što je dovoljno za tromesečnu zalihu pelena. Pri tome, dok porodice u Srbiji jedva ostvare pravo na dečiji dodatak, u Nemačkoj ga imaju svi.

Podrška koja gubi trku

Pored toga što je gotovo simbolična ova državna finansijska podrška porodici u Srbiji uveliko gubi trku sa troškovima života. Nedvosmisleno to pokazuje uporedna statistika za poslednjih pet godina. Naime, osnovni dečiji dodatak za prvo dete isplaćen za avgust 2020. godine iznosio je 3.068,73 dinara da bi do danas porastao za nepuna 44 procenta – na 4.411,42 dinara. U istom periodu prosečna zarada je rasla gotovo dvostruko brže – sa 58.513 dinara u avgustu 2020. na 107.075 u junu ove godine (poslednji zvanično objavljeni podatak), što predstavlja uvećanje za 83 odsto. Toliko o navodnom usklađivanju dečijeg dodatka sa indeksom rasta potrošačkih cena.

Naša država je pretprošle godine odlučila da odobri značajne roditeljske dodatke koji za prvo dete (rođeno od 1. januara 2024.) iznosi 500.000 i isplaćuje se jednokratno a za drugo dete 600.000 na 24 mesečne rate. Dodatak za treće dete iznosi 2,28 miliona dinara i isplaćuje se u 120 mesečnih rata, dok za četvrto roditelji dobijaju 3,18 miliona, takođe u 120 mesečnih rata. Stručnjaci smatraju da ova podrška države, za razliku od dečijeg dodatka, nije socijalna mera već instrument populacione politike i upozoravaju da se socijalna izdvajanja iz budžeta kontinuirano smanjuju. Verovatno je, između ostalog, i zato redovni mesečni dečiji dodatak u Srbiji znatno niži od davanja u većini zemalja Evrope.

S druge strane, u regionu Zapadnog Balkana pojedine države za podršku deci izdvajaju i manje od Srbije: u Severnoj Makedoniji dečiji dodatak iznosi oko 17 evra (1.000 denara) za jedno dete, a 26 evra za dvoje ili više dece školskog uzrasta; u Crnoj Gori je to 30 evra po detetu; u Bosni i Hercegovini su iznosi različiti – na nivou Federacije je to 190 KM (95 evra) po detetu dok je dodatak u Republici Srpskoj približno 70 KM (35 evra); Albanija umesto univerzalnog dečijeg dodatka primenjuje sistem posebnih oblika socijalne pomoći porodicama sa niskim prihodima čije iznose za potrebe ove analize nismo uspeli da pribavimo.

U EU dodatak za svu decu

U okrilju Evropske unije nema države koja ne isplaćuje dečiji dodatak, mada se razlikuju sistemi raspodele a postoje i velike razlike u iznosima. Svaka država samostalno određuje iznos davanja koja se mogu značajno razlikovati zavisno od porodičnog prihoda, broja dece, uzrasta… S tim u vezi veoma je značajna presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2019. da građani EU imaju pravo na dečiji dodatak nezavisno od toga da li njihova deca žive u državi članici u kojoj su oni (roditelji) prijavljeni da rade.

Prema podacima dostupnim na zvaničnim portalima nadležnih ministarstava i ustanova evropskih država može se zaključiti da se većina članica EU opredelila za univerzalni sistem utvrđivanja prava na dečiji dodatak. Tako je u Austriji, Belgiji, Estoniji, Finskoj, Nemačkoj, Irskoj, Latviji, Luksemburgu, Slovačkoj, Švedskoj, Rumuniji, Mađarskoj… Dodatak za svu decu isplaćuju i Danska, Italija, Holandija, Litva i Malta, samo što u tim zemljama iznosi zavise od prihoda porodice.

