Održana 140. Rudarska svečanost u Daramu: Festival radničke solidarnosti

Najpoznatija manifestacija radničke solidarnosti, ne samo u Velikoj Britaniji, ponovo je okupila ogroman broj ljudi iz te zemlje i Evrope koji su, kao i 60-ih godina prošlog veka, ovacijama pozdravljali govore u čast sveta rada

Tradicionalna Rudarska svečanost u Daramu (Durham Miners’ Gala) održana je prošle subote po 140. put. Najveći i najpoznatiji festival radničke solidarnosti, kulture i tradicije u Velikoj Britaniji, poznat kratko i kao Gala, okupio je 11. jula više od 200.000 ljudi zbog čega je uži centar grada bio potpuno zatvoren za saobraćaj od ranog jutra do poslepodnevnih sati, preneo je lokalni sajt Ovo je Daram (This is Durham).

U centru grada, na trgu Market Place, od 8:30 je počelo okupljanje limenih orkestara i grupa sa sindikalnim zastavama, odakle je krenula velika svečana povorka. County Hotel je tradicionalna tačka na ruti gde su učesnici parade pozdravljali okupljene zvaničnike, sindikalne vođe i goste na balkonima. Centralno mesto Gale je Trg Racecourse Ground, pored reke Vir. To je prostor za štandove, zabavni park i glavnu govorničku binu na kojoj je u 13:00 časova otvoren politički deo skupa. Nešto kasnije, u Daramskoj katedrali održana je tradicionalna rudarska služba sećanja na poginule u rudarskim nesrećama.

U obraćanjima radnicima pristiglim iz raznih krajeva Engleske i Britanije, glavni govornici su istakli jedinstvo radničke klase, kritikovali korporativnu pohlepu i pozvali na društvene promene.

Počast borcima protiv fašizma

U svom govoru, Džudit Kirton-Darling, generalna sekretarka evropske sindikalne federacije IndustriAll Europe povezala je prošle borbe radničkog pokreta sa izazovima sa kojima se radnici danas suočavaju. Povodom obeležavanja 90 godina od izbijanja Španskog građanskog rata, ona je odala počast dobrovoljcima, uključujući mnoge iz okruga Daram, koji su putovali u Španiju da brane demokratiju od fašizma.

„Njihova poruka je bila jasna: solidarnost se ne zaustavlja na granicama“, rekla je Kirton-Darling, opisujući internacionalizam kao ključni princip sindikalnog pokreta.

Podsetila je i da je tokom štrajka britanskih rudara 1984–85. njima ukazana nepokolebljiva međunarodna podrška. Sindikati širom Evrope i šire pružili su finansijsku pomoć i hranu i drugu praktičnu podršku porodicama u štrajku, pokazujući da je solidarnost više od slogana – to je spas za radne ljude. Rekla je da je isti duh vidljiv i danas u tekućem sporu između radnika u prave kompanije “Tesla” u Švedskoj oko prava na kolektivno pregovaranje. Poručila je i da industrijska transformacija ne bi trebalo da ide na štetu radnika, te da „svaki evro javnih ulaganja moraju pratiti garancije za kvalitetna radna mesta, kolektivno pregovaranje, jake sindikate i poštovanje prava radnika“.

Andrea Egan, generalna sekretarka UNISON-a, najvećeg sindikata javnog sektora u Velikoj Britaniji (više od 1,3 miliona članova), istakla je da su kolektivni glas i moć sindikata potrebni više nego ikad.

“Da bi Velika Britanija postala pravednija zemlja radnici moraju da se snažno organizuju, spremaju za borbu i pripremaju za štrajk. Milioni i milioni ljudi u ovoj zemlji se bore. Porodice sa decom gladuju, a javne službe su i dalje u ruševinama. Zaposleni su preopterećeni poslom, nedovoljno plaćeni i nepoštovani, dok se bogatstvo gomila na vrhu. Čak i sa svim što nas čeka, političari su više zainteresovani za trošenje novca na oružje i strane ratove nego za ulaganje u ljude“, kazala je Egan, kako je preneo sajt UNISON-a.

Na jedinstvo solidarnost radnika i njihovih sindikalnih organizacija pozvala je i Džoana Tomas, generalna sekretarka sindikata Usdaw (trgovina, distribucija i srodne delatnosti).

