Ukidanje američkog programa USAID i drastično smanjenje evropske pomoći i drugih donacija bogatog Zapada ugroziće demokratski razvoj, ali i živote miliona ljudi u siromašnim zemljama sveta
Generalna konfederacija rada CGT (SeŽeTe) nedavno je optužila Vladu Francuske da je međunarodnu solidarnost žrtvovala zbog jačanja vojnog budžeta i uvođenja „ratne ekonomije“. Najstarija i najveća sindikalna organizacija u Francuskoj naglašava da takva politika direktno ugrožava javne usluge, socijalna prava i humanitarne projekte.
Francuski rezovi
Prema podacima koje je saopštio SeŽeTe, zvanična francuska pomoć smanjena je čak za skoro 60 odsto, odnosno sa 12,4 milijarde evra u 2020. godini na prošlogodišnjih 5,7 milijardi. Reč je o zvaničnoj pomoći Francuske koja je prvenstveno namenjena najnerazvijenijim zemljama sveta u cilju smanjenja siromaštva, ekonomskog razvoja i borbe protiv klimatskih promena. Prema nekim podacima, glavni korisnici francuske bespovratne pomoći su afričke zemlje poput Senegala, Burkine Faso, Nigera, Malija, Etiopije, Benina, Čada…
Francuska razvojna agencija je tokom više decenija postojanja finansirala projekte održivog razvoja, borbe protiv siromaštva i očuvanja klime u više od 160 zemalja sveta. Na sajtu AFD navodi se da agencija ima 2.650 zaposlenih i 85 kancelarija širom sveta. Od 2019. godine agencija ima i regionalno predstavništvo u Beogradu preko kojeg finansira projekte na Zapadnom Balkanu, pomažući zemljama regiona u procesu usklađivanja sa standardima Evropske unije. Međutim, za poslednje tri godine ovaj glavni javni operater francuske međunarodne razvojne politike izgubio je 70 procenata svojih resursa.
Sindikat upozorava i na masovno gašenje radnih mesta unutar agencije AFD i partnerskih nevladinih organizacija u kojim je ugroženo oko 10.000 radnih pozicija. Obustavljena su ili smanjena 1.282 projekta u oblastima zdravstva, obrazovanja i borbe protiv neuhranjenosti čime je pogođeno oko 15 miliona ljudi u najsiromašnijim zemljama Afrike.
SeŽeTe ukazuje da je uporedo sa smanjenjem budžeta za mirnodopske i humanitarne svrhe, vojni budžet Francuske rastao sa 32 milijarde evra iz 2017. godine na 53,7 milijardi, sa projekcijom dostizanja 67,4 milijarde evra do 2030. godine. Najveći francuski sindikat je najoštrije osudio to što se stotine milijardi javnog novca bez demokratske kontrole prelivaju u vojnu industriju i profite velikih korporacija, umesto da se ulažu u javne usluge, bolnice i školstvo. Zato SeŽeTe zahteva da se hitno odblokiraju sredstva za međunarodnu pomoć, prekine politika štednje na štetu najugroženijih i uvede porez na ekstraprofite da bi se finansirala stvarna politika mira i saradnje
Kolaps američke pomoći
Francuski sindikat SeŽeTe u saopštenju kojim osuđuje smanjenje međunarodne pomoći, pominje i ukidanje Američke agencije za međunarodni razvoj – USAID. Sindikat navodi procenu da bi gašenje tog programa moglo dovesti do 14 miliona dodatnih smrtnih ishoda do 2030. godine. SeŽeTe je istovremeno osudio i planove EU da smanji bespovratnu pomoć i prekine vitalne programe borbe protiv HIV-a i neuhranjenosti u nerazvijenim delovima Afrike.
Okretanje leđa kao velika greška
Ukidanjem USAID-a, američka zvanična međunarodna pomoć za razvoj pala je za skoro 60%. Prema analizama koje je preneo Gardijan, ovi nagli rezovi doveli su do zatvaranja stotina zdravstvenih i humanitarnih programa u Africi i Aziji, posebno onih usmerenih na borbu protiv HIV-a, kontrolu rađanja, neuhranjenost i izgradnju lokalne infrastrukture.