Takva podrška države u Francuskoj takođe zavisi o porodičnih prihoda, ali se isplaćuje tek od rođenja drugog deteta. U Italiji pravo na dodatak imaju sva deca a on zavisi od visine prihoda, ali i imovine i broja članova porodice. Nemačka država isplaćuje 250 evra svakom detetu, u Irskoj je taj iznos 140 evra, dok se u Austriji razlikuje prema uzrastu dece i mesečno se kreće od 138 do 200 evra. I u Belgiji sva deca imaju pravo na dodatak iz budžeta koji specifično zavisi od toga u kom delu zemlje žive. U Luksemburgu sva deca primaju mesečno po 299,86 evra, s tim što se taj iznos uvećava za 22,67 evra za mališane uzrasta od šest do 12 godina, odnosno za 56,57 evra za starije od 12 godina. Holandija isplaćuju dodatak svoj deci i to nezavisno od prihoda porodice.

U Slovačkoj mesečni dečiji dodatak iznosi 60 evra, a stim što se u mesecu kada dete prvi put polazi u školu povećava jednokratno za 110 evra. Mađarska država isplaćuje tzv. porodični dodatak za svako dete ali su iznosi skromniji nego u zapadnim i severnim zemljama EU: približno 30 evra za jedno dete, 31 za drugo i 34 evra za treće i svako naredno dete. Uz taj dodatak država odobrava i značajno poresko umanjenje za prihode roditelja na osnovu broja izdržavane dece.

Cenzus za podršku

Hrvatska, Bugarska, Kipar, Češka, Grčka, Poljska, Portugal, Slovenija i Španija određuju iznose dodatka na osnovu cenzusa porodičnih primanja. U Sloveniji, na primer, dodatak se određuje na osnovu ukupnog dohotka porodice s tim što najbogatiji nemaju pravo na takvu pomoć države. Za socijalno najugroženije porodice čiji prosečni mesečni prihod po članu iznosi do 221,46 evra, „dežela“ za prvo dete isplaćuje dodatak od 135,44 evra, za drugo 148,97 evra, za treće 162,53 evra.

Zna li predsednik?

Ostvarivanje prava na dečiji dodatak u Srbiji je misaona imenica za mnoge socijalno ugrožene porodice. Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji propisuju ko i kako ima pravo na tu vrstu državne pomoći više puta je proteklih godina bio tema rasprava u Ustavnom sudu gde su pojedine njegove odredbe proglašavane neustavnim, dok neke i dalje uskraćuju to pravo hiljadama porodica. Pre svega, sporan je član 26 tog zakona koji propisuje da “dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja… za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu”. Time je porodicama sa petoro ili više dece uskraćeno pravo na dečiji dodatak. Teško da je ova sistemska diskriminacija porodica i dece bila nepoznata predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kada je krajem avgusta posetio jedanaestočlanu porodicu Vasiljević u beogradskoj opštini Rakovica, u kojoj odrasta devetoro dece ili, po njegovim rečima, „devetoro anđela“.

Hrvatski sistem dečijeg dodatka prvenstveno od prihoda domaćinstva, slično kao i u Srbiji, ali su ukupan broj korisnika i iznosi za neke kategorije veći: U 2025. godini dodatak se kreće od 30,90 do 61,80 evra po detetu mesečno, a to pravo ima 144.979 korisnika za ukupno 296.299 dece.

U Bugarskoj dečiji dodatak pripada samo najsiromašnijim porodicama čiji mesečni prihodi po članu ne prelaze 261 evro. I u Češkoj dečiji dodatak dobijaju samo deca materijalno najugroženijih porodica i to u tri starosne kategorije i u rasponima zavisno od visine prihoda: deci do 6 godina od 830 do 1.330 kruna (34 – 54 evra), uzrastu od 6 do 15 godina od 970 do 1.470 kruna (39 – 60 evra) i od 15 do 26 godina od 1.080 do 1.580 kruna (44 – 65 evra). Sličan cenzus (godišnji prihod porodice i broj dece) imaju i Grčka i Portugalija.

U Španiji porodice sa godišnjim prihodom do 31.100 evra imaju pravo na dodatak iz državne kase za decu koji se mesečno kreće od 115 evra za mlađe od tri godine, 80,5 evra za decu od tri do šest godina i 57,50 evra za decu od šest do 18 godina.

