Koaliciona desničarska Vlada Janeza Janše namerava da drastično izmeni Zakon o strancima. Restriktivne mere direktno će pogoditi strane radnike, naročito one najbrojnije iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Severne Makedonije
Glavne izmene slovenačkog Zakona o strancima, kako su preneli ondašnji mediji, usmerene su na zaoštravanje finansijskih uslova za boravak stranih radnika i spajanje njihovih porodica, ali i na neka socijalna i politička prava.
Planiranim izmenama paragrafa, udvostručiće se minimalni mesečni iznos na računu koji strani radnik mora da obezbedi za boravišnu dozvolu, a koji je do sada iznosio 507 evra.
Ukoliko se opredeli za spajanje svoje porodice strani radnik će morati da dokaže neto mesečni prihod od 1.014 evra za sebe, više od 580 evra za partnera i dodatnih 600 evra za svako dete. To praktično znači da će tročlana porodica morati da dokaže mesečna primanja od približno 2.200 evra. Uz to, spajanje porodice biće omogućeno tek nakon tri godine života i rada u Sloveniji.
Poslanici Državnog zbora (glavnog doma parlamenta) izglasali su ranije ukidanje prava glasa stranim državljanima iz takozvanih „trećih zemalja” (država van Evropske unije) sa stalnim boravkom u Sloveniji. Tom odlukom ukinuto je važno političko pravo koje su ovi strani državljani sa stalnim boravkom u toj zemlji imali prethodne 24 godine.
Ukidanje prava glasa stranim državljanima bio je zajednički predlog konzervativnih političkih partija, predvođenih Slovenskom demokratskom strankom (SDS) Janeza Janše, ubrzo nakon što je on 22. maja izabran za mandatara vlade.
Iako se u javnim nastupima često fokusira na šira geopolitička pitanja i unutrašnju stabilnost, Janšin kabinet ove mere pravda tezom da Slovenija mora zaštititi svoj socijalni i ekonomski sistem od zloupotreba. Zvanični stav njegove vlade je da uslovljavanje socijalne pomoći društvenokorisnim radom i podizanje finansijskog cenzusa za spajanje porodica stranaca predstavljaju nužnu odbranu državnog budžeta i podsticanje integracije.
Sindikati: Vlast gura strance u izolaciju
Sindikati u Sloveniji oštro su reagovali protiv predloženih izmena i pooštravanja zakona, posebno se fokusirajući na zaštitu prava stranih radnika i očuvanje socijalnog dijaloga.
Do sada, najglasniji u reakcijama i konkretnim akcijama je Sindikat radnika migranata Slovenije (SDMS) koji je uputio zvanične zahteve donosiocima odluka kako bi ukazao na sistemske, poreske i socijalne anomalije koje pogađaju radnike. Ovaj sindikat ima tradiciju korišćenja ustavnog prava na prikupljanje potpisa građana kako bi blokirao zakone koji smanjuju socijalna prava radnika i uskraćuju im naknade u slučaju nezaposlenosti.
Prosečna plata nedostižna za strance
Najveća radnička organizacija, Savez slobodnih sindikata Slovenije (ZSSS) izrazio je veliku zabrinutost zbog ugrožavanja prava stranih radnika na koje se slovenačka ekonomija uveliko oslanja. Prema nekim procenama, preko 85 procenata ukupne strane radne snage u Sloveniji dolazi iz zemalja bivše Jugoslavije (Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo, Severna Makedonija…). Iz ZSSS upozoravaju da postavljanje nedostižnih finansijskih cenzusa za spajanje porodica direktno gura strane radnike u socijalnu izolaciju i deprivaciju.
Sve sindikalne centrale zajednički su digle glas protiv načina na koji vlada Janeza Janše donosi zakone i pakete mera. Sindikalci su podneli zahteve Ustavnom sudu Slovenije za ocenu ustavnosti vladinih odluka. U predstavci ističu da se ključni zakoni koji zadiru u radne odnose i socijalna prava donose „interventno” i potpuno bez socijalnog dijaloga sa radnicima i sindikatima. Zato su ove poteze izvršne vlasti sindikati nazvali pokušajem „razgradnje Slovenije”.
