Dokument pape Lava XIV „Veličanstveno čovečanstvo“ (Magnifica Humanitas) za sindikalni pokret može biti važan doprinos globalnim debatama o upravljanju tehnologijom, o budućnosti rada i odbrani demokratije, saopštila je Međunarodna konfederacija sindikata
„Veštačka inteligencija mora da bude razoružana“, i „nijedan algoritam ne može da učini rat moralno prihvatljivim“, samo su neke od poruka enciklike (najvažniji doktrinarni dokument koji poglavar Katoličke crkve upućuje sveštenstvu i vernicima) Magnifica Humanitas („Veličanstveno čovečanstvo“) koju je papa Lav XIV javno predstavio 25. maja u Vatikanu.
Za medije je senzacionalno bilo to što je na predstavljanju enciklike pored pape sedeo Kristofer Ola, suosnivač poznate kalifornijske AI kompanije Anthropic. Njegovo učešće stručnjaci su protumačili kao znak da papa želi direktan dijalog sa kreatorima tehnologije. Posebno je indikativno to što se Olaov sukob sa Trampovom administracijom oko odbijanja da preda potpunu vojnu kontrolu nad AI sistemima poklapa se sa papinim oštrim tonom protiv naoružavanja veštačke inteligencije.
Najmoćniji najodgovorniji za tehnološke pretnje
Papin dokument u kojem se pominju mnoge moguće zamke u primeni najsavremenijih tehnologija, ujedno je oštra i direktna poruka ljudima na pozicijama moći o njihovoj odgovornosti u suzbijanju „pretnji“ veštačke inteligencije, preneo je britanski javni servis BiBiSi.
Čovečanstvo na moralnoj raskrsnici
Prošlog ponedeljka, u Dvorani Sinoda, na prvoj konferenciji za štampu u istoriji koju je lično vodio jedan poglavar Vatikana, papa Lav Četrnaesti je osudio upotrebu veštačke inteligencije u ratovanju, rekavši da smanjenje ljudske kontrole nad oružjem čini još težom mogućnost da se sukob smatra „pravednim“.
Papa je osudio i način na koji AI utiče na svet, poput manipulacije fotografijama i video zapisima, što, kaže, obmanjuje ljude. Osvrnuo se i na rizike „digitalnog kolonijalizma“, povezujući zloupotrebe kolonijalne ere sa modernim tehnološkim praksama.
U svom dokumentu, papa je direktno uputio „hitan poziv“ onima koji razvijaju veštačku inteligenciju: „Programeri snose posebnu etičku i duhovnu odgovornost, jer svaki dizajnerski izbor odražava viziju čovečanstva“.
Enciklika pokreće fundamentalna pitanja o tome da li će se tehnologija koristiti za unapređenje ljudskog prosperiteta i dostojanstvenog rada, ili će produbiti nejednakost, nadzor, autoritarizam i isključenost, prenela je Agencija Frans pres. Papin dokument ukazuje da AI transformiše rad na načine koji često potkopavaju prava radnika i uslove rada zbog automatizovanog nadzora i praćenja, primoravanja radnika da se prilagode brzini mašina i algoritamskoj disciplini i gubitka profesionalne autonomije. Dokument ukazuje i na druge ozbiljne posledice primene AI kao što su na nesigurnost i fragmentiranost zaposlenja, proširenje nejednakosti u platama i koncentraciju prihoda i moći među tehnološkim elitama.
Potvrda opravdanosti sindikalnih briga
Međunarodna konfederacija sindikata je saopštila da je papa Lav XIV u svojoj prvoj enciklici izneo sveobuhvatnu viziju o implikacijama veštačke inteligencije na rad, društva i ljudsko dostojanstvo. „Za sindikate, ova enciklika je značajna ne samo zbog velikog uticaja koji Katolička crkva ima u mnogim delovima sveta, već i zato što direktno potvrđuje mnoge dugogodišnje zabrinutosti i zahteve radničkog pokreta u vezi sa primenom ovih tehnologija“, ocenjuje MKS.
Dodaje se da se Lav Četrnaesti bavi platformskim monopolima, algoritamskim upravljanjem, automatizovanim donošenjem odluka i koncentracijom tehnološke i informacione moći u malom broju korporacija. Time nedvosmisleno ističe dostojanstvo rada i radnika, primat čoveka nad kapitalom i tehnologijom, solidarnost i socijalnu pravdu, demokratsko učešće i imperativ da etika upravlja ekonomskim životom.
MKS navodi i da enciklika odbacuje ideju da je tehnološki napredak automatski društveni napredak, odnosno da potvrđuje da tehnologija nije neutralna. „Jedan od najjačih doprinosa enciklike jeste njeno priznanje da veštačka inteligencija već transformiše rad na načine koji često potkopavaju prava radnika i uslove rada“, ističe se u saopštenju MKS-a.
Podseća MKS i da papa Lav XIV eksplicitno upozorava na automatizovani nadzor i praćenje, primoravanje radnika da se prilagode brzini mašina i algoritamskoj disciplini, na gubitak profesionalne autonomije i nesigurnost i fragmentiranost zaposlenja. Takođe, papin dokument upozorava na proširenje nejednakosti u platama i koncentraciju prihoda i moći užim krugovima tehnoloških elita.
„Važno je napomenuti da papa Lav XIV odbacuje ideju da radnici treba samo pasivno da se prilagođavaju tehnološkim promenama. Enciklika tvrdi da sindikati i radnici moraju da učestvuju pre nego što se tehnologije primene, a ne samo nakon što se izgube radna mesta ili se uslovi pogoršaju. Ovo je ključni princip za radnički pokret širom sveta“, naglašava MKS.
Ukazujući da papin tekst podvlači ključne principe za delovanje sindikata kao što su stavovi da radnici moraju imati demokratski glas nad tehnološkim promenama i da je neophodno kolektivno pregovaranje o digitalizaciji i algoritamskom upravljanju, MKS podseća i na papinu poruku da tehnološki razvoj mora ostati podređen ljudskom dostojanstvu i opštem dobru.
Zaključak saopštenja MKS-a je da međunarodni sindikalni pokret Magnificu Humanitas može smatrati važnim doprinosom globalnim debatama o upravljanju tehnologijom, budućnosti rada i odbrani demokratije.
Podrške i osporavanja papinog obraćanja
Stručnjaci iz različitih krajeva sveta podržali su papino javno obraćanje usmereno na dobrobit čovečanstva. Profesor prava Paolo Karoca sa Univerziteta Notr Dam (Indijana, SAD) ocenio je dokument kao “proročanski” isičući da papa nudi preko potrebno moralno vođstvo u trenutku kada AI ubrzano menja svet, a globalna scena pati od vakuuma etičkih lidera.
Kanadski naučnik i pionir u istraživanju veštačke inteligencije Džošua Bendžio javno je podržao papine stavove naglašavajući da Vatikan i globalne institucije moraju igrati ključnu ulogu u društvenoj mobilizaciji povodom izazova koje AI donosi. Takođe, Tanišk Metju Abraham, osnivač medicinskog AI centra MedARC sa sedištem u San Francisku pohvalio je dokument Lava Četrnaestog zbog nijansiranog stava koji ne odbacuje AI kao „izvorno zlo”, već prepoznaje da tehnologija nikada nije neutralna.
Profesorka visoke škole u Berkliju (Kalifornija, SAD) Leokadi Lušombo upozorila je da veštačka inteligencija može postati sredstvo nove kolonijalne pljačke sirovina i ugrožavanja autohtonih kultura, čime je direktno podržala papin stav da tehnologija ne sme služiti samo profitu nekolicine.
Analitičari naglašavaju da se papa Lav XIV svojim spisom naslanja na čuvenu socijalnu encikliku Rerum novarum pape Lava XIII iz 1891. godine. Dok se stari dokument bavio pravima radnika u vreme prve industrijske revolucije, novi se bavi pravima radnika u vreme digitalne revolucije, kada algoritmi prete da ugroze ljudsko dostojanstvo i kreativne industrije.
Pojedini analitičari primećuju da papin zahtev za „razoružanjem veštačke inteligencije” u ratovanju, izričito pominjući sukobe u Ukrajini, Gazi i Iranu, direktno odudara od trenutne geopolitičke trke u naoružanju i tržišnog kapitalizma. Zbog toga su neki mediji ovaj dokument nazvali „levim humanističkim odgovorom na digitalnu apokalipsu”.
Nasuprot pohvalama i podrškama, čula se i kritika. Blejk Šola, osnivač vazduhoplovne kompanije Boom Technology, čiji su glavni investitori u Silicijumskoj dolini, oštro je kritikovao papin osvrt na zaštitu radnih mesta. Za Šolu je to „loš stav”, jer svaka tehnološka revolucija eliminiše stare, ali stvara nove poslove, a strah od korenitih tehnoloških promena ne bi smeo da koči napredak
Nezadovoljstvo su izrazili i pojedini konzervativniji katolički komentatori i analitičari. Smatraju da je dokument manje teološki ozbiljan u poređenju sa radovima prethodnih papa, kritikujući učešće AI industrije u samom brendiranju i lansiranju dokumenta, što je prema njima više ličilo na marketinški događaj iz Silicijumske doline nego na crkvenu tradiciju.
Priredio S. R.
Foto: Vatican Media i Google