Socijalni sistem Francuske propisuje da se dečiji dodatak isplaćuje počevši od drugog deteta i to 142,70 evra za drugo, 325,53 evra za treće, a zatim 182,83 za četvrto i svako naredno dete. Dodatak se umanjuje ako prosečni godišnji prihod porodice premašuje 70.074 evra u porodici sa dvoje dece, 75.913 evra u porodici sa troje, i 81.752 evra u porodici sa četvoro dece.

U Velikoj Britaniji, bivšoj članici EU, pravo na dečiji dodatak ove godine ostvaruje 6,9 miliona domaćinstava, navodi BiBiSi. Od aprila dodatak za jedno dete iznosi 26,05 funti nedeljno (oko 30 evra), što je mesečno 104,20 funti (120 evra). Ovaj iznos se smanjuje ukoliko jedan od roditelja zarađuje više od 60.000 funti godišnje (nešto manje od 70.000 evra) a pravo na dodatak prestaje za one koji zarade više od 80.000 funti (92.000 evra).

I skandinavske zemlje primenjuju sistem univerzalnog dečijeg dodatka. U Danskoj ga primaju sva deca: uzrastu do 2 godine isplaćuje se 638 evra, za mališane od tri do šest godina 505 evra, deci od sedam do 14 godina pripada 397 a onima od 15 do 17 godina 132 evra mesečno. U Finskoj mesečni dodatak za jedno dete u porodici iznosi 94,98 evra, za drugo 104,84, za treće 133,79, za četvrto 164,24 evra, a za petoro i više dece po 182,69 evra. U Švedskoj svako dete ima pravo na 117 evra a taj iznos se uvećava za drugo dete za 14 evra, za treće za dodatnih 54, za četvrto 95, i za peto 117 evra.

U Estoniji prvo i drugo dete primaju po 80 evra, a troje i više dece po 100 evra mesečno. U Letoniji prvo dete prima 25 evra, drugo 100, treće 225, a četvrto i svako sledeće 100 evra. Litvanija izdvaja 85,75 evra za svako dete, s tim što se porodicama sa niskim prihodima isplaćuje još i dodatak od 50,47 evra po detetu.

Zašto sva deca nemaju pravo

Prema reakcijama objavljenim na sajtu Bebac, roditeljima u Srbiji „bode oči“ minimalni iznos dečijeg dodatka, ali i to što je veoma teško ostvariti to pravo. Pored toga, mnogi pitaju – zašto sva deca nemaju pravo na takvu podršku države? U vezi s tim, sajt citira pojedine sagovornice.

Eleonora, majka troje mališana: “Nemam prava, jer bože moj, dva stana imam. U jednom žive moji roditelji, u drugom ja. Zaposlena na minimalac. To je luksuz. Najstarije dete nema prava na besplatne udžbenike jer mlađih dvoje idu u vrtić, a ne u školu.”.

Ana, majka troje dece: “Sa troje dece i suprugom koji je prijavljen na minimalac ne mogu ni da dobijem dečiji dodatak. Primam roditeljski dodatak za treće dete, pa me valjda zbog tih 15.000 mesečno smatraju bogatom. A da ne pričamo o tome da bi svako dete u Srbiji trebalo da prima te 4.000 (da ne komentarišem bolje šta možeš da uradiš sa njima). Jad i beda našeg društva. Zato nam cele porodice i odlaze u inostranstvo”.

Nažalost, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom uskraćuje pravo na dečiji dodatak hiljadama porodica sa petoro ili više dece. Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je po popisu iz 2011. bilo 5.264 porodice sa više od petoro dece, a taj broj se nije znatno menjao ni na zadnjem popisu 2022. godine.

Na probleme u ostvarivanju prava na dečiji dodatak ukazala je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u godišnjem izveštaju za 2023. godinu. Jedna od njenih preporuka Ministarstvu za brigu o porodici bila je da se obezbedi univerzalni dečiji dodatak, odnosno – dodatak za svu decu.

Priredio: Svetozar Raković Fotografije: Shutterstock