Radnicima koji žive i rade u različitim zemljama Evropske unije dugoočekivana reforma sistema osiguranja olakšava pristup naknadama za nezaposlenost, porodičnim davanjima, zdravstvenom osiguranju…
Evropski parlament je 7. jula odobrio dugoočekivanu reformu usvojivši ažuriranu Uredbu o koordinaciji sistema socijalne sigurnosti, sa ciljem da obezbedi jasnija, pravednija i transparentnija pravila za radnike koji žive ili rade u drugoj državi članici Evropske unije.
Novi zakon usvojen ubedljivom većinom od 511 glasova (87 protiv i 61 uzdržani) stupiće na snagu krajem 2026. godine, izuzev pojedinih kompleksnijih delova za koje predviđen tranzicioni period, objašnjeno je na sajtu Evropskog parlamenta.
Nova pravila odnose se na pet ključnih oblasti.
1. Naknade za nezaposlenost
Građani koji odu u drugu zemlju EU da traže posao zadržavaju pravo na naknadu za nezaposlenost iz matične zemlje u trajanju od najmanje šest meseci, uz mogućnost produženja do isteka punog prava. Dužina punog prava se razlikuje od zemlje do zemlje. U nekim članicama EU, poput Nemačke ili Francuske, radnici sa višegodišnjim stažom mogu ostvariti pravo na naknadu za nezaposlenost u trajanju od 12, 18 pa čak i 24 meseca.
Nova pravila jasno definišu koja je država odgovorna za isplatu naknade za nezaposlenost. Ako je prekogranični radnik bio zaposlen ili osiguran neprekidno najmanje 22 nedelje u državi u kojoj radi (a ne u kojoj živi), ta država rada preuzima obavezu isplate naknada.
2. Upućeni radnici i borba protiv prevara
Kako bi se sprečile zloupotrebe i otvaranje fiktivnih firmi (tzv. letterbox companies), radnici moraju biti osigurani u svojoj matičnoj zemlji najmanje tri meseca pre nego što ih poslodavac uputi na rad u inostranstvo.
Uvodi se i obaveza prethodne najave prekograničnog rada. Nakon upućivanja zaposlenog na period koji traje 24 meseca, obavezna je pauza od dva meseca pre nego što isti radnik može ponovo biti upućen. Najava nije potrebna za poslovna putovanja do tri dana.
EKS: Poboljšanje za milione ljudi
3. Rad u dve ili više država članica EU
Pravila preciznije utvrđuju gde se nalazi zvanično sedište poslodavca kako bi se lakše odredilo zakonodavstvo koje države se primenjuje. Faktori za određivanje sedišta poslodavca uključuju mesto donošenja ključnih odluka, gde se ostvaruje promet i gde se održavaju skupštine preduzeća.
4. Dugotrajna nega i porodične naknade
Ažurirana uredba uvodi jasnu i jedinstvenu definiciju i listu naknada za dugotrajnu negu na nivou EU. Napravljena je bolja razlika između porodičnih naknada u gotovini (koje menjaju prihod roditelja koji smanjuje radno vreme zbog odgajanja deteta) i ostalih davanja, čime se podstiče ravnopravnija podela roditeljskih obaveza.
5. Ekonomski neaktivni građani
U skladu sa ranijim presudama Suda pravde EU, građani koji privremeno ne rade niti aktivno traže posao u zemlji domaćinu ne smeju biti sprečeni da uplaćuju i koriste sveobuhvatno zdravstveno osiguranje u toj državi.
Nova pravila i radnici sa Balkana
Nova pravila o koordinaciji socijalnog osiguranja direktno utiču i na radnike koji u zemljama EU rade sa pasošem zemlje koja nije članica EU (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija…).
Za radnike koji u EU borave na osnovu nacionalnih radnih viza (npr. nemačka Zapadnobalkanska regulativa), primena ovih pravila zavisiće od specifičnih uslova. Tako državljani trećih zemalja mogu koristiti ove koordinisane pogodnosti, poput sabiranja radnog staža iz više EU zemalja, samo ako legalno (zakonito) borave i rade na teritoriji Unije i ako su vezani za više od jedne države članice (npr. radili su u Sloveniji, pa prešli u Nemačku).
Da bi radnik sa Balkana bez EU pasoša ostvario pravo na prenos naknade za nezaposlenost u drugu zemlju, ključni uslov ostaje posedovanje stalne ili opšte radne dozvole koja mu omogućava da uopšte bude dostupan tržištu rada te druge zemlje. Bez važeće vize za tu novu državu, prenos prava na naknade će i dalje biti otežan.
Za radnike koji se vraćaju direktno u svoje matične zemlje koje nisu članice EU, prava na penzije i dalje primarno regulišu postojeći bilateralni sporazumi o socijalnom osiguranju koje Srbija, BiH i druge zemlje imaju sa pojedinačnim državama poput Nemačke ili Austrije.
Podrške dugo čekanoj reformi
Prve reakcije evropskih zvaničnika i organizacija na izglasavanje reforme Sistema socijalnog osgiranja EU pretežno su pozitivne, što je i očekivano s obzirom na to da se na njeno usvajanje čekalo skoro deset godina.
Glavni izvestilac Evropskog parlamenta za ovu reformu, Gabrijela Bišof (grupacija socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu), istakla je da nova pravila donose fer uslove za radnike u pokretu i jačaju borbu protiv fiktivnih firmi. I drugi evroposlanici iz redova Zelenih i Socijalista naglašavaju moralnu opravdanost zakona. Tako je luksemburška evroposlanica Tili Mec ocenila da je „potpuno logično i pravedno“ da država u kojoj radnik plaća porez preuzme isplatu naknade za nezaposlenost. Dodala je da bogatije zemlje „ne mogu samo birati ekonomske koristi“ bez preuzimanja socijalne odgovornosti.
Ipak, iz pojedinih bogatih zemalja koje se u ogromnoj meri oslanjaju na prekogranične radnike iz susednih zemalja (poput Luksemburga) čuju se izjave koje izražavaju umerenu zabrinutost u vezi sa uvećanjem finansijskog terete. Pojedini zvaničnici iz tih zemalja smatraju da će pravilo o isplati naknada nakon 22 nedelje rada nevodno predstavljati ozbiljne finansijske troškove za njihove nacionalne budžete.
Priredio S. R.
Fotografije: Evropski parlament