Poslanik Laburističke partije Endi Mekdonald je rekao da sa laburistima na vlasti, zajednice moraju da osete korist – u svojim platama, računima i javnim službama.

Govorio je o istorijskim dostignućima jedinstva radnika i borbama koje se nastavljaju i danas, posebno ističući predstojeću smenu lidera i premijera laburista: „Moramo da iskoristimo ovu poslednju šansu za potpuno resetovanje – da prestanemo sa greškama… Hajde da vratimo novac u džepove radnih ljudi – nastavnika, medicinskih sestara, bolničara, državnih službenika, vatrogasaca, čistača, čuvara…”

Pored glavnih govornika na centralnoj bini, među istaknutim zvaničnicima na tradicionalnom balkonu County Hotela bila je i zamenica premijera Velike Britanije, Anđela Rajner, koja je zajedno sa laburističkim poslanicima i sindikalnim funkcionerima pozdravljala veliku radničku paradu.

Tradicija duga vek ipo

Udruženje rudara Darama koje od 1871. godine organizuje ovu manifestaciju uspelo je da održi festival čak i nakon što je tokom devedesetih godina prošlog veka poslednji rudnik uglja u regionu zatvoren.

U hronici Rudarske svečanosti u Daramu zabeleženo je da je govornička bina na trgu Racecourse Ground tokom više od 150 godina ugostila neke od najvažnijih i najuticajnijih ličnosti britanske i svetske političke scene. Poziv da se obrate ovom skupu oduvek je smatran za najveću čast u levičarskom i radničkom pokretu. Jedan od najupečatiljivijih govornika svakako je bio Klement Atli, laburistički premijer Britanije između 1945. i 1951. godine.

Takođe su znamenita i obraćanja Aneurina Bevana, legendarnog ministra zdravlja i osnivača britanskog Nacionalnog zdravstvenog sistema (NHS), koji je ako nekadašnji velški rudar bio miljenik festivalske publike. Pamte se i govori Harolda Vilsona, laburističkog premijera tokom 1960-ih i 1970-ih godina koji je redovno posećivao Rudarsku svečanost i besedio o modernizaciji društva i radničkim pravima.

U Daramu je mnogo puta boravio i govorio i Toni Ben, jedan od najpoznatijih i najpopularnijih levičarskih političara u istoriji Britanije, poznat po svojim strastvenim govorima protiv korporativne pohlepe i imperijalizma.

Od sindikalnih lidera koji su govorili u Daramu verovatno su najpoznatiji Artur Skargil koji je vodio epski Veliki rudarski štrajk (1984–1985.) protiv vlade Margaret Tačer, i Artur Džejms Kuk, lider Rudarske federacije tokom istorijskog Generalnog štrajka 1926. koji je upamćen po čuvenom sloganu: „Nijedan minut na dan duže, nijedan peni na platu manje!“ Pre tačno 100 godina, zbog štrajka je festival bio zvanično otkazan, ali je Kuk prokrijumčaren na farmerskim kolima u obližnje selo gde je održao govor pred 40.000 ljudi.

Pretprošle godine, na Gali je ovacijama bilo propraćeno i obraćanje Džeremija Korbina, bivšeg šefa Laburističke partije. Poslednjih godina govori Mika Linča, borbenog lidera Sindikata železničara postali su sinonim za moderni sindikalni otpor u Velikoj Britaniji.

Tokom 1980-ih i 1990-ih, posećenost festivalu je opala, govorkalo se i da se Gala možda neće nastaviti. Neki su smatrali da je to rezultat brutalno okončanog štrajka 1984-1985. i zatvaranja rudnika, i da su trauma i bol ostavili mnoge u lokalnim rudarskim zajednicama nespremnim da proslave dan rudara Darama. Ali, tradicija duga vek ipo se nastavila jer, uprkos uništenju njihove industrije, rudarske zajednice nisu slomljene. U mnogim rudarskim selima organizovano je prikupljale sredstava za obnovu ili zamenu rudarskih zastava.

Gala je nastavila da se razvija, i da raste. To je omogućilo učešće raznih sindikata. Neverovatno je da više od 20 godina nakon zatvaranja poslednjeg rudnika u okrugu Daram, ovaj rudarski festival privlači mase kakve nisu viđene od 1960-ih godina. Već je nagovešteno da će kao tada, i u bliskoj budućnosti na Gali govoriti laburistički premijer.

Priredio S. R.  

Fotografije: IndustriALL Europe i UNISON