Humanitarne projekte je umnogome smanjio i Svetski program hrane Ujedinjenih nacija (WFP) nakon što se poslednjih godina suočio sa „zamorom donatora”, objavili su svetski mediji poput Rojtersa, Njujork tajmsa i BiBISija, ukazujući da je to dovelo do istorijskog smanjenja budžeta i prisilnog ukidanja pomoći za milione najugroženijih ljudi širom sveta. Uz to su geopolitičke tenzije i konflikti na Bliskom istoku izazvali skok cena nafte i poremećaje u globalnim lancima snabdevanja, što je otežalo dostavu hrane.
Prema zvaničnim podacima i izveštajima, 2025. godine finansijski resursi Programa hrane iznosili su oko 6,4 milijardi dolara, što je drastičan pad u poređenju sa 9,8 milijardi iz prethodne godine. Globalni planovi WFP-a zahtevaju do 16,9 milijardi dolara godišnje kako bi se nahranili svi ugroženi, ali organizacija uspeva da prikupi jedva polovinu te sume. Zbog manjka novca, broj ljudi kojima Program hrane uspeva da pruži pomoć opao je sa 152 miliona na 121 milion korisnika, što znači da je svaka peta osoba ostala bez podrške.
Ugrožen humanitarni program UN
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da bi svetska organizacija mogla ući u opasnu „trku ka bankrotu” ukoliko države članice ne isplate svoja dugovanja i ne obnove donacije. Kroz niz zvaničnih obraćanja povodom budžetskih rezova koji su najteže pogodili upravo Svetski program hrane, Gutereš je upozorio svetske lidere da je pojava masovne gladi u modernom svetu direktna posledica političkih odluka i „neuspeh čovečanstva”. Istakao je i da smanjenje humanitarnih budžeta ima efekat domina: kada WFP ukine obroke, to ne stvara samo humanitarnu katastrofu, već vodi ka masovnoj političkoj nestabilnosti, novim talasima migracija i eskalaciji sukoba širom Afrike i Bliskog istoka. Kritikujući praksu da se novac preusmerava na naoružanje i unutrašnje političke ciljeve velikih sila, dok se fondovi za elementarno preživljavanje najsiromašnijih tretiraju kao luksuz, prvi čovejk UN je pozvao na hitno i bezuslovno obnavljanje humanitarnih grantova.
Sasvim je jasno kome je Gutereš uputio ove kritike kada se zna da je najveći pad donacija za program UN i srodne humanitarne organizacije nastupio zbog radikalnih budžetskih rezova nekih ključnih zapadnih ekonomija, u čemu su prednjačile Sjedinjene Američke Države. Prema izveštajima Refjudžis internašonal (Refugees International), nezavisne međunarodne humanitarne organizacije sa sedištem u Vašingtonu, američka humanitarna podrška doživela je kolaps – padajući sa oko 14 milijardi na svega 3,7 milijardi dolara. Ovi rezovi se direktno povezuju sa promenom političkih prioriteta u Vašingtonu pod administracijom predsednika Donalda Trampa.
Pored SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka čine krug donatora od kojih je WFP najviše zavisio u sektorima hrane, bezbednosti i logistike. Zbog domaćih ekonomskih izazova i preusmeravanja budžeta na odbranu i unutrašnju bezbednost, obe države su smanjile procente izdvajanja za razvojnu pomoć. Evropska komisija EU je takođe sprovela reviziju finansiranja, što je pogodilo humanitarne operacije na Bliskom istoku.
Dok je zapadni blok drastično rezao sredstva, izveštaji ALNAP-a (Active Learning Network for Accountability and Performance in Humanitarian Action), vodeće globalne mreže organizacija i eksperata posvećenih poboljšanju humanitarne pomoći u svetu (sedište u Londonu) ukazuje da su pojedine države pokušale da ublaže krizu povećanjem svojih udela. Velika Britanija je zabeležila blagi rast humanitarnih davanja u odnosu na ranije godine, Saudijska Arabija povećala donacije za 60%, odnosno za 553 miliona dolara, a Južna Koreja zabeležila rekordan skok donacija od čak 257%.
Ipak, ova povećanja nisu ni blizu dovoljna da pokriju gubitak milijardi dolara koje je povukla Amerika, zbog čega se Svetski program hrane UN suočava sa najtežim finansijskim izazovima u svojih 63 godina postojanja.
Priredio S. RakovićFotografije: UN
