Deindustrijalizaciju koja pogađa stotine hiljada radnih mesta širom EU uzrokuje i seljenje proizvodnje van Unije, što se ne sme finansirati javnim novcem evropskih poreskih obveznika, upozorava IndustriaALL Erope
„Dok raspravljate o Zakonu Evropske unije o industrijskom akceleratoru, evropski radnici u celoj automobilskoj industriji i njenom lancu snabdevanja – u fabrikama, inženjerskim kancelarijama, laboratorijama i centrima za testiranje – pozivaju vas da osigurate da ovaj zakon zaista ojača industrijsku bazu i tehnološki suverenitet Evrope“, poručila je asocijacija IndustriALL Europe u otvorenom pismu Evropskom parlamentu.
Stimulisati proizvodnju u Evropi
Evropska federacija industrijskih sindikata koja okuplja više od 200 sindikata iz 39 zemalja sa preko sedam miliona članova naglašava da taj evropski zakon mora očuvati proizvodne kapacitete i više od dva miliona radnih mesta neposredno u proizvodnji i celom lancu snabdevanja, čime će učvrstiti liderstvo Evrope.
Protiv seobe industrije iz EU
Zakon o industrijskom akceleratoru EU (Industrial Accelerator Act – IAA) predložila je Evropska komisija u martu ove godine, sa ciljem da se preokrene višedecenijski pad evropske proizvodnje, osnaži njena industrijska baza i smanji zavisnost od uvoza ključnih tehnologija. Ovaj zakon, kako je najavljeno, predstavlja dosad najobuhvatniji pokušaj Unije da zaštiti svoje tržište i podstakne ekonomski rast promovisanjem domaće proizvodnje.
Podsetimo da je u središtu zakona inicijativa „Proizvedeno u Evropi“ (Made in Europe) koja daje direktan prioritet proizvodnji unutar EU finansiranoj javnim novcem, putem javnih nabavki i državnih subvencija.
Cilj novog zakona je i da se znatno veći deo vrednosti finalnog proizvoda stvara unutar granica Unije, čime se direktno stimulišu domaća radna mesta i biznisi. Predlagači zakona ukazuju da treba zaustaviti pad udela evropske proizvodnje u globalnom bruto društvenom proizvodu koji je u protekle dve decenije smanjen sa 17,4% na svega 14%.
Zakon potvrđuje podršku čistim tehnologijama jer fokus stavlja na ubrzanju tranzicije ka čistijoj industriji i održivim tehnološkim rešenjima.
Sporenja sindikata i biznisa
Najveća industrijska udruženja, poput Evropske asocijacije proizvođača automobila (ACEA), načelno podržavaju nameru Brisela da zaštiti domaće tržište, ali biznis sektor izražava ozbiljnu zabrinutost zbog nekih predloženih pravila.
Primera radi, stroga pravila o obaveznom korišćenju komponenti „proizvedenih u EU“ (npr. baterija za kamione i autobuse) što može drastično podići troškove sklapanja i izazvati nestašice, jer evropski kapaciteti trenutno ne mogu da zadovolje potražnju. Zato veliki evropski proizvođači traže da se povlastice oznake „Made in EU“ prošire i na partnere poput Ujedinjenog Kraljevstva, Turske i Maroka, kako bi se sačuvala stabilnost lanca snabdevanja.
Predstavnici industrije ukazuju i da sam zakon neće biti dovoljan ukoliko se paralelno ne reše visoki troškovi energije, spora administracija pri izdavanju dozvola i izražen nedostatak stručne radne snage.
U javnom obraćanju evroposlanicima, generalna sekretarka IndustriAll Europe Džudit Kirton-Darling upozorava da su radnici u evropskoj automobilskoj industriji i njenom lancu snabdevanja već suočeni sa smanjenjem obima proizvodnje zbog gubitka tržišnih udela u inostranstvu i povećane konkurencije na domaćem tržištu.
Na delu je deindustrijalizacija koja pogađa stotine hiljada radnih mesta godišnje, ukazuje čelnica IndustriALL Europe, dodajući da su uzroci krize u rastućoj zavisnosti od uvoznih komponenti, trendu preseljenja inženjerskih i istraživačko-razvojnih centara i smanjenju investicija u strateške tehnologije.
Zato, radnici i njihovi sindikati očekuju od EU industrijsku „politiku sa zubima, a ne samo lepim rečima“, poručila je Džudit Kirton-Darling.
Priredio S. R.
Fotografija: IndustriAll-Europe
