Evroposlanici zatražili od Evropske komisije da proceni rizike po zdravlje i bezbednost radnika u vezi sa klimatskim faktorima, kao što su toplotni stres, ekstremni vremenski uslovi i zagađenje vazduha, ali i sa veštačkom inteligencijom
U znak sećanja na žrtve nesreća na radu i profesionalnih bolesti, poslanici Evropskog parlamenta inicirali su prošle sedmice da se 8. avgust proglasi Evropskim danom sećanja na žrtve nesreća na radu i da bude posvećen zaštiti i dostojanstvu radnika. Datum je izabran povodom tragedije u kojoj su 8. avgusta 1956. godine 262 rudara izgubila život u rudniku Boa di Kazije u Maršinelu (Belgija).
Na prostoru Evropske unije, samo u toku 2023. godine bilo je 3.298 smrtnih nesreća na radu i približno 2,8 miliona nesreća bez smrtnog ishoda koje su rezultirale najmanje sa četiri dana odsustva sa posla, pre svega u sektorima visokog rizika kao što su građevinarstvo, transport, industrijska proizvodnja i poljoprivreda.
Kako je objašnjeno 21. maja u debati Evropskog parlamenta, cilj inicijative za proglašenje Evropskog dana sećanja na žrtve na radu je podizanje svesti o važnosti prevencije i bezbednosti na radu u javnosti, preduzećima i institucijama, zajedno sa sprovođenjem konkretnih programa u školama i na radnim mestima. Inicijativu je podržala ubedljiva većina od 395 evroposlanika, protiv se izjasnilo samo njih 12, uz 41 uzdržanog, objavljeno je na sajtu Evropskog parlamenta.
Parlament očekuje od Evropske komisije da proceni i reši rizike po zdravlje i bezbednost na radu povezane sa veštačkom inteligencijom i sistemima algoritamskog upravljanja. Evroposlanici smatraju da se radnici angažovani putem digitalnih platformi i oni čiji se zadaci, tempo i učinak usmeravaju ili procenjuju alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, mogu suočiti sa povećanim rizicima zbog intenziviranog radnog ritma i zloupotrebe praćenja u algoritamskom donošenju odluka.
Poslanici su pozvali Komisiju da proceni i rizike za bezbednost i zdravlje na radu povezane sa klimatskim faktorima, kao što su toplotni stres, ekstremni vremenski uslovi i zagađenje vazduha. Zatražili su bolje zaštitne i preventivne mere na radnom mestu kako bi se zaposleni zaštitili od uticaja ekstremne toplote i klimatskih promena, koje smatraju glavnim faktorima rizika na radu.
Radi omogućavanja što bezbednijih i zdravijih radnih mesta, Evropski parlament ističe važnost regulatornih inspekcija zaštite i zdravlja na radu i poziva zemlje Evropske unije da ojačaju inspektorate rada stalnim zaposlenima, odgovarajućim resursima i institucionalnom nezavisnošću.
Izvestiteljka o incijativi Kjara Džema (Italija), kako se navodi na sajtu EP, naglasila je da se sećanje na žrtve nesreća na radu mora pretvoriti u konkretnu posvećenost njihovoj prevenciji: „Bezbedni i dostojanstveni uslovi rada su osnovno pravo i kamen temeljac evropskog socijalnog modela“.
Priredio S. R.
Foto: European Parliament