Merama Janšine vlade oštro su se usprotivile i druge organizacije civilnog društva. Radničko savetovalište, nevladina organizacija koja se bavi zagovaranjem, zaštitom, promocijom i razvojem radnih, socijalnih i statusnih prava radnika, upozorila je na kršenje ljudskih prava. Osnivač Savetovališta Goran Lukić izjavio je za Radioteleviziju Slovenije da će ta mera posebno pogoditi državljane zemalja Zapadnog Balkana koji žele da dovedu članove svoje porodice u Sloveniju.
„Sa druge strane imaćemo zbog ovih mera, koje će i te kako uticati na spajanje porodica, jer će to biti moguće tek posle tri godine života u Sloveniji, veći priliv samaca iz udaljenijih država poput Nepala, Bangladeša i Indije“, kazao je Lukić.
Istaknuti slovenački sociolog i antropolog, Franci Zlatar takođe je kritikovao planirane državne mere u vezi sa imigracijom. Posebno je izrazio neslaganje sa najavom ukidanja besplatnih kurseva slovenačkog jezika za strance, ukazujući da bi to bio veoma loš potez koji neće smanjiti priliv imigranata neophodnih domaćoj ekonomiji, preneo je javni medijski servis RTV Slovenija.
Tri pitanja za „savetodavni referendum“
Ova izmena zakona, zajedno sa pitanjem o uslovljavanju socijalne pomoći društvenokorisnim radom i predlogom u vezi sa RTV pretplatom, biće jesenje teme za građane. Na inicijativu vladajuće koalicije premijera Janše, Državni zbor je krajem avgusta zvanično raspisao tri savetodavna referenduma koji će se održati 11. oktobra. Građani će se na savetodavnom referendumu izjašnjavati o uslovljavanju socijalne pomoći društvenokorisnim radom, ukidanju prava glasa strancima iz „trećih zemalja” i ukidanju obavezne RTV pretplate.
Mariborski dnevni list Večer komentariše da Janša time želi da dobije neposrednu podršku građana za sprovođenje svojih oštrijih politika. Iako taj tip referenduma nije pravno obavezujući za parlament, on svakako ima izuzetnu političku težinu. Vladajuća koalicija želi da pribavi dodatni legitimitet pre nego što trajno promeni neke zakone. S druge strane, opozicione stranke, pre svih Pokret Sloboda, Socijaldemokrate i Levica, tvrde da je reč o čistom populizmu i skretanju pažnje sa drugih problema.
Na predlog vlasti, građani će odgovarati na pitanje da li pravo na novčanu socijalnu pomoć za radno sposobne osobe treba usloviti aktivnim obavljanjem društvenokorisnog rada. Vladajuća koalicija desničarskih i konzervativnih partija smatra da će se time uravnotežiti prava i odgovornosti u državi, smanjiti zloupotrebe i pomoći dugotrajno nezaposlenima da se vrate na tržište rada. Nasuprot vlasti, opozicija i pravni stručnjaci upozoravaju da je predlog sporan sa stanovišta slovenačkog Ustava. Socijalna pomoć služi za obezbeđivanje egzistencijalnog minimuma (oko 500 evra), a njeno uskraćivanje ugrožava preživljavanje. Kritičari dodaju da ako država ima posla za nekoga, to treba da bude normalno plaćen rad sa radničkim pravima, a ne prinudni rad u zamenu za socijalnu pomoć.
Iako je Državni zbor u junu već izglasao izmene zakona kojima se strancima van EU sa stalnim boravkom ukida pravo glasa na lokalnim izborima, vladajuća koalicija želi da referendum potvrdi tu odluku, navodi slovenačka TV N1. Opozicija, međutim, smatra taj referendum neustavnim i najavljuje ustavnu žalbu, jer zakon kaže da se savetodavni referendum ne može raspisivati o pitanjima o kojima je parlament već doneo konačnu odluku, prenela je Večer.
Treće pitanje odnosi se na ukidanje obaveznog plaćanja mesečne takse za javni servis Radio-televizija Slovenija. Izvršna vlast smatra da građani imaju pravo da biraju šta finansiraju u skladu sa modernim medijskim navikama. Iz opozicije ukazuju da bi se ukidanjem takse finansiranje javnog servisa prebacilo direktno na državni budžet, čime bi RTVS postala potpuno zavisna od volje svake političke garniture na vlasti, navode Slovenske novice.
Priredio S. R.
