Desetine hiljada građana okupile su se na poziv sindikata da bi protestovali protiv korupcije i zahtevali veće plate i penzije, poručivši da će, ako im se zahtevi ne ispune, “oceniti” Vladu na parlamentarnim izborima 2028.
Okupljanje članova sindikata, penzionera i drugih građana na protest u Zagrebu prošle subote počelo je u jutarnjim satima na Trgu Republike, kod Hrvatskog narodnog kazališta. Nešto kasnije kolone su se uputile prema Trgu bana Jelačića, gde je u tačno u podne počeo ranije najavljeni protest. Okupljeni su svoje nezadovoljstvo izražavali pištaljkama, sindikalnim obeležjima, kapama, zastavama…
Stop porezu na siromaštvo
Učesnici protesta su transparentima slali jasne poruke: „Stop porezu na siromaštvu“, „Moja mirovina je crkavica“, „Ako je poskupjelo zašto naš rad nije?“, „Gradimo luksuz, živimo akciju i popuste“, „Poslodavci, prekovremeni sati nisu volontiranje“, „Ako je plaća tajna, onda je očito i sramota“…
U veoma opširnom izveštaju javni medijski servis HRT je izvestio da su nezadovoljni ljudi iz svih krajeva Hrvatske došli na protest koji su zajedno organizovali Savez samostalnih sindikata, Nezavisni sindikati, Matica hrvatskih sindikata i Sindikat umirovljenika zahtevajući pravedniju raspodelu dobiti, niže cene hrane, pristupačnije stanovanje i obračun sa korupcijom i sivom ekonomijom.
Privreda raste a radnici se bore za život
Konkretnije, sindikati od Vlade traže da se minimalna zarada poveća na 1.100 evra, prosečna zarada na 2.200 evra a prosečne penzija na 1.100 evra (svi neto iznosi).
Upozoravaju da je u poslednjih pet godina ukupna stopa inflacije dostigla 28 procenata, hrana poskupela za 47 odsto, a cena stambenog kvadrata za više od 60 posto, kao i da samo zbog korupcije Hrvatska godišnje gubi milijarde.
Prema sindikalnim podacima, Hrvatska je u Evropskoj uniji šesta po cenama hrane, a po prosečnoj plati tek na 19. Mestu. Udeo hrane u životnim troškovima u Hrvatskoj iznosi 26,7 procenata, dok je to, na primer, u Sloveniji 16,5, a u Nemačkoj 12,5 odsto.
Radnici u javnim i državnim službama danas za osnovne životne troškove izdvajaju čak tri četvrtine svoje neto zarade. O nepravednoj raspodeli dovoljno govori podatak da je u periodu od 2015. do 2024. godine neto dobit preduzetnika porasla za 336 procenata, dok je prosečna plata njihovih radnika povećana za 72 odsto, ukazuju sindikati.
Upozorili su i da su mesečna primanja 750.000 penzionera ispod praga siromaštva od 617 evra.
Nisu plate krive za inflaciju
U obraćanju okupljenima, predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladen Novosel je demantovao tvrdnje iz krugova vlasti da rast plata uzrokuje inflaciju ukazujući da su cene rasle i u poslednjih 30 dana a plate mirovale. Kao glavnog krivca za porast inflacije naveo je to što je Vlada povećala cene energenata čime je dala „zeleno svetlo” svima da poskupe svoje robe i usluge.
Ukazujući na izuzetno težak položaj hrvatskih penzionera, Novosel je premijeru Andreju Plenkoviću poručio da se mora promeniti način obračuna penzija, odnosno da se izbriše 10 ratnih godina (od 90-ih do 2000-tih) kada se doprinosi gotovo nisu uplaćivali i da se izabere 20 najboljih godina u stažu osiguranika. Zatražio je podizanje minimalne plate na 1.510 evra bruto ili 1.100 neto s ciljem da adekvatna neto plata bude 2.200 evra.
„Da ne mislite da smo nerazumni i da to tražimo odmah, nudim vam nagodbu u dva koraka“, kazao je Novosel. Objasnio je da bi u prvom koraku trebalo povećati minimalnu bruto platu za 250 evra krajem ove i sledeće godine, uz istovremeno povećanje penzija za 100 do 200 eura ove i do 300 naredne 2027.
„Ako to ne učinite, trenutak istine za vas i ovu Vladu biće 2028. na parlamentarnim izborima. Svi koji su danas ovde, svi oni koji nisu uspeli doći, oceniće vas tada kao što su to ocenili građani Mađarske“, zaključio je Novosel uz burno odobravanje učesnika protesta na glavnom trgu u Zagrebu.
Predsednica Matice hrvatskih sindikata Sanja Šprem istakla je kako boli to što „rad nije dovoljan za dostojanstven život, a kamoli mirovine“, kao i to što je Hrvatska postala preskupa za svoje stanovnike. „Slušamo da živimo u zemlji blagostanja, da standard raste, a pitamo se za koga raste – za nas raste samo cena života“.
Čak 70 odsto radnika ispod proseka
Šprem je kazala da je zbog korupcije izgubljeno 8,5 milijardi evra, dok građani plaćaju cenu kroz liste čekanja u bolnicama, odlazak mladih i rastuću nejednakost. Navela je i da je Vlada Hrvatske zanemarila socijalni dijalog i sama donela odluku o visini osnovice za javne službe, koju je inflacija ubrzo pojela i nadmašila.
Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Dražen Jović izneo je podatak da satnica radnika u EU iznosi 35 evra, dok je za hrvatskog radnika gotovo upola niža – 18,5 evra, ocenivši da je to sramota. Poput drugih sindikalnih lidera, i on je naglasio da plate nisu jedini problem, navodeći korupciju, rad na crno, sivu ekonomiju, pohlepu i neodgovornost: „Govore nam da je prosečna plata 1.511 evra, ali ne izgovaraju onaj produžetak da 70 odsto radnika u Hrvatskoj živi ispod prosečne plate“.
Predsednica Sindikata umirovljenika Hvatske Višnja Stanišić navela je da su na protestu zajedno studenti, radnici i penzioneri koji moraju podržavati jedni druge: „Danas student, sutra radnik, a prekosutra već je u mirovini. Zato moramo biti složni i podržavati jedni druge. Ne smemo doći u situaciju da se borimo jedni protiv drugih“.
Reporteri Jutarnjeg lista u povorci ljudi na protestu sreću dve medicinske sestre Anu Prlendu (30) i Miu Rodin (26), koje su nosile transparent: „Nemaju svi u Dubrovniku apartmane“. Ana kaže da su odlučile da dođu na protest jer nisu zadovoljne platama, navodeći da medicinske sestre u dnevnoj smeni, čak i one s višom stručnom spremom, primaju od 1.200 do 1.300 evra, što smatra nedopustivim. Mia se nadovezuje izražavajući spremnost da će nastaviti da učestvuje u sindikalnim protestima sve dok se ne poboljšaju uslovi rada i standard radnika.
Priredio S. R. Fotografije: Screenshot/HRT